Lepo je živeti u Srbiji, ali sa nemačkom penzijom

Rada i Radoje Janković iz lučanskog sela Kotraža proveli su godine i godine radeći u Nemačkoj, u tamošnjem gradu Augzburgu. Oni sada uživaju u „plodovima svog rada“, igraju se sa unućičima i kažu da imaju višestruko veće penzije od penzionera koji ih primaju u Srbiji. Nelagodno im je da kažu kolike. Za razliku od svojih „kolega“ u Nemačkoj, srpski penzioner spadaju u zdravstveno najosetljiviju i najsiromašniji. Preživeti koronu, ali i hronične bolesti, zahteva deblji novčanik i odlazak kod privatnog lekara, onima sa srpskom penzijom veliki je problem da to priušte, ali Radi i Radoju nije.

„Ja sam radio na železnici u Augzburgu od 1973. do 2013. godine. Tamo imate određen sistem i  uglavnom, svako poštuje radnika. Oni su vrlo zaštićeni. Kada smo, što bi se reklo, odradili svoje došli smo u našu zemlju, budući da ovde imamo puno rodbine, prijatelja i veliku kuću. Naravno, obezbedili smo i decu i unučiće“, kaže Radoje za  Nova.rs.

Prema rečima njegove supruge Rade, iz svoje višedecenijske ljubavi izrodili su troje dece – Vesnu, Draganu i Rosu.

„Vesna se vratila ovde. Udala se u Kotražu i imamo unuka. I ostala deca dolaze često. Naravno, i mi njih posećujemo“, priča nam Rada.

Pojedine žene sa prosečnom penzijom u Srbiji ne mogu da odu kod lekara, u privatnu ordinaciju jer je jedan običan pregled oko tridesetak evra, objašnjava ona, napominjući da ako ih zadesi neka bolest prinuđene su da se snađu kako znaju i umeju. Ali, uz tešku muku.

„Mi smo privilegovani i u smislu zdravstvenog osiguranja, imamo nemačko. Ovde moramo da kupujemo lekove, a tamo nismo morali. Međutim i to je veliki izdatak, ali možemo sebi da obezbedimo neophodne medikamente“, objašnjava Rada za Nova.rs.

Tamo je mnogo bolje zdravstveno, išli smo kod lekara, ali termini su, ukoliko nije hitno, razumni i ništa nismo plaćali za razliku od Srbije, ukazuje.

Prema njenim rečima, ako neko samoinicijativno hoće da se proveri neki nalaz, npr. ultrazvuk, iako pacijent nema bolove, niti šta ukazuje na bolest, izdvajali su manju sumu novca.

„Naravno, ukoliko je neki hitan slučaj, pojavi se bol u bilo kom delu tela u Nemačkoj su nas odmah primali, bez zakazivanja, a kamoli para“, napominje Janković.

Da su ostali da rade u Srbiji sa ovde stečenom penzijom, Rada i Radoje ne bi sebi mogli da priušte mnogo toga. Ni lekara, ni more, ni planinu, a kamoli banju.

Pitali smo ih i da li se bave nekim dodatnim poslom u našoj zemlji, kao mnogi srpski penzioneri koji jedva sastavljaju „kraj s krajem“ zbog malih penzija, oni navode da nema potrebe za tim, mogu da žive sasvim pristojno.

„Život na selu i u prirodi izgleda sjajno. Nemamo stoku, ali ni baštu pa sada uživamo u penzionerskim danima“, kaže u glas ovaj divan bračni par.

I tako su se Jankovići ulogorili u svoje rodno mesto. Često dolaze u Čačak gde imaju mnogo rođaka. Druže se, izlaze u restorane, a najveća im je radost kada provode vreme sa unukom od kćerke koja se vratila u Kotražu. Kuća sređena, cveća na sve strane, a prelepu prirodu koja ih okružuje ništa ne može da zameni.

Budući da u Nemačkoj žive i rade njihove dve kćerke, odu u posetu, jer od njih imaju troje unučića.

„Lepo su se i deca snašla. Rade u trgovinama. Čak one češće dolaze nego što mi odemo tamo. Stigle godine“, u šali kažu.

Ovde samo jedan pregled kod kardiologa staje oko četrdeset evra, ponavlja naša sagovornica, dodajući da mnogi penzioneri nisu u stanju da sebi to priušte, a naročito u doba pandemije koronavirusa prethodne dve godine.

Penzioneri u Srbiji, za razliku od svojih kolega u Nemačkoj, osim što spadaju u zdravstveno najosetljiviju grupu građana, su i najsiromašniji. Preživeti koronu i hronične bolesti, zahteva deblji novčanik i pomoć privatnog zdravstvenog sektora, koje oni ne mogu da priušte. Odlazak na more ili planinu za većinu njih je nezamisliv.

Stotine hiljada srpskih penzionera ima penziju manju od 15.000 i sa takvim primanjima ne mogu da priušte usluge privatnih lekara, ne idu u privatne laboratorije, klinike na snimanja i intervencije.

Prema rečima epidemiologa dr Zorana Radovanovića mnogi penzioneri su preminuli od posledica zaraze kovidom, ali i zbog nedostupne zdravstvene zaštite, jer su, uglavnom sve bolnice bile u crvenoj zoni.

„Bilo je starijih građana koji su bolovali od hroničnih bolesti, pa su se zarazili koronom i preminuli od posledica infekcija. Pojedini su imali potrebu za lečenjem, ali im se stanje pogoršalo zbog osnovnih zdravstvenih problema, ali nisu mogli doći do lekara“, izjavio je ranije za Nova.rs dr Radovanović.