Литијум и јадарит, браћа рођена

Литијум и јадарит су ових година велика тема У Србији. Ова тема изазвала је низ еколошких протеста пре пар година, блокаде путева, мостова, маршева противника отварања рудника литијума у Србији, који су довели до укидања просторног плана града Лознице.

Влада Републике Србије је својом одлуком из јануара 2022.год. донела одлуку да се овај пројекат трајно угаси, а власт је громогласно изјављивала да је на рудник стављена тачка!

Из компаније Рио Тинто су већ тада говорили да није све завршено и да они „имају наду“ да ће се пројекат наставити.

Ових дана њихове „наде“ чине се остварљивијим него икад. Компанија Рио Сава, подружница матичне компаније Рио Тинто у Србији, је управном суду поднела девет тужби ради поништаја решења о укидању просторног плана, као и уставну жалбу Уставном суду Републике Србије, која је усвојена како видимо.

Како између компаније Рио Тинто или њених подружница у Србији и државе Србије нема никаквог уговора, компанија није могла тражити извршење уговора или накнаду штете због неизвршених уговорних обавеза, ни у земљи, ни пред међународним судовима. За тако нешто нема основа ни у унутрашњем ни у међународном праву.

Поставља се питање одакле одједном та измена става од стране представника власти према отварању рудника. Изјаве и Председника државе и Председника Скупштине и челника владајуће странке су толико сервилне и у складу са жељама компаније, да сумњамо да је компанији неко „сугерисао“ начин и пут борбе за отварање рудника литијума у Западној Србији.

Можемо се запитати и да ли иза тога стоје одређене високоруптивне радње одређених домаћих чинилаца?

Пре него што кренемо даље морамо се осврнути на то – Ко је компанија Рио Тинто?

Из отворених извора сазнајемо следеће:

Rio Tinto Group је англо-аустралијска међународна корпорација и друга по величини корпорација метала и руда на свету која производи руду  гвожђа ,  бакар ,  дијаманте ,  злато  и  уранијум .

Основана је 1873.год., када је међународни конзорцијум инвеститора купио од шпанске владе комплекс рудника на реци Рио Тинто у  Уелви . Од тада, предузеће је расло кроз серије спајања и аквизиција са другим компанијама и данас се сврстава у светске лидере у производњи многих прерађевина, као што су алуминијум, руда гвожђа, бакар, уранијум и дијаманти.

Карактер компаније најбоље описује податак да је у мају 2020. године компанија Rio Tinto, да би проширила рудник Брокман 4 у Аустралији, срушила свету пећину у клисури Џуукан, која је имала доказе о 46.000 година непрекидне људске насеобине и која се сматрала јединим налазиштем које показује знакове сталног људског присуства кроз последње  ледено доба у унутрашњости  Аустралије .

На основу само овога, а тога је далеко више, закључујемо да компанија РиоТинто у свом пословању као једино и искључиво мерило има профит. У том смислу морамо мерити и ценити оно што нам из компаније долази.

Како је у питању англо-аустралијска компанија, овде желимо да ствари сагледамо и са једне друге стране. Желимо да анализирамо савремене Српско–Британске односе, који по нама битно утичу и на природу овог спора, као и начин деловања Британије и њених компанија, генерално и кроз историју.

Између Републике Србије и Велике Британије је 2004.године потписан оквирни БИТ уговор, који подразумева заштиту британских инвестиција у Србији. Уговор је потписао са српске стране министар Свилановић, шеф српске дипломатије у то време. Индиције говоре да је у томе значајну улогу имао и Млађан Динкић, министар финансија у Влади Републике Србије у то време.

Тим уговором је предвиђена заштита британских инвестиција у Србији, мешовита судска надлежност и примена међународног приватног права у решавању међусобних спорова.

Ако погледамо modus operandi британских наступа према трећим земљама кроз историју примећујемо једну правилност.

Држава Британија прво формира велике трговачке компаније, које економски продиру на територије које треба освојити. За њима су долазиле флоте ратних бродова, а за бродовима иде пешадија која је обезбеђивала инвестиције.

Последице су увек биле благотворне по инвеститора, а катастрофалне по онога у кога се инвестира и многи још осећају последице тога.

Сесил Роудс, предани поданик британског  империјализма , како га описују сами Британци, је започео освајање држава на југу Африке. Последица освајања је настанак Јужне Африке као драгуља у круни британске империје.

Део новца, остварен кроз експлоатацију тако заузетих подручја, је инвестиран у образовни систем Велике Британије и то посебно у онај део где се формирају британске елите.

Јужна Африка је, са друге стране, све до краја двадесетог века, остала позната као последње упориште расне сегрегације и простор на коме су се неограничено могли затварати људи због својих политичких ставова или боје коже.

Вратимо се поново на основну тему текста – Литијум и Србија.

Питање отварања рудника литијума и руде јадарита у Западној Србији и Источној Босни не можемо посматрати само као еколошко питање. Оно је много шире. Ово је и политичко, а затим и економско и културно питање, а пре свега ово је питање живота или смрти људи!

И то не само људи из региона предвиђених за рударење, већ како многи најављују и много шире и то кроз загађивање надземних и подземних вода, а затим и ширењем на сливове тих водотокова!

Зато нам је потребан широки друштвени дијалог и договор о томе како ћемо искористити то што су нам преци оставили и што нам је Бог дао, у светлу онога што ћемо оставити будућим поколењима.

Уместо одговора, поставићемо одређена питања:

1. Са правне стране постављамо питање, на који начин ће држава Србија, односно власт у Републици Србији, да уреди евентуалну будућу сарадњу? Можда кроз уговор о концесији! Ако је тако, онда члан 54. Устава Републике Србије је јасан, природна богатства на територији Републике Србије, припадају Републици Србији и могу се на извесно време у складу са законом дати у концесију, али никако у власништво трећем лицу.

2. Са економске стране, постављамо питање цене инфраструктуре коју Република Србија мора да финансира да би се рудник експлоатисао и оправданости њене изградње?
3. Са хумане и еколошке стране постављамо питање да ли ће нам и колико бити смањене залихе пијаће воде, након отварања рудника литијума? Говори се о драстичном смањењу, које ће довести до расељавања људи из ширег региона око рудника.
4. Са техничко-технолошке и хумане стране постављамо питања шта ћемо са сагоревањем сумпора из рудника? Да ли ће ова технологија довести до појаве сумпорних киша и уништавање могућности производње здраве хране? Да ли ће ова технологија довести до развоја низа хроничних болести код људи који буду изложени њима?! Ко је и која подручја су изложена негативном утицају отварања рудника литијума?

5. Постављамо једно сасвим обично питање да ли ће у Западној Србији доћи до депопулације у случају отварања рудника?

За крај. Процењена и до сада истражена рудна богатства Србије су око 200 милијарди еура, по садашњим ценама. А то свакако није све и остало је још много тога што може бити предмет проучавања, попут области око Старе планине и још неких. Косово и Метохију нисмо узели у разматрање овом приликом, а и о томе се може говорити.

Услови који се помињу у погледу рудне ренте и плата запослених су понижавајући и једнаки су онима које се дају у држави Конго, на пример. Зли језици кажу да ће захваљујући лукама на Јадрану од рудника више профитирати Хрватска са својим јадранским лукама него Србија са својим јадаритом.

Јасно нам је шта је интерес странаца. Јефтина сировина, нерегулисани услови експлоатације, ниски безбедоносни и еколошки стандарди, ниске плате радника, ниски трошкови рудне ренте и остали трошкови експлоатације, државне субвенције и помоћ државе у финансирању пројекта.

А шта је интерес грађана Србије? Или иза овога стоји само страх и интерес владајуће олигархије да може да се некажњено богати на рачун грађана Србије!? Зато нам је потребно да вратимо у јавни фокус дебату, парламентаризам, поштовање стандарда, високопрофесионалне институције, високообучене професионалце са  моралним и вредносним стандардима који су у служби државе и народа, никако олигархије на власти.

Иницијатива за будућност

Тим за аналитику и планирање политичких, правних, екомомских и геополитичких перспектива Србије и Балкана