LTI 2022: Novi Pazar lider po transparentnosti, slede Sombor i Sokobanja

Najtransparentnije lokalne samouprave u 2022.godini su Novi Pazar, Sombor i Sokobanja, pokazuju rezultati ovogodišnjeg istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2022) koje je na današnjoj konferenciji za medije predstavila Transparentnost Srbija.

Prosečni indeks transparentnosti gradova i opština u Srbiji u 2022. iznosi 49 poena – jedan poen više u odnosu na prethodnu godinu, i tri poena više u odnosu na 2020. Iako se iz goidne u godinu beleži napredak, prosek je ipak i dalje nizak, ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor TS. Ilustrovao je to rezultatima po kojima je skoro polovina (49%) opština poboljšala rezultat ali je čak kod 46% lokalnih samouprava zabeležen pad.

– Transparentnost je jedan od uslova za vladavinu prava. Danas smo svedoci urušavanja vladavine prava na globalnom nivou, ali upravo su rezultati ovog istraživanja dokaz da se i na lokalnom nivou mogu uložiti napori da se građanima obezbedi nesmetan pristup informacijama, i postići rezultati – rekla je Šenli Pinčoti, v.d. direktorka misije američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), uz čiju podršku je TS i ove godine sprovela istraživanje.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović naveo je da je od početka ove godine zabaležen trend da najviše žalbi Povereniku stiže na rad lokalnih samouprava, oko 35 odsto, što je značaj porast u odnosu na celu prethodnu godinu (manje od 20%). Podsetio je da u Srbiji više od 40 odsto svih organa vlasti čine mesne zajednice, i da više transparentni i proaktivnosti građanima omogućava da lakše dođu do potrebnih i tačnih informacija.

Prosek transparentnosti neprekidno raste od 2015, kada je TS uradila prvo istraživanje, ali imamo fluktuacije, rekao je Zlatko Minić iz TS. Ove godine, naveo je, 67 opština je zabeležilo lošiji a 71 bolji rezultat nego u prethodnoj godini. Imamo i one koji stalno opstaju na vrhu, kao što su tri prvoplasirane opštine.

Nihad Biševac, gradonačelnik lidera transparentnosti ove godine (87 poena, devet više u odnosu na 2021), nije skrivao zadovoljstvo pozicijom Novog Pazara, ali je dodao da mu je još draže što opština četiri godine ima kontinuitet.

– Zadržali smo trend povećanja transpraentnosti, a to nam je i bio glavni cilj – da budemo servis građana, povećamo njihovo poverenje a samim tim i njihovo učešće u radu organa opštine.

Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika drugu godinu za redom drugoplasiranog Sombora ( 85 poena, tri manje nego prošle godine), rekla je da je transparentnost „zahtev ovog vremena, potreba i pojedinca i šire društvene zajednice, da od prave i tačne informacije zavisi uspeh onoga što radimo.

Kao jedan od brojnih primera dobre prakse u svojoj opštini, navela je organizovanje javne raprave o budžetu za koje je interesovanje građana izuzetno veliko. 

Slaviša Krstić, član Opštinskog veća trećeplasirane Sokobanje (84 poena, devet više nego u 2021), naveo je da su se, kao mala opština, trudili svih godina da unaprede transparentnost u svom radu, da se „oslone na svoje snage“ i da su zbog toga formirali Radnu grupu upravo sa ciljem povećanja transparentnosti, što je, očigledno i donelo rezultate.

Čevtrto mesto zauzeo je Tutin, koji je ove godine ostvario do sada nezabeležen rast – sa 93.mesta prošle godine stigli su do četvrtog u 2022. Slede Kanjiža, Užice, Veliko Gradište, Vranje, Leskovac, Vrnjačka Banja i Subotica. Na dnu lestvice su, sa manje od 30 poena, Bujanovac, Knić, Kovačica, Sečanj, Koceljeva i Preševo.

Među gradskim opštinama, koje se zbog manjih nadležnosti ne mogu u potpunosti porediti sa drugim lokalnim samoupravama, najbolji rezultat već tradicionalno ima Surčin (69), a pridružilo se i Sevojno (63).

Što se tiče kategorija, minimalni rast transparentnosti je zabeležen u četiri oblasti, od kojih su značajne pomena „Javne rasprave i javni konkursi“ – sa 44,3% na 54,7%. Pad je zabeležen takođe u četiri oblasti a najveći je u slučaju „Informatora o radu” (sa 51,9% na 41,7%. Za razliku od prošle godine, kada je u oblasti javnih nabavki zabeležena najveća usklađenost sa merilima transparentnosti, ove godine je došlo do naglog  pada (sa 95,5% na 72,6%), što je direktna posledica primene novog Zakona, jer naručioci više nisu u obavezi da informacije objavljuju na svom sajtu, već samo na Portalu javnih nabavki, što su mnoge JLS i uradile.

Najmanja transparentnost je i dalje u oblasti „Skupština i veće”, što ukazuje da proces donošenja odluka na lokalnom nivou i dalje nije adekvatno zaštićen od koruptivnih rizika.

___________________________________________________