Малог Сенту прати БИА

Слободан Миленковић и Душан Митић пре више од годину дана обавестили су надлежне да им је живот угрожен. МУП не само да им до данас није доделио обезбеђење, већ је после пропагандне кампање уследио и правни прогон, да би начелник Четвртог одељења београдске полиције ових дана савладао сумњивог човека који га је пратио и установио да је припадник БИА

Инспектор Слободан Миленковић, које је предводио Четврто одељење београдске полиције које је разоткрило Јовањицу, савладао је човека који га је тајно пратио и за кога се испоставило да је – припадник Безбедносне информативне агенције (БИА). Миленковић је, како НИН сазнаје, прошле недеље приметио да га прате сумњиве особе, а приметио је и неке аутомобиле. Миленковић је брзо реаговао и савладао најближу сумњиву особу, а затим претресом утврдио да тај човек има документа – БИА. Обавестио је надлежне у Министарству унутрашњих послова и пустио припадника БИА који га је тајно пратио.

Поводом наших сазнања позвали смо адвоката Зденка Томановића, правног заступника Миленковића, који нам је рекао да не може да нам да изјаву до закључења овог броја НИН-а, али да ће накнадно реаговати.
Инспектор Миленковић и његов сарадник Душан Митић су пре више од годину дана доставили информацију надлежним државним органима да им је живот угрожен због случаја Јовањица, за коју се у оптужници Тужилаштва за организовани криминал наводи да је највећа плантажа марихуане у Европи. МУП до данас, међутим, није урадио безбедносну процену на основу које би могло да им се додели обезбеђење. Није одлучио ни да им обезбеђење није потребно, већ је на тај начин МУП практично начелника одељења за борбу против дроге београдске полиције и његовог заменика препустио улици. Због тога су сами припадници Четвртог одељења чували Миленковића.

Адвокат Томановић је раније изјавио да је у информацији о животној угрожености Миленковића и Митића описано да ликвидацији претходи медијски и правни прогон, што се заправо и дешава. Миленковић и припадници Четвртог одељења су више пута били изложени кампањи блаћења у режимским медијима. „Начелник одељења за борбу против дроге, као и његове колеге у борби против дроге су због примене закона заложили свој живот и сударили су се са незакони­тим спојем дела војних и цивилних безбедносних структура и појединаца који су Јовањицу видели као државно приватно партнерство изван закона“, рекао је Томановић за НИН јула 2022.

У кампању против припадника Четвртог одељења био је укључен и адвокат Владимир Ђукановић, бранилац првооптуженог за Јовањицу Предрага Колувије. Оно што је битније у овом случају јесте да је Ђукановић кампању спроводио и као функционер СНС-а, а једно време био је и председник скупштинског Одбора за правосуђе који одлучује о каријерама судија и тужилаца. Није се ту зауставио, већ је преузео улогу и новинара, па је интервјуисао Колувију и заједно су коментарисали понашање Миленковића. У другом интервјуу, такође са својом клијенткињом, бившој државној секретарки МУП-а Дијани Хркаловић дао је прилику да Миленковића оптужи да је „нарко-дилер“.

Због тог интервјуа са Колувијом дисциплинска тужитељка Адвокатске коморе Београда подигла је дисциплинску оптужницу против адвоката Ђукановића. Лист Данас је пренео да се у дисциплинској оптужници наводи да је Ђукановић 1. октобра 2021. „са умишљајем, свестан да је дело забрањено“, као бранилац Предрага Колувије, кога заступа у поступцима Јовањица 1 и Јовањица 2, истовремено у улози новинара, интервјуисао свог брањеника у емисији на порталу Објектив.рс. У дисциплинској оптужници се истиче и да је Ђукановић том приликом користио информације до којих је дошао као Колувијин бранилац, те прихватао све његове тврдње да је био уцењиван „тако што му је из кабинета министра унутрашњих послова нуђена слобода ако за Јовањицу оптужи Андреја Вучића, брата председника Србије, да је понуда укључивала и помињање Звонка Веселиновића, бизнисмена са севера Косова, али и Братислава Гашића, шефа БИА“. Такође се наводи и да је Ђукановић и тада, али и у каснијим јавним наступима, поступке против свог брањеника приписивао корупцији и другим злоупотребама, а да „притом против одговорних није поднео кривичну пријаву надлежним органима, нити је располагао валидним доказима који би представљали основ за подношење кривичне пријаве“.

После пропаганде кампање уследио је и правни прогон. Миленковић и његови сарадници су више пута позивани на саслушање. Оно што забрињава је што се у све укључило Више тужилаштво у Београду којим руководи Ненад Стефановић. Ово тужилаштво је одмах реаговало на изјаву Хркаловићеве дату Ђукановићу када је рекла да је „према њеним сазнањима Миленковић нарко-дилер“. Више тужилаштво је због Хркаловићеве одмах позвало Миленковића, а ни после више од годину дана није реаговало на службену информацију да је њему и његовом колеги живот угрожен и да им се спрема ликвидација.

Више тужилаштво је у сарадњи са МУП-ом, када је за новог министра именован Братислав Гашић, бивши директор БИА, чијих су неколико припадника оптужени због Јовањице, спровело акцију хапшења двојице Миленковићевих сарадника. Занимљиво је да је Гашић као директор БИА комуницирао са првооптуженим Колувијом, што је потврдио и председник Србије Александар Вучић, али уз већ његову типичну опаску да то није битно.

Практично прва акција у Гашићевом мандату министра полиције била је хапшење полицајаца Милоша Кнежевића и Милана Исакова, који је са Миленковићем ухапсио Колувију. Они се сумњиче за наводна кривична дела злостављање и мучење, злоупотребу службеног положаја, као и наношење тешких телесних повреда двојици оштећених. Како је саопштило Више тужилаштво, сумња се да су се инспектори, заједно са засад непознатим полицијским службеником одвезли службеним возилом и састали са оштећенима Б. Х. и М. М. на некатегорисаном путу који води ка Вишњичкој улици, па је Б. Х. предао инспектору Исакову три наргиле које су од њега изнајмљивали. Цео заплет је избио због дуга од 13.000 динара, колико су оштећени дуговали за изнајмљивање наргила.

Исаков и Кнежевић су пуштени 21. новембра 2022. из притвора да се бране са слободе. За то време поступак у случају Јовањице 1 се одуговлачи, а поступак у случају Јовањице 2, који је можда значајнији, јер су у њему оптужени припадници БИА, МУП-а и један припадник Војнообавештајне агенције (ВОА), још није ни почео.

Вук З. Цвијић