Маме су закон: Министри, време је да се упознамо

На Међународни Дан људских права, Маме су закон  издале су саопштење како би упозорили јавност колико су људска права трудница, породиља и деце у Србији данас угрожена због примене лошег Закона о финансијској подршци породици са децом затраживши хитан састанак са министарком др Даријом Кисић Тепавчевић, министром Ратком Дмитровићем и председницом Владе Републике Србије Аном Брнабић.

Како се наводи у саопштењу, Закон о финансијској подршци породици са децом (Сл.гласник РС број 113/17 и 50/18) усвојен је 2017. године по хитном поступку и у обједињеној расправи, са великим бројем других тачака на дневном реду Народне Скупштине Републике Србије. Након ступања на снагу, а пре почетка његове примене у јулу 2018. године, Влада Републике Србије је предложила, а Народна скупштина је усвојила и измене и допуне Закона.

-Слабости овог закона највише се огледају у члану 13. који каже да се основица накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсустава, одсуства са рада ради неге детета утврђује на основу збира месечних основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде за послењих 18 месеци који претходне првом месецу отпочињања одсуства због компликације у вези са одржавањем трудноће, односно породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће. Што у преводу значи да ако је будућа мајка радила мање од 18 месеци (које треба да испуни у континуитету, без могућности сабирања рада у радном односу и ван радног односа) добијаће накнаду зараде у смањеном износу, стазмерно броју месеци у којима је радила, а ако због компликација у вези са одржавањем трудноће отвори и породиљско боловање, добијаће накнаду зараде у још мањем износу, стазмерно броју месеци у којима је радила. Када се породи остварује право на накнаду за одсуство са рада ради неге детета, а пошто је неколико месеци до порођаја била на породиљском боловању, ова накнада ће јој бити још мања, јер по важећем Закону само “примања која имају карактер зараде” улазе у основицу за обрачун ове накнаде. И тако долазимо до срамних износа од неколико стотина или неколико хиљада динара које су мајке примиле.

Ако бисмо из члана 13. закорачили у члан 12. став 7. и имали дете које остварује право на помоћ и негу другог лица, морали бисмо да бирамо између тог права и права о којем смо говорили анализирајући члан 13. Закона, иако се ради о два потпуно одвојена права, права из два потпуно различита закона-право из социјалне заштите и право на накнаду зараде из радног односа или ван радног односа.

Финансијска подршка је ограничена и максималним износом накнаде (иако минимални износ накнаде није гарантован) и не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, чиме се у великој мери чини неправда према оним женама које су својим знањем и свим другим капацитетима успеле да остваре зараде које прелазе овај праг пре него што су се одлучиле да остану у другом стању.

Закон познаје и право на накнаду зараде за лица која су остваривала права ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу, ауторски уговор и слично) члан 17. закона. Међутим и ово право је ограничено као и право из члана 13. важећег Закона.

Такође, желимо да вам укажемо и на дискриминацију којој су изложене жене које у великој мери пуне буџет Републике Србије тако што су се охрабриле да у Србији воде сопствени бизнис – да, мислимо на предузетнице.

Немогуће је прескочити и оне жене које су родиле више од четворо деце, а које Закон о финансијској подршци породици са децом уопште не препознаје. Сложићете се, ово је прилично проблематично у држави која има озбиљан проблем са популацијом политиком.

Морамо бити реални и тако сагледати ситуацију у нашој земљи која се тиче политике запошљавања, посебно због компликација изазваних пандемијом корона вируса. Међутим, овај проблем није „од јуче“. Две и по године труднице, породиље и деца трпе последице лошег закона и због тога нам је јако тешко да прихватимо било какво даље одлагање решавања овог проблема.

Анализирајући упорено право долазимо до закључка да ни једна земља у Европи за основицу не узима примања за последљих 18, већ за 12 месеци. Не можемо да занемаримо и обавезе које Република Србија има према Конвенцији о заштити материнства. Стога сматрамо да као неко ко тежи уласку у Европску Унију треба да имплементира европске вредности у свом законодавству.

Поред горе наведених измена у Закону, предлажемо да се у изменама Закона нормира да ни једна будућа мајка не сме да прими накнаду зараде која је мања од републичког минималца.

Такође, користимо прилику да вас обавестимо да је тридесет и један народни посланик из претходног, једанаестог сазива Народне скупштине, предвођен Татјаном Мацуром, поднео је у фебруару 2019. године Предлог за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима члана 12. став 7.; члана 13, члана 14. став 8, чл. 17, 18. и 20. овог Закона.

Уставни суд Србије на седници одржаној 03. децембра је разматрао овај предлог и према ономе што је нама доступно од информација, неуставним је прогласио само оне одредбе које се тичу породиља које су регистроване као пољопривредне осигуранице. Остале захтеви су или одбијени или нису ни разматрани, као што је рецимо одредба која се тиче права мајки које су родиле децу са инвалидитетом.

Желимо и да вас подсетимо на обећање које је председница Владе Републике Србије дала на последњој седници Народне скупштине која је била резервисана за посланичка питања. Госпођа Брнабић је том приликом обећала да ће измене овог Закона бити приоритет и да ће бити разматране на самом почетку заседања. Како је у току расправа о расподели републичког буџета за 2021. годину, ми нажалост у Предлогу не видимо да су одвојена значајнија средства која би решила ове горуће проблеме.

Удружење “Маме су закон” предлажe х и т а н састанак са вашим министарствима, као и са председницом Владе Републике Србије пре коначног усвајања буџета за наредну годину.

За сва питања и предлоге вам стојимо на располагању, наводи се у саопштењу удружења Маме су закон.