Manje istrage za ratne zločine

Šef Misije OEBS u Beogradu Peter Burkhard izjavio je danas da je u Srbiji do kraja 2014. godine pravosnažno okončano 27 predmeta ratnih zločina, u kojima su osuđene 73 osobe i ocenio da je to slab rezultat, kao i da kvalitet presuda pokazuje sve teškoće sa kojima se suočavalo pravosuđe. 

Od 2010. godine broj istraga za ratne zločine se smanjuje i predmeti sadrže manji broj optuženih, a u proseku se po tužiocu pokreće jedan predmet u tri godine, ukazao je Burkhard na predstavljanju izveštaja OEBS o postupcima za ratne zločine u Srbiji od 2003. do 2014. godine.
On je istakao i da protok vremena čini predmete ratnih zločina teško dokazivim na sudu, pa se desilo da trećina slučajeva bude povučena.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Davenport rekao je da je jedan od izazova država, koje su u procesu pristupanja, rešavanje nasleđa oružanih sukoba devedesetih i sistematskih kršenja ljudskih prava.
On je naglasio da je zato potrebna i jasna politička volja i angažovanje instutucionalnih kapaciteta, kao i jasna podrška celog društva da bi se postigao napredak u procesuiranju ratnih zločina.
Procesuiranje ratnih zločina važno je za vladavinu prava i obezbeđenje zaštite osnovnih i ljudskih prava, konstatovao je Davenport, uz ocenu da je među državama učesnicama sukoba u bivšoj Jugoslaviji u proteklom periodu došlo do značajnog napretka u saradnji sudova i tužilaštava.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je, najavljujući da krajem godine ide u penziju, ocenio da se kroz izveštaj OEBS ukazuje na položaj tog tužilaštva i suda i na njihovu krhkost, „zbog stalne izloženosti napadima izvršne vlasti i političkih pritisaka na njihovu samostalnost i nezavisnost“.
Procesi za ratne zločine nikoga u Srbiji nisu ostavili ravnodušnim, ni počinioce, ni žrtve i njihove porodice, niti stručnu i opštu javnost, rekao je Vukčević i dodao da je OEBS odigrao najznačajniju ulogu u povezivanju i saradnji tužilaštava zemalja regiona.
Sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić je uputio mnoge zamerke na račun izveštaja, ističući da su upućene preporuke više predlozi nego sugestije i da ima mnogo grešaka.

Navodeći primere grešaka, on je ukazao i da ne stoji tvrdnja da je tužilaštvo vodilo postupke i u slučajevima kad su u pitanju srpske žrtve čak i kada su optužbe bile neutemeljene, a navođenjem imena demantovao je i tvrdnju da Srbija i Crna Gora ne izručuju svoje državljane.
Zaključak izveštaja da se broj istraga smanjuje Diplarić je objasnio previdom činjenice da je u Srbiji od 2012. na snazi tužilačka istraga i da taj organ radi, sa istim brojem ljudi, ono što nije radio nikad pre – otkrivanje krivičnih dela, za šta nije bio adekvatno pripremljen.
Dilparić je demantovao i brojku od 160 optuženih u Srbiji za ratne zločine, u 60 postupaka i precizirao da su optužnice podignute protiv ukupno 214 lica, od kojih je 65 pravosnažno osuđeno, a 34 pravosnažno oslobođeno, 17 je umrlo, a odsustalo se od gonjenja 48.

Broj koji niko ne pominje je da trenutno imamo prekid postupka za 118 lica, koja su u bekstvu, za kojima je izdata poternica i mogu u svakom trenutku biti uhapšeni. To je problem i tužilaštvo mora da preispita te predmete, jer oni stoje sa strane, rekao je Dilparić.
On je zaključio da će preispitivanjem tih predmeta na dobitku biti i država i Tužilaštvo za ratne zločine.

Izvor: FoNet / Medija centar

________________________________________________