Медији у Србији живе “Дан мрмота”

– Морам признати да ми у Србији живимо ‘Дан мрмота’. Из године у годину имамо готово исте проблеме и из године у годину се готово ништа не решава. Када се осврнемо на изазове између два Светска дана слободе медија, видимо да је то читав низ проблема које смо имали и прошле, и претпрошле и оне тамо године – рекао је за сајт УНС-а уредник у недељнику “Време” Филип Шварм.

Као проблеме који се не решавају, Шварм истиче говор мржње, застрашивање и нападе на професионалне новинаре – како са нивоа власти, тако и са других политичких нивоа.

– Уз све то, професионални медији немају равноправан третман на тржишту. Зато се оправдано намеће питање ‘Вреди ли се бавити новинарством у Србији? – каже Шварм.

Он, након три деценије бављења новинарством, истиче да свакако верује да вреди, али да су изазови са којима се новинари суочавају бројни и да је неопходно изнова указивати на њих.

– Мали број медија, који чини само десетак одсто тржишта, свој посао ради у складу са етичким кодексом. Готово 90 одсто медија у Србији, који су под контролом власти, не ради у складу са професионалним и етичким стандардима – сматра Шварм.

Уочи Светског дана слободе медија Шварм упозорава и на недоследну примену добрих законских решења.

– Усвајање нових медијских закона, које се десило прошле године, очигледно не утиче много на ствари, јер се одлуке заобилазе и крше, а закони не примењују. Оно што се примењује је политичка воља. Уместо да се власт држи законских решења која је сама донела, она управо то крши – додао је он.

Претходну медијску годину оцењује као лошу, јер је показала додатан пад медијских слобода у друштву.

– Не видим никакве назнаке да је власт спремна да заједно са новинарским удружењима ради на поправљању лоших медијских стандарда. Видим обећања, изврдавања и чисту декларативну вољу да се нешто промени. Ипак, када дођемо на стваран терен и када се стварно разговара, јасно је да то изостаје – рекао је он.

На скали од 1 до 10, Шварм би због свега тога “медијску годину” оценио двојком, а пад очекује и на листи Репортера без граница.

– Бојим се да код нас постоји једна врста покретног дна. Увек када помислите да се нешто неће догодити, то се догоди – рекао је он.

За овакав закључак је, како додаје Шварм, довољно поређење медија у региону са медијима у Србији, али и осврт на извештавање о трагедији у Рибникару, Дубони и Малом Орашју, као и нестанку мале Данке. Мислио је, каже, да се извештавање о трагедијама које су се маја прошле године догодиле не може поновити, али је, како додаје, извештавање о нестанку девојчице из Бора полазало да не постоји дно које се не може пробити.

Ипак, Шварм истиче да је побољшање стања у медијима могуће, а на медијској заједници је, како додаје, да настави да се бори за бољу ситуацију у медијима, а самим тим, и за боље “медијске године”.

_________________________________________________________