Medijska udruženja poslala dopis međunarodnim organizacijama

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja uputila je dopis međunarodnim organizacijama i institucijama u kojem ih je upoznala sa problemima u sferi medijskih sloboda i medijskog pluralizma u Srbiji, navodi se u njihovom saopštenju.

U slanju dopisa učestvovali su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Lokal pres.

„Pre svega, želimo da istaknemo da smo, i pored veoma teške, čak bismo rekli dramatično loše situacije u medijima, mi kao udruženja uvek spremni za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti ukoliko to vodi ka rešavanju problema. Sa Vladom Srbije smo, početkom juna ove godine, započeli saradnju na izradi Medijske strategije nakon čvrstog uveravanja predsednice Vlade Srbija Ane Brnabić da postoji apsolutna politička volja vlasti da se poboljša stanje u medijskoj sferi, i da se u tom pogledu sarađuje sa relevantnim novinarskim i medijskim udruženjima“, navodi se u dopisu.

Oni su istakli da je vlast u prethodnom periodu pokušala da izradi Medijsku strategiju, ali da su iz tog procesa zbog nezadovoljstva načinom rada i mogućim rešenjima, izašla sva relevantna novinarska i medijska udruženja. Nekoliko meseci kasnije, kao rezultat pritisaka, Vlada Srbije je ovaj proces zaustavila i sa nivoa Ministarstva kulture i informisanja podigla na nivo Vlade, navode udruženja.

„Pozvala je OEBS da bude facilitator procesa, a novinarska i medijska udruženja da daju svoj doprinos kroz delegiranje članova Radne grupe za izradu Medijske strategije. Izrada ovog dokumenta je u toku i u pitanju je široko inkluzivan proces, sa kojim u ovom trenutku, uz pojedine probleme, možemo da budemo zadovoljni. I to jeste dobra vest“, ističe Koalicija.

Oni naglašavaju da će tek posle zvaničnog usvajanja Medijske strategije započeti proces izmene zakona ili izrada novih zakona, ali da je najveći problem ipak nepoštovanje donetih zakona.

Podsećaju da je zbog medijskih zakona iz avgusta 2014. godine Srbija dobila visoke ocene od relevantnih institucija u procesu evropskih integracija, što, kako kažu, objašnjava njihovu „bojazan“ da se stanje neće popraviti ni sad.

„Zbog te sumnje, zahtevali smo od vlasti da se paralelno sa procesom izrade Medijske strategije, vodi još jedan proces, a to je zajednički rad na ubrzanom rešavanju serije medijskih problema u postojećem zakonskom okviru. Posle dogovora, novinarska i medijska udruženja formirala su Tim za dijalog, a Vlada Srbije – Koordinaciono telo, čime je stvorena platforma za pregovore. U ovaj proces udruženja su ušla sa nadom da će potpomoći prevazilaženju akutnih problema medijske scene, a da će rezultati zajedničkog rada biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom roku. Nažalost, četiri meseca nakon početka dijaloga, mi nemamo niti jedan dokaz, osim verbalnih uveravanja, da vlast odista ima političku volju i da je rešena da poboljša situaciju u sferi medija i medijskih sloboda, čime se ozbiljno dovodi u pitanje smisao i svrsishodnost otpočetog dijaloga. Istovremeno, problemi na medijskoj sceni se svakodnevno usložnjavaju i multiplikuju i proizvode veoma loše efekte po medije, novinare, medijske slobode i medijski pluralizam“, ističe se.

Oni su podsetili na 13 zahteva koje 16. avgusta su uputili Vladinom Koordinacionom telu, a da su do danas doneli samo nepotpune odgovore, dok se, paralelno s tim, stanje na medijskog sceni Srbije pogoršava.

„Predstavnici vlasti javno prozivaju, vređaju, omalovažavaju novinare i medijske radnike, proglašavajući ih za naprijatelje društva ili „strane agente“, čime ozbiljno ugrožavaju njihovu bezbednost. Primera za to je mnogo, a jedan od poslednjih je napad šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića na predsednika NDNV-a Nedim Sejdinovića, koga je sa skupštinske govornice proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti u Srbiji. Ovo nije prvi put da Martinović proziva novinare. I ranije je prozivao Sejdinovića, koji je posle toga dobo ogroman broj pretnji smrću koje je prijavio policiji, a koje nikada nisu procesuirane. Pre nekoliko dana funkcioner BIA-a Marko Parezanović izneo tvrdnju da su „najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama“, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu tvrdnju potvrdio. Postoji veliki broj slučajeva u kojoj predstavnici vlasti napadaju „neposlušne“ medije i novinare. Od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 72 slučaja  prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara i nosilaca javnih funkcija.

Poslednji takav slučaj desio se 19.10.2018. kada je predsednik RS Aleksandar Vučić po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1 koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa Javnog servisa.

Vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije. Novine Vranjske su zatvorene u septembru 2017. zbog političkih, ekonomskih i administarzvnih pritisaka, dok je vlasnik i glavni odgovorni urednik Vukašin Obradović je štrajkovao glađu. Novinari, mediji i organizacije civilnog društva su mesecima protestovali zbog toga, ali bez rezultata. Najnoviji slučaj iz Niša, slučaj Južne vesti, takođe je izuzetno zabrinjavajući. Naime, Poreska uprava je provela šest meseci u ovom malom mediju, koji je finansijski kažnjen iako je poslovao u skladu sa zakonom. Predstavnici Poreske uprave na različite načine su zloupotrebljavali svoj položaj i naneli mu ogromnu štetu“, navela su udruženja.

Oni su istakli i da vlasti često tuže medije, a da sudske odluke nisu usklađene sa zakonima Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji predviđaju da su javni funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja.

Oni su se osvrnuli i na izveštaje Saveta za štampu, koji jasno pokazuju dramatično kršenje Kodeksa novinara Srbije u tabloidnim medijima, a da su upravo ti najbliži vlasti.

„REM ne reaguje ni kada dolazi do eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke“, ističe se u ovom dopisu.

„Slučaj državne novinske agencije Tanjug predstavlja jedno od najpoznatijih slučajeva kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka u zemlji. Ova agencija još uvek aktivno radi iako je još 31. oktobra 2015. godine donesena, u skladu sa zakonom, odluka o njenom gašenju. Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državom vlasništvu iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija. Osim toga, država je, protivzakonito, suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a takođe je protivno zakonu lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac“.