Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima

Trgovina ljudima je jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu i veliki, kompleksan, dinamičan globalni problem. Organizovane kriminalne grupe ostvaruju ogroman profit od eksploatacije tuđih života, rušeći sve kodekse humanosti i prava na dostojanstven život.

Seksualna eksploatacija je jedan od najvećih i najrasprostarnjenijih oblika iskorišćavanja žena i dece širom sveta, i kao takva ostavlja najteže posledice na žrtvu. Pored radne eksploatacije, prinudnih brakova, susrećemo se sa prosjačenjem ( gde se deca koriste za rad na ulici), trgovina organima je dobila novu dimenziju u kriminalnim aktivnostima jer donosi veliki profit.

Statistika je poražavajuća, meri se milionima slučajeva godišnje na međunarodnom nivou i gotovo je nemoguće utvrditi obim sa apsolutnom tačnošću.

Trgovina ljudima koju mnogi nazivaju i moderno ropstvo je oblik kriminala koji nema stalnu adresu, ima ga svuda u svetu, na svim meridijanima.

Srbija je važila za tranzitnu zemlju u procesu trgovine ljudima, primarno identifikovana kao zemlja porekla kada su u pitanju žrtve eksploatacije. Proteklih godina statistika  pokazuje da u Srbiji dominira unutrašnja trgovina ljudima. Prva polovina tekuće godine donosi šesnaest žrtava trgovine ljudima od kojih su polovina maloletnice, koje su bile žrtve seksualne eksploatacije i prinudnih brakova.

Potencijalni trgovac ljudima može biti bilo ko iz Vaše okoline, pa čak i bliski srodnici, osobe na koje najmanje možemo sumnjati. Žrtve bivaju vrbovane putem oglasa za posao, društvene mreže dominiraju u slučajevima maloletnih lica, piće sa nepoznatom osobom lepih manira u kafiću može biti deo procesa vrbovanja, ucenom, uvođenjem u svet ovisništva i narkotika, primamljivim ponudama za letovanje, neočekivanim putovanjima pa čak i otmicom.

PREVENCIJA JE OSNOV SUZBIJANJA TRGOVINE LJUDIMA

„JEDNA REČ VIŠE, JEDNA ŽRTVA MANJE“

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 30.jula, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u novembru 2013 godine, sugerišući vladama širom sveta da rade na koordinaciji i preduzimanju mera u cilju prevencije ovog problema.

Vlada Republike Srbije usvojila je avgusta 2017.godine , Strategiju sa pratećim Akcionim planom u cilju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno najosetljivijih grupa kao što su žene i deca i zaštite žrtava 2017-2022.godine. Na taj način u velikoj meri unaprediće se sistem prevencije, pomoći i zaštite žrtava a sve to kao odgovor u jačanju sistema suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom.

„IBSSA-Biro za borbu protiv trgovine ljudima“ akcenat stavlja na pevenciju i na uzroke koji mogu  voditi u smeru ka trgovini ljudima. U velikoj meri siromaštvo, nezaposlenost, nasilje u porodici, diskriminacija u privatnom i poslovnom životu su okidač za vrbovanja potencijalnih žrtava.

Prva i najvažnija polazna tačka moraju biti edukacije, predavanja, dostupnost informacija, podizanje svesti u javnim prezentovanjima velikog kriminalnog problema sa kojim se susrećemo.

Stalnim fokusom na brojeve telefona, mesta i organizacije kojima se žrtva, potencijalna žrtva ili očevidac može javiti i prijaviti jedno perfidno delo.

Sve dok govorimo o tome, imaće i ko da nas sasluša i posluša, to je najbolji vid suštinske prevencije uz edukaciju, primeri-uputstva-delovanje-edukacija-plasiranje sadržaja i dostupnost informacija u što većem broju i sinhronizovano bavljenje time.

„JEDNA REČ VIŠE – JEDNA ŽRTVA MANJE“

SOS TELEFON   064/47-31-537

Autorka teksta: Maja Raković  (Portparol „IBSSA-Biroa za borbu protiv trgovine ljudima)

___________________________________________________________