Međunarodni posmatrači u procesu krivičnog gonjenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića

Zbog ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost i integritet srpskog krivično-pravnog sistema, u procesu krivičnog gonjenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića biće angažovani međunarodni posmatrači koji će vršiti monitoring procesa.

Obradovića su 18. septembra 2019. uhapsili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nakon što je u aferi Krušik identifikovan kao uzbunjivač. Tri dana ranije, portal Arms Watch objavio je da je fabrika Krušik u državnom vlasništvu umešana u izvoz municije koja je završavala u rukama boraca Islamske države u Jemenu. Krušik je, preko druge kompanije, povezan sa Brankom Stefanovićem, ocem srpskog potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Stefanovića.

Tužilaštvo tereti Obradovića za odavanje poslovnih tajni, što je krivično delo kažnjivo sa do deset godina zatvora. Nakon što je prvobitno zatvoren, Obradović je, posle građanskih protesta i pažnje međunarodnih medija, najpre iz zatvora pušten u kućni pritvor, a onda i oslobođen 18. decembra. Obradović tvrdi da je nevin: „Izneo sam činjenice o poslovanju Krušika“, rekao je lokalnim medijima.

Međunarodni pravni eksperti pozvani su u Beograd kako bi osigurali usklađenost procesa krivičnog gonjenja i suđenja sa svim evropskim i međunarodnim standardima – uključujući i listu nužnih elemenata koje je potrebno ispuniti da bi se jednoj zemlji priznalo da primenjuje vladavinu prava (Rule of Law Chesklist) koju je 2016. godine usvojila Venecijanska komisija Saveta Evrope.

Posmatrači koji imaju iskustvo u čitavom nizu evropskih i međunarodnih praksi vladavine prava, nadgledaće sve istražne, tužilačke i sudske radnje i odluke – uključujući i prisustvo u sudnici tokom bilo kog sudskog postupka, kako bi osigurali da Obradović dobije fer, transparentan i pravovremen postupak sprovođenja pravde.

Posmatrači su potrebni kako bi obezbedili fer suđenje za Obradovića jer, uprkos dugogodišnjim dobro finansiranim naporima da se poboljšaju nezavisnost i integritet srpskog pravosudnog sistema, on i dalje podleže političkim manipulacijama i zloupotrebama od strane moćnih interesa. Evropska komisija je prošle godine izvestila da je „korupcija u srpskim sudovima rasprostranjena“ što „ostavlja prostor za neprikladan politički uticaj na sudstvo“.

Srpski krivično-pravni sistem zauzima 78. mesto na listi od 126 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem Indeksa vladavine prava Svetskog projekta za pravdu. Ocenjena sa 0.38 od maksimalnih 1.0, Srbija se našla u društvu Obale Slonovače, Libana, Maroka i Tanzanije. Srbija je posebno loše rezultate postigla u domenu posedovanja nepristrasnih sudova (0.38) koji su oslobođeni neprikladnog vladinog uticaja (0.34).

_______________________________________________________________________________