Memorandum o kritičnim sirovinama – trgovina prirodnim resursima Srbije zarad ostanka na vlasti
Stavljanjem potpisa na Memorandum o kritičnim sirovinama, vladajuća politička vrhuška je napravila novi korak u trgovini prirodnim resursima Srbije zarad spoljašnje prećutne podrške ostanku na vlasti po svaku cenu.
Jer, nikako drugačije, do kao grub cinizam, mogu se shvatiti reči da je, u odnosu na slične projekte u Finskoj, Češkoj, Portugalu ili Nemačkoj, Srbija „najnaprednija u pripremama“ za iskopavanje litijuma.
Jedino po čemu je Srbija „najnaprednija“ sa Srpskom naprednom strankom na vlasti jeste po tome što nijedan od civilizacijskih standarda dobro uređene države nije ispunjen.
U zemlji potpune partijske kontrole nad medijima sa nacionalnom pokrivenošću, nikakve ozbiljne javne rasprave o jednom ovako važnom i osetljivom projektu nije moglo biti. Umesto kredibilnim podacima i informacijama, građani su izloženi političkim spinovima i manipulacijama.
Čak i u takvim okolnostima, vlast nije uspela da obezbedi više od 25% podrške za projekat iskopavanja litijuma. Međutim, u zemlji u kojoj se bezočno kradu glasovi i falsifikuju izborni rezultati, ne treba da čudi što vlast ne mari za demokratski legitimitet projekta Jadar.
U zemlji u kojoj su vrhovi javnog tužilaštva pod direktnom partijskom kontrolom, nezamislivo je da se ta institucija zainteresuje za to na šta je Rio Tinto potrošio preko 300 miliona evra, nakon što je taj projekat zvanično bio stopiran 2022. godine. Zato je u današnjoj Srbiji nezamisliv i scenario iz Portugala, u kojem je usled tužilačke istrage o političkoj korupciji u vezi sa projektom iskopavanja litijuma vlada podnela ostavku.
U zemlji u kojoj se Ustavni sud oglušio o inicijativu za ocenu ustavnosti/zakonitosti Vladine Uredbe iz 2020. o utvrđivanju Prostornog plana područja Jadar, koju su uputila ekološka udruženja građana, ali je promptno reagovao na mig vlasti kada je trebalo potonju Uredbu iz 2022. proglasiti neustavnom, iluzorno je očekivati da će ta institucija delotvorno braniti zagarantovano ljudsko pravo svakog od nas na „zdravu životnu sredinu“ i na „blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.“ (Ustav Srbije, čl. 74)
Najzad, u zemlji u kojoj se vrlo često dešavaju ozbiljni ekološki akcidenti, ali je i pored osamnaest propisanih krivičnih dela protiv životne sredine zanemarljivo nizak broj osuđujućih presuda u oblasti ekološkog kriminala, naivno je verovati da će jedan visokorizičan tehnološki proces biti držan u granicama najviših standarda ekološkog prava. Ako jedna Finska, koja se redovno nalazi među pet „najzelenijih“ država sveta u oblasti održivog razvoja, ne započinje sa projektima iskopavanja litijuma iz ekoloških razloga, onda nema nikakvog osnova da verujemo da će ekološki standardi biti skrupulozno primenjivani u slučaju Jadra. Garancija za to, pogotovo, ne može biti reč predsednika Srbije ili obećanje nekih inostranih zvaničnika.
Kada su institucije zarobljene, prinuđeni smo da sami i na svakom mestu branimo svoja prava i javni interes. Na ovom pitanju, srpsko društvo može da se obnovi ili potone još dublje. Zato pozivamo građane Srbije da odlučno pokažu da su odabrali pr(a)vi put.
Iza ovog saopštenja inicijative ProGlas stale su i grupe građana:
- Lokalni Front, Kraljevo
- UZINAT, Gornji Milanovac
- Bravo, Novi Sad
- Moj Bač, Bač
- Šamar, Sombor
- Oslobodimo Vrbas, Vrbas
- Otvorena građanska platforma Glas Srbije
- Budi heroj, Novi Sad
- GrađanIN, Indjija
- Valjevski pokret otpora, Valjevo
- Karlovačka lista, Sremski Karlovci
- Za naša sela, Titel
- Opstanak, Nova Varoš
- Ne damo đedovinu, Čačak
- Ne Dam Nu Dau, Majdanpek
- Pokret Tvrđava, Smederevo
- Samo lokalno, Bečej
- PUF, Zrenjanin
______________________________________________