Menja se Zakon o izvršenju i obezbeđenju: Kako država nemešta izvršiteljima novi posao

Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju previđa se davanje ovlašćenja javnim izvšiteljima koji bi mogli na terenu da utvrđuju vlasnitšvo građana nad nekretninom. I dok nadležni u javnim institucijama ovo smatraju olakšicom za građane, sagovornik Danasa, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ova mera samo pomoć izvršiteljima da znaju kome i šta mogu da oduzmu.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić dogovorili su, na sastanku održanom 5. jula, realizaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju stare dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa koju kod sebe čuvaju građani i privredni subjekti.

Kako je objašnjeno, ove aktivnosti imaju za cilj konačno rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije o vlasništvu građana i privrednih subjekata.

„Problem nedostajuće dokumentacije i verifikacije iste prilikom upisa u katastar je problem koji opterećuje mnoge građane u našoj zemlji. Sporost postupka, zagušenje institucija u lancu dokaz je da je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili svoje pravo da imovinu upišu u katastar nepokretnosti. Javni izvršitelji bi u ovom procesu preuzeli identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrdili bi njenu verodostojnost i pribavili nedostajuću dokumentaciju, ako je potrebno“, objašnjava za Danas predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić.

On kao primer navodi to da mnogi u svom krugu imaju prijatelje, rodbinu ili poznanike koji su otkupili društveni stan od preduzeća koje više ne postoji.

„Tu nastaje problem za građane. Javni izvršitelj će da utvrdi da li porodica stanuje u tom stanu, da li je dokumentacija verodostojna, pribaviće ako nešto nedostaje, a zatim da donese rešenje da je stan u njihovom vlasništvu i na osnovu njega da podnese zahtev za upis u katastar. Tako će i služba katastra u zakonskom roku da izvrši konačan upis u registar nepokretnosti“, kaže Kostić.

Danas nije uspeo da dobije potpun odgovor o troškovima koje će građani morati da plate prilikom angažovanja javnog izvšitelja, ali troškova će nesumnjivo biti.

„Svi troškovi koji nastanu u postupku koji pokrenu građanin ili privredni subjekt pred javnim izvršiteljem, a koji prethodi upisu u katastar, naplaćivaće će se kao u svakom drugom postupku. U celom procesu najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije i da se ona kompletira kako bi građani mogli da ostvare pravo na upis u katastar. Mnogi zbog ovog problema godinama nisu bili u mogućnosti da u celini raspolažu svojom imovinom, zbog čega su sigurno imali i značajne finansijske gubitke“, pojašnjava Kostić.

On dodaje da će javni izvršitelji raditi u okviru javnih ovlašćenja koja već imaju, kao i da će koristiti pristup registrima i mogućnost pribavljanja podataka iz evidencija, što i sada rade. Odnosno, kako objašnjava, oni će svoja ovlašćenja i kapacitete koristiti i za ostvarenje nove nadležnosti.

Zbog iskustva javnih izvšitelja na terenu, dodeljena im je ova uloga u rešavanju delimično nerešene zemljišno-knjižne administracije, objašnjeno je ranije u saopštenju RGZ-a.

Rad javnih izvršitelja koji je predviđen predloženom izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju služiće kao neka vrsta konvalidacije. Ova konvalidacija bi trebalo da bude neka vrsta dopune dokumentacije, koju bi prikupio izvršitelj.

To bi trebalo da posluži kao „kraći put“, umesto da se ide na sud gde bi se tražilo utvrđivanje vlasništva, gde proces traje znatno duže.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je ovo ili neslana šala ili lični interes.

On smatra da će izvšitelji pomagati građanima samo da bi oni imali čiste papire.

„Ova mera se uvodi samo da bi izvršitelji imali čistu matematiku, kome i šta mogu da oduzmu“, ukazuje Papović.

Kako je pojašnjeno Danasu, razlog zašto je ovaj posao dodeljen javnim izvršiteljima, a ne obavlju ga notari, jeste zato što izvršitelji mogu da izađu na teren i da utvrde stvarno stanje.

Oni bi na osnovu različitih materijalnih dokaza utvrđivali da je neko vlasnik nekretnine i svojim rešenjem bi nadoknadio ono zbog čega bi građani inače morali da idu na sud.

Ukoliko građanin može da dokaže izvršitelju da je nekretnina zaista njegova, onda će izvršitelj izdati neku vrstu rešenja koje će biti dopuna sveukupne dokumentacije koju osoba već ima, što bi bilo dovoljno da se u katastru prijavi vlasništvo nekretnine.

Tu se radi pre svega o slučajevima gde je očigledno da je nekretnina nečija, ali sada će izvršitelji sprovoditi proces utvrđivanja prava na vlasništvo, jer je to segment kojim se katastar ne bavi.

Papović navodi da izvršitelji nisu pravi izbor za ovakav posao.

„Na osnovu čega će izvršitelji nama pomagati. Moraju da imaju neku punomoć da bi to mogli“, smatra on.

On je stava da su izvršitelji izabrani za ovu ulogu zato što imaju „veća ovlašćenja i od žandarmerije“.

„Mogu da vam upadnu u stan kad god hoće. Zato je ova odluka u njihovom interesu, a ne u interesu građana. Da njihova dokumentacija bude u redu i da imaju od čega da se naplate“, naglašava Papović.

Sa njegovom tvrdnjom, saglasna je i advokatica Marija Pešović, koja za Danas objašnjava da je ova najava sporna iz nekoliko razloga.

„Na prvom mestu jer je u direktnom sukobu sa Ustavom koji u čl. 67 propisuje da pravnu pomoć pružaju isključivo advokatura i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Javni izvršitelji nisu ništa od toga“, navodi ona.

Ipak, ukoliko se radi o određenim prevarama ili građani nemaju nikakav ugovor o kupovini stana ili bilo kakav drugi dokaz o vlasništvu, takvi slučajevi će i dalje biti posao za sud, ali ukoliko nekome fali, naprimer, potvda o ukupnoj ceni isplate stana, to je slučaj gde izvršitelj može da pomogne.

Papović kaže da kada bi se išlo na suđenje u razumnom roku, ne bi bilo potrebe za uplitanjem izvršitelja.

„Kada podnesete zahtev katastru, oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana, a imate ljude koji čekaju po sedam ili osam godina, a predali su kompletnu dokumentaciju ili nisu, a niko im nije rekao da nisu“, ukazuje on.

Pešović dodaje da je činjenica da je upis u katastar nepokretnosti u većini slučajeva bespotrebno dugotrajan proces i da se nešto tu mora promeniti.

„Međutim, to nije prouzrokovano nesposobnošću građana da pribave ili dopune dokumentaciju ili da se za isto posavetuju sa advokatom ili čak i notarom, jer oni direktno učestvuju u tim postupcima, slanjem zahteva, već neorganizacijom samog katastra“, pojašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da je neophodno prilagoditi procedure katastara, obučiti službenike koji su već zaposleni i eventualno zaposliti nove ljude.

„Možda čak i osnovati službu koja bi se bavila pružanjem pomoći građanima u toj oblasti. Katastar može osnovati takvu službu. Nema nikakvog smisla u već komplikovanu proceduru uvoditi još jedan organ koji sa samim upisom u katastar nema nikakve veze“, naglašava Pešović.