Mi pitamo jedno, tužilaštvo odgovara drugo

Koleginica Mila Tomić iz redakcije Radio Ozon FM postavila je nedavno jednostavna novinarska pitanja Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku.

Njeno novinarska pitanja, nadležni u OJT tretirali su kao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. I sproveli postupak u kome su zaključili sledeće:

– Razmatrajući podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja utvrđeno je da isti ima biti odbijen.

Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, kao organ javne vlasti u smislu čl. 3. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, donelo je dana 26.06.2024. godine i Rešenje kojim odbija da dostavi odgovore na postavljena pitanja.

A pitanja su bila:

1. Da li uznemiravanje prosvetnog radnika na radnom mestu, pred učenicima i kolegama, ima elemente krivičnog dela samo ako verbalno obraćanje sadrži uvredljive izraze po oceni tužioca, pa je ta varijanta verbalnog nasilja dozvoljena ili je sam čin uznemiravanja i omalovažavanja vaspitača pred njegovim učenicima od strane nepoznatog lica nedozvoljen;
2. Da li prevencija nasilja u obrazovnim ustanovama podrazumeva da se svako atakovanje na integritet zaposlenih u školama smatra nedozvoljenim ili se elementi krivičnog dela stiču tek ako nasilnik upotrebljava po oceni dežurnog tužioca, uvredljive izraze ili je potrebno da nasilnik fizički nasrne ili upotrebi neko hladno ili vatreno oružje, pa da delo stekne elemente krivičnog dela;
3. Zašto se građanima uskraćuje informacija od javnog interesa, konkretno ko je dežurni javni tužilac.

Jednostavna novinarska pitanja, dostavljena su mejlom, a ne na obrascu i ne u formi traženja informacija od javnog značaja.

Uostalom Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije napravljen da bi novinari mogli organima vlasti da postavljaju pitanja, već da bi građani mogli da dobiju informacije za koje imaju opravdani interes da ih dobiju od nadležnih organa.

To bi u OJT svakako trebali da znaju i da ne izmišljaju rupe na saksijama kada ih novinari nešto pitaju.

Pravnički amaterizam: OJT u Čačku novinarska pitanja tretira kao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

Kako ste to gospođe i gospodo iz OJT zaključili da novinarska pitanja koja ste dobili treba da tretirate kao zahtev za informacijama od javnog značaja, kada ta pitanja ni po formi kako su vam dostavljena, ni po svom sadržaju ne spadaju u kategoriju traženja informacija od javnog značaja.

Čemu gospođe i gospodo tužioci onoliko razglabanje u vašem Rešenju o tome šta je propisano članovima 1. i 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kada naša pitanja nisu ni dostavljena po tom zakonu.

Da li tako tretirate i druge predmete u svom radu, takvom zamenom teza da budemo precizniji i ako tako radite onda je srpsko pravosuđe u ozbiljnom problemu.

Da ipak znate šta smo vas pitali, ali da ovom „gimnastikom“  i zamenom teza pokušavate da odbijete odgovore na naša pitanja jasno je iz sledećih vaših navoda u rešenju:

– U konkretnom slučaju tražilac informacije nije tražio podatak – informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti i koja bi bila sadržana u određenom dokumentu, već postavlja pitanja koja izlaze iz delokruga regulisanog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz razloga što se ne radi o podatku koji proističe iz rada, odnosno koji je u vezi sa radom Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku.

– Traženi podaci kroz postavljena pitanja ocenjeni su kao zahtev za tumačenje, odnosno iznošenje stavova povodom određenih životnih, odnosno pravnih situacija, a što ne spada u predmet odlučivanja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

– Prema tome, izlišno je u okviru ovog postupka izjašnjavanje organa javne vlasti na okolnosti koje su vezane za konkretni slučaj kroz postavljena pitanja koja predstavljaju opšta mesta izjašnjavanja o procenama i stavovima šta predstavlja uznemiravanje prosvetnih radnika, odnosno šta predstavlja prevenciju nasilja u obrazovnim ustanovama.

Pa bravo gospođe i gospodo tužioci, znači shvatili ste šta vas pitamo ali ne želite da odgovorite.

Da li je nešto izlišno ili nije ostavite na ocenu javnosti, a vi odgovorite na pitanja, naročito iz razloga što vam je očigledno poznat konkretan slučaj zbog koga su vam pitanja postavljena.

Da li zaista mislite da ste nas ovakvim (ne)odgovorom na naša pitanja ućutkali. Da ste „naš predmet stavili ad akta“. Da više nećemo postavljati pitanja i tražiti odgovore.

To tako ne biva dragi tužioci, jer nas javni interes motiviše da i dalje tražimo odgovore na pitanja bezbednosti u čačanskim školama. Možda vas ta tema ne interesuje, sve dok ne padne krv u nekom školskom dvorištu ili objektu, ali učenike, njihove roditelje i rodbinu, zaposlene u školama i ostale građane i te kako interesuje da li su škole bezbedna mesta.

Javni je interes i da građani znaju kako tužilaštvo kao deo državnog sistema funkcioniše kada je nasilje u školama u pitanju. Da li postupa i zašto ne.

Javni je interes i da svaki građanin može telefonskim pozivom da dobije informaciju koji je tužilac u OJT trenutno dežuran ili možda dežurstvo tužioca spada u državnu tajnu.

Da li procena ugrožavanja bezbednosti u školama, kada je tužilaštvo u pitanju, spada u fudbalski domen „slobodnog sudijskog uverenja“ ili postoje pravila.

Od kada je uveden VAR u fudbalu svi smo svedoci brojnih grešaka fudbalskih sudija, koji su do juče bili neprikosnoveni u odlučivanju, a sada svako malo trče da provere šta VAR kaže, pa pokunjeno menjaju svoje odluke.

Da li nam treba VAR i u postupanju OJT u Čačku?

____________________________________________________