Mile Kekin (Hladno pivo) – Krajnje je vreme da razmislimo o prioritetima

Pandemija izazvana virusom korona sa kojom se trenutno suočava čitava planeta, a na koju, uprkos svom naučnom i tehnološkom razvoju, još uvek nije iznađen adekvatan odgovor, potvrda je stava kako je samo jedan trenutak dovoljan pa da jedno veče zaspimo u 21. sajber veku, a da se narednog jutra probudimo u srednjem veku u kojem haraju epidemije pred kojima drhti ljudski rod. Baš ovakav stav, po kome kazaljke časovnika istorije vrlo čest počnu da se okreću unazad, pre nepune dve godine, kada ovu pandemiju nisu mogli da predvide ni najcrnji pesimisti, izneo je Mile Kekin frontmen benda Hladno pivo koji je ovih dana u saradnji sa muzičarima sa prostora bivše SFRJ objavio pesmu Ovo će proći.

– Normalno je da se i umetnici oglase u ovakvim situacijama ali ja ovu pesmu ne smatram nekom svojom radnom obavezom. Naprosto iskra koja je prethodila ovoj pesmi se dodila u meni jer je ova pesma u suštini ono što sam ja samom sebi hteo opevati. To je refren koji sam hteo da meni neko peva da bi se onda sve pretvorilo u pesmu sa kojom se i drugi mogu identifikovati – objašnjava Kekin u razgovoru za naš portal, s tim što smo muziku za trenutak ostavili po strani fokusirajući se na društvene potrese koje je uzrokovala pandemija virusa korona.

Vreme za razmišljanje

* Dok na jednoj strani teoretičari zavere ovu situaciju ocenjuju kao pokušaj da se pandemijom skrene pažnja svetske javnosti sa brojnih problema sa kojima se suočava čovečanstvo, na drugoj strani nije retko mišljenje da je sve ovo zapravo posledica dugotrajnog odnosa ljudskog roda prema prirodi i našoj planeti.

– Nisam sklon teorijama zavere, ali normalno da će svako zlo neki ljudi pokušati da iskoriste kako bi povećali svoju moć. Pre sam sklon mišljenju da, ako treba tražiti uzroke, čovek toliko dugo mrcvari ovu planetu i da je kad tad moralo doći do nečeg ovakvog. Ovo naprosto treba posmatrati kao reakciju prirode na sve ono što joj radimo. Priroda nas je sada za kaznu poslala u naše sobe kako bi imali vremena da na miru razmislimo o svojim postupcima. Na drugoj strani u ovakvoj situaciji se da videti koje države imaju dobre i odgovorne vlade koje su sposobne da se suoče sa ovom pretnjom. Kako se Novi Zeland bori protiv pandemije, a kako kako to čini Amerika. Sad se jasno pokazuje koliko je bitno imati na vlasti znalce i odgovorne ljude spremne da saslušaju stručnjake, umesto da filozofiraju i razmeću se jeftinim populizmom.

* U javnosti, pre svega mislim na područje bivše SFRJ, je poprilično odjeknuo stav književnice Vedrane Rudan koja smatra da je virus korona osim što je izazvao popriličnu paniku na globalnom nivou istovremeno demaskirao i mnoge laži i iluzije sa kojima se decenijama suočavamo.

– Kao i svaka druga kriza i ovaj virus ima tu osobinu da je istinit, i da se ne može ignorisati. Mnogi danas postavljaju pitanje u kojoj meri će svet posle ovog virusa biti normalan, ali za mene je mnogo važnije pitanje koliko je svet pre pojave virusa uopšte bio normalan. Koliko je normalno da jedan Ronaldo zarađuje više nego svi zaposleni u jednoj eminentnoj bolnici ili nekom naučnom institutu? Koliko je normalno da imaš televizijske emisije na temu, recimo, vakcina i da ti na jednoj strani budu doktori a na drugoj ljudi koji imaju svoje mišljenje, a da ne poseduju bilo kakve kvalifikacije kada je reč o ovoj temi? Mislim da je krajnje vreme da razmislimo o prioritetima, jer na ovoj pandemiji se očito pokazalo koliko je bitno imati javno, dobro organizovano i svima dostupno zdravstvo. Koliko je to bitnije od toga koliko ćemo imati pušaka ili luksuznih limuzina za svakog člana vlade. Nadam se da će posle svega ovoga svet biti pametniji.

Udarac američkom modelu liberalnog kapitalizma

* Svojevremeno si u jednom intervjuu rekao da opstanak jedne vlasti u mnogome zavisi od broja neprijatelja koji se nude građanima. U kojoj meri je ova pandemija uspela da neutrališe takvu vrstu političkog koncepta?

– Politička, odnosno nacionalistička, tema je sada definitivno potisnuta u drugi plan i to se jasno vidi. Sve te ekstremno desničarirske stranke, barem to što vidim po Hrvatskoj, su se povukle u sebe. Naprosto njihova politika je u ovoj situaciji izgubila smisao, budući da sada nemaju na koga uperiti prst jer je problem pandemije nadnacionalan, a one u takvom okruženju definitivno ne funkcionišu. Nadam se da će puno ljudi nešto naučiti iz svega ovoga.

* U kojoj meri ovo stanje pogoduje oporavku levice i liberalizma koji su već duže vreme u većem delu sveta u defanzivi?

– Sklon sam stanovištu da će nacionalne opcije, kada prođe pandemija, ipak profitirati na svemu ovome, budući da se pokazalo, govoreći sa stanovišta evropskih integracija, koliko je bitno imati državu koja funkcioniše. Naprosto nadnacionalna tvorevina poput Evropske unije se odjednom našla u teškom problemu jer svako je digao nekakvu svoju ogradu, zatvorio svoju granicu, a najbolju ilustraciju predstavlja odluka Nemačke da odbije evropske obveznice koje su označene kao jedno od rešenja koja bi trebalo da ublaže posledice za sve ove zemlje koje je pandemija najteže pogodila. Stoga mislim da će važnost nacionalnih država porasti nakon ovoga, dok s druge strane ova pandemija otvara prostor i za sve one koji propagiraju svima dostupno zdravstvo i obrazovanje uz socijalnu ravnopravnost. Tako da ne mogu predvideti na koju stranu će otići klatno, levo ili desno, ali verujem da će sve ovo predstavljati veliki udarac za američki model liberalnog kapitalizma koji potencira na nekakvom partnerstvu privatnog i javnog zdravstva koje se pokazalo totalno nefunkcionalno u ovakvim krizama.

Teskoba u vreme klijentelističkog kapitalizma

* Često u intervjuima, kada govoriš o situaciji na prostorima bivše SFRJ koristiš termin klijentelistički kapitalizam, šta taj termin tačno podrazumeva?

– Tokom devedesetih, barem ovde u Hrvatskoj odvijalo se ono što se naziva prvobitnom akumulacijom kapitala. Ti igrači koji su bili bliski političkim elitama tada su materijalno osigurali sebe i svoje unuke. Sada na sceni imamo klijentelistički kapitalizam u smislu da ponovo ključnu ulogu imaju poznantstva i veze. Ono što se može nazvati pozitivnim efektom ove pandemije je to što više nema dovoljno poreskih obveznika koje možeš musti, a što će se odraziti na „život“ države, odnosno na broj zaposlenih u državnoj administraciji i raznoraznim agencijama gde se izmišljaju radna mesta za partijske kadrove. Odnosno da bi se sad moglo očekivati da počne kresanje jer će jednostavno ponestati budžetskog novca kojim se plaćaju njihova radna mesta i lojalnost vladajućim partijama.

* Da li misliš da je ova pandemija i sve što je prati na velika vrata vratila teskobu sa kojom si se ti simbolično oprostio na svom solo albumu?

– Već sada se vidi da će mnogim ljudima biti potrebna psihološka pomoć s obzirom na količinu neizvesnosti, pre svega egzistencijalne sa kojom se već suočavamo. Uzmimo samo za primer nas muzičare koji smo preko noći ostali bez koncerata i izvora prihoda, a koliko je tek ljudi drugih zanimanja ostalo ili će tek ostati bez posla, tako da mislim da će teskoba rasti, ali se ipak nadam da će se do kraja godine neke stvari pokrenuti.

______________________________________________________________________