Milovan Milivojević oslobođen
Porodica Milomira Milivojevića, nastradalog radnika MB Namenska iz Lučana i njihov advokat Vladimir Todorić, danas su u Ivanjici imali maratonski sudski dan. Na prva dva ročišta sestra Mirjana i otac Milovan branili su se od optužbi generalnog direktora fabrike Radoša Milovanovića da su u svojim izjavama za medije izrekli niz uvreda na njegov račun. Treće ročište trajalo je više od tri sata, a odnosilo se na predmet optužnog predloga protiv trojice optuženih za krivično delo ugrožavanja opšte sigurnosti sa smrtnim ishodom.
Direktor fabrike MB Namenska, pre nego što je podnet optužni predlog protiv njega za nesreću koja se dogodila u fabrici, tužio je Mirjanu i Milovana Milivojevića, sestru i oca poginulog radnika fabrike Milomira Milivojevića, na okolnost da su mu navodno, naneli uvrede u svojim izjamava u medijima.
Prvostepene presude kojima su i Mirjana i Milovan bili osuđeni po tužbama direktora Milovanovića, ukinuo je drugostepeni sud i vratio Osnovnom sudu u Ivanjici na ponovno odlučivanje.
Na današnjem ročištu Mirjana je rekla da otvoreno pismo koje je svojevremeno poslala predsedniku države Aleksandru Vučiću nije poslala Radošu Milovanoviću, te da je u pismu iznet zahtev da njenu porodicu primi predsednik Srbije i da istraga krene sa mrtve tačke na kojoj se tada nalazila.
– Sve što sam napisala u otvorenom pismu rekla sam i na sastanku sa predsednikom Vučićem 17. juna ove godine, a na sastanku su bili i predstavnici ministrastava odbrane, pravde, za rad i socijalna pitanja i niko nije negirao ono što sam rekla i svi su ostavili utisak da im je već poznato sve što ja pričam. Moja namera nije bila da uvredim Radoša Milovanovića, a mislim da on nije ni uvređen, nego da je svojim tužbama protiv mog oca i mene želeo da izvrši dodatni pritisak na nas – rekla je Mirjana Milivojević.
Mirjana je danas na sudskom ročištu potvrdila istinitost nedavne objave lista Blic da je porodici Milivojević direktor Milovanović nudio razne usluge nakon smrtnog stradanja njenog brata na radnom mestu u fabrici MB Namenska.
– Direktor Milovanović nam je ponudio stan, meni i majci zaposlenje. Bili smo zgranuti tom ponudom. Rekli smo mu da mi na razgovor sa njim nismo došli da prodamo mrtvog brata, nego da nam se kaže ko je kriv za nesreću koja se dogodila i da li će taj ko je kriv da odgovara. Mi smo želeli istinu o tome šta se dogodilo i da dobijemo kopiju zapisnika Ministarstva odbrane o sprovedenoj istrazi – rekla je Mirjana Milivojević.
Na pitanje advokata Vladimira Todorića da li je u tom razgovoru direktor Milovanović pominjao poštovanje propisa u Pogonu raketnih goriva, Mirjana je odgovorila potvrdno.
– Rekao je da zna da je bilo kršenja propisa,da je bilo znatno više baruta od propisane količine, oko 1,5 tona baruta u oko 300 burića. Takođe je rekao da objekat u kome se radi na valjcima u tom pogonu nema upotrebnu dozvolu.
Postupajući sudija Petar Belogrlić, odbio je predlog advokata Todorića da snimak razgovora porodice Milivojević sa direktorom Milovanovićem uđe u spise sudskog predmeta, a izricanje presude u ponovljenom postupku protiv Mirjane Milivojević, zakazao je za ponedeljak 18. novembar u 14:30.
U ponovljenom postupku po tužbi direktora Radoša Milovanovića protiv oca nastradalog Milomira Milivojevića, čule su se istovetne tvrdnje o razgovoru i ponudama direktora porodici Milivojević.
– Iznenadilo me je kad sam video da sastanak počinje tako što su predstavnici sindikata seli preko puta nas, na strani direktora. Živeo sam u ubeđenju da je sindikat kome sam dvadeset godina plaćao članarinu na strani radnika, da je to radnički sindikat. Sutradan posle sastanka sam se iščlanio iz Samostalnog sindikata – rekao je Milovan Milivojević na početku svog iskaza pred sudijom.
Iskaz je nastavio opisom ponude koju im je dao direktor Milovanović.
– Ponudio je da moja ćerka Mirjana odmah dobije posao u fabrici u svojoj struci medicinskog radnika i da joj plata bude 65.000 dinara. Mojoj supruzi obratio se sa ponudom da kad se oporavi od smrti sina, dođe kod njega i izrazi želju šta hoće da radi u fabrici, a on će se pobrinuti da to svakako ne bude posao u dodiru sa barutom. Meni je ponudio stan. Doslovno je rekao: Sve porodice poginulih sam zbrinuo, decu im školovao i pozapošljavao i svima sam dao stanove – ispričao je Milovan Milivojević.
Na pitanje advokata Todorića kako je reagovao na ponudu direktora, Milivojević je odgovorio:
– U meni je tada sve puklo. Pa zar on misli da sam ja došao kod njega da prodam mrtvog sina. Kad sam to izgovorio Milovanović mi se obratio povišenim tonom: Tu sam da pomognem, reci šta hoćeš. Rekao sam mu: Vrati mi mrtvo dete. Odgovorio mi je: Pa jebiga, to ne mogu. A ja sam njemu rekao: Kako te nije sramota, bio bih ti sin.
I Milovan Milivojević je potvrdio prethodni iskaz svoje ćerke da im je direktor Radoš Milovanović u razgovoru, pred svima koji su prisustvovali, potvrdio da je bilo kršenja propisanih procedura iz čega je nastala nesreća u kojoj je stradao njegov sin Milomir.
Postupajući sudija Ljubiša Tomićević u ovom postupku, takođe nije prihvatio predlog advokata Vladimira Todorića, da snimak razgovora direktora Milovanovića sa porodicom Milivojević uđe u spise sudskog predmeta.
Sudija Tomićević je danas izrekao novu presudu, ovog puta oslobađajuću za Milovana Milivojevića, što su brojni prisutni u sudskoj sali pozdravili aplauzom.
– Izrečena je oslobađajuća presuda u postupku koji je vođen protiv Milovana Milivojevića za uvredu koju je direktor Milovanović navodno podneo jer je i sama država kroz optužni predlog koji je u međuvremenu podnela protiv Milovanovića, potvrdila da postoji osnov sumnje da je bilo kršenja bezbednosnih pravila, zbog čega su Milovanov sin i njegov kolega Ignjatović smrtno stradali. Optužni predlog tužilaštva zasnovan je na nalazima koje su utvrdili organi Ministarstva odbrane, Ministarstva za rad i same Komisije MB Namenska. Ti nalazi jedino nisu bili dostupni ocu tj. porodici poginulog Milivojevića. Mislim da je ovo prva ispravna odluka ovog suda do koje je došlo zato što se javnost zainteresovala, opet su osetili grižu savest zbog odluka koje su donosili u ladovini i mraku, a od sada, nadam se, samo u ime naroda – rekao je advokat Vladimir Todorić.
______________________________________________________________________
Бахатост нема границе. Прво, изјавио да је пок. Миливојевић питнуо буре са барутом, што није тачно, па тужио ову несрећну породицу да их заплаши само због тога што жале родитељи своје дете а сестра брата.
Друго, да ли има веће срамоте од оног окупљања оних полтрона прошли пут испред Суда у Ивањици у његовој режији. То само показује колики је он плашљивко, јер се цео живот заклањао из синдиката и истурао шљам да о њему изговара хвалоспеве.
Треће, вртео је цео живот око малог прста све странке власти и опозиције дајући им државни новац “за изборе”. Поуздано знам да последњих СНС није од њега узео ни једну једину пару. То ме држи у уверењу да му је одсвирало, односно да ће се суочити са праведним суђењем. Пустио га АВ низ воду (читај: загађену Бјелицу).
И на крају, ја га не волим нити он мене, али треба и њега поштовати и све оно кроз шта је прошао. Ретко ко би то издржао. И њему желим да докаже да није крив или да је његова кривица само морална (што неће бити лако). И пуковник је жртва свог бахатог мушког детета, сви то знамо. Много му муке задаје и због њега је много тога радио што вероватно не би. Судбина.
Породица Миливојевић пролази кроз прави пакао. Никад се неће опоравити и надај Боже да ико доживи оно што они преживљавају. За мене су оличење борбе за истину и правду. Желим им брз опоравак и сву срећу у животу, јер је то оно што би им пожелело и њихово мртво дете/брат да може да види како се боре и да га никад нису ни помислили да га продају.
Stop naprednom matretiranju !
Pružam punu podršku porodici Milivojević i poručujem im da budu istrajni u svojoj borbi.
Tragediju koju je doživeo ne možemo mu izmeniti, ali mu možemo pružiti utehu i pomoć u borbi za pravo da sazna kako je došlo do nesreće i ko je odgovoran za nju.
S druge strane moramo se boriti da odbranimo dostojanstvo čoveka,koji nije podlegao pritisku režima i njihovog lokalnog šerifa. Takodje,jednog dana, kad ovo ludilo prodje ne smemo zaboraviti postupak njegovih“kolega“ i „komšija“. Treba ih pozvati i pitati, naravno u prisustvu psihologa i psihijatara, ŠTA JE TO U LJUDSKOM BIĆU ŠTO GA TERA DA SE PONAŠA KAO ŽIVOTINJA!?
Konacno pravda! NEKO TO OD GORE VIDI SVE…
Zašto se niko od radnika ne zapita ,posle proslave I čitanja monografije: gde su u njoj imena dvadeset I jednog mučenika koji izgubiše živote na najstrašniji način? Ispada da je više duševnog bola pretrpeo direktor iako njemu niko nije stradao u preduzeću nego mi ,porodice koje smo toliko dana gledali agoniju I borbu naših najmilijih da prežive iako im nije bilo spasa zbog težine povreda. On tuži za uvredu časti a njegova je odgovornost za nepreduzimanje mera zaštite od požara I dovela do svig ovih dogadjanja. Kako objasniti da su 1997 radnici stradali neosigurani od nesteće jer direktor je potpisao ugovor o kolektivnom osiguranju al nije plaćao premiju I polisa je bila bezvredna. Osim toga plaćao je rentu deci za školovanje dugo vremena u polovičnom iznosu I tu ištetio porodice. Ispravka je nastala tek posle tužbe I dobijene presude na sudu. Za stanove je već rečeno kao I za podeli pomoći posle.poplava. kriterijumi nisu isti a zavise od lojalnosti direktoru… posle svih ovih dešavanja I tvrdnje advokata da je žrtva političkog progona moram dokumentima demantovati tvrdnju da nije kriv I dokazati da njegova komandna odgovornost postoji I da sve odluke donosi on jer ima velika ovlašćenja a izgleda nikakvu odgovornost. Istina mora izaći na videlo I za nju ćemo se.boriti do kraja…
Sad pošteni gradjani Lučana da traže odštetu od fabrike i sindilata sto ih deo poltrona na čelu sa Radošem Milovavovićem dovodi u situaciju da svi budu posmatrani kroz lupu „Lučanskog sindroma“, usled koga njihov primitivizam ostatak sveta generalizuje i na onaj deo intelektuanog grdjanstva Lučana koje se gnuša i srami čina ovih mučenika koje Radoš Milovanović prevodi žedne preko vode.