Ministar pravde odgovorio čačanskim privrednicima

Selaković u studiju TV Telemark

Prilikom posete Čačku, ministar pravde Nikola Selaković dao je intervju za TV Telemark i Ozonpress, gde je kao jednu od mogućnosti promene Zakona o javnim beležnicima naveo povećanje broja notara u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja.  Ministar pravde je rekao da će pregovori sa advokatima biti nastavljeni, bez roka za dogovor, ali je izneo stav da u njima treba da prisustvuju i predstavnici javnih beležnika. On je pozvao advokate na postizanje kompromisa, što znači da svako mora da popusti po malo.

– Pre desetak dana u Beogradu je boravila jedna tročlana delegacija međunarodnih advokatskih organizacija. U prisustvu predstavnika svih advokatskih komora postigli smo saglasnost da treba formirati jednu malu grupu koja će pregovarati, da ta radna grupa ima zadatak da na prvom mestu definiše pitanja čija bi eventualna izmena u zakonu bila urađena i da definiše vremenski rok u kome bi to nešto bilo učinjeno. Definisali smo i neke principe kojih se nismo pridržavali. Prvi princip je da u pregovore treba da budu uključene sve zainteresovane strane, dakle predstavnici ministarstva, advokata ali i notara. Takođe, moramo postići kompromis, gde niko ne može dobiti sve ono što hoće. Svi moraju popustiti i naći neko srednje rešenje sa kojim niko neće biti u potpunosti zadovoljan. Sve ima svoje granice. Mislim da smo pokazali svoj demokratski princip u razgovorima, rekao je ministar Selaković.

Na  pitanje, da u Ustavu Srbije u članu 67. stoji da pravnu pomoć mogu jedino pružati advokati i jedinice lokalne samouprave, i da se tu nigde ne spominju javni beležnici, ministar Selaković nije dao konkretan odgovor, dodavši da će se o tome izjasniti Ustavni sud.

– Zakon o javnim beležmicima je donet 2011. godine. Advokatura Srbije je do početka septembra meseca 2014. godine o tom zakonu ćutala. Taj zakon je stupio na snagu 2011. godine. Kako je tada bio ustavan a danas nije? Ustavni sud se nije oglasio, čekamo odluku suda, a jedino je on merodavan da kaže da li je nešto ustavno ili ne. Mi ćemo poštovati odluku, kratko je rekao Selaković.

Ministar je ponovio da javni beležnici više nisu jedini koji mogu sastavljati ugovore o prometu nekretnina, ali da ih oni moraju učiniti javnim kako bi imali snagu izvršnog dokumenta da se ne bi ulazilo u sudske procese.

– Ako hoćete da prodate stan ili da kupite kuću vi ste morali da idete kod notara. Kada je promenjen zakon, omogućeno je da vi možete sami, kao građanin ili da uz pomoć advokata, napravite nacrt ugovora. Notar pregleda ugovor i ustanovljava da li je sve u skladu sa zakonom, nakon čega vrši overu ugovora. Ona se naplaćuje znatno manje nego da je ugovor sastavio isključivo notar i takav dokument košta 60 odsto od cene. Ako advokat sastavlja ugovor, jedan deo plaćate advokatu a jedan notaru, odnosno 60:40 u korist notara, objašnjava Selaković.

Na pitanje zašto u Srbiji nije primenjen sistem javnih beležnika koji se primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, kao što je u Francuskoj ili Holandiji, gde je znatno više notara u odnosu na broj stanovnika, Selaković je rekao da notari u ovim zemljama imaju daleko veća ovlašćenja nego što je to u Srbiji.

– Istina je da u Francuskoj na 6.500 stanovnika dolazi jedan beležnik, ali on tamo ima mnogo više nadležnosti. On je tamo matičar, vodi javne matične knjige, može da sklapa i razvodi brakove, on je poreznik, to je kancelarija za brze odgovore gde se pribavljaju sve moguće dozvole, građevinska, upotrebna, dozvole za struju, telefon…Imamo problem što je javnih beležnika malo, ali taj problem se rešava tako što se ljudi javljaju na konkurs, polažu ispit i konkurišu na upražnjena mesta. U Čačku smo pre pet meseci imali dva kandidata za javnog beležnika ali se samo jedna osoba prijavila. Tokom jeseni još nekoliko Čačana je položilo ispit, a za mesto u Čačku mogu da konkurišu beležnici iz drugih gradova, kaže ministar pravde.

Odgovarajući na primedbe privrednika da su neprimereno povećani troškovi overe dokumenata koji su vezani za prometne pokretnosti, statusne promene i  druge pravne poslove, da je otežan pristup postupku overe zbog malog broja javnih beležnika i komplikovane procedure, bez poboljšanja stepena pravne sigurnosti, Selaković je rekao da se o broju beležnika može pregovarati i da je on za varijantu da jedan notar dolazi na 10.000 stanovnika umesto na dosadašnjih 25.000. On je objasnio da je sadašnja založna prijava mnogo skuplja nego ranije jer je to sada izvršni sudski dokument, dok se ranije ulazilo u sudski process.

– Istina je da u Čačku postoji samo jedan javni beležnik mada je privremenom odlukom predviđeno da ih u Čačku bude pet. Ono o čemu možemo da pregovoramo je i odredba o broju beležnika. Sada u zakonu stoji da na 25.000 stanovnika dolazi jedan notar. Moje lično mišljenje je da je to suviše visok broj i da bi trebalo razmotriti mogućnost smanjenja na 10.000 ili 15.000 stanovnika. Onda bi to u Čačku bilo 10 javnih beležnika. Kada su u pitanju cene, razlikuje se ono što je do juče bila overa potpisa u sudu od onoga što je javnobeležnički zapis. Dokument overen kod javnog beležnika je izvršna isprava. Kada zaključite ugovor o kupoprodaji stana u obliku javnobeležničkog zapisa i sutra vam se javi problem sa prodavcem tog stana, vi ne morate da pokreće sudsku parnicu koja bi mogla da traje 2,3 ili pet godina, već se automatski obraćate sudu i tražite izvršenje vašeg ugovora. Dakle, ne idete u sudski spor već direktno u izvršenje. I založna izjava košta više iz jednostavnog razloga što je i ona izvršna isprava. Ne ide se u sudsku parnicu da bi se naplatili već imate izvršnu ispravu i može da se uknjiži da ona pređe na drugog. Moram da kažem da je i ta cena znatno niža u odnosu na one koje su bile u početku, rekao je Selaković koji je značaj javnobeležničke isprave ilustrovao slučajem čačanskog Osnovnog suda, gde je prema njegovim rečima, sudski službenik overio punomoćje čoveku koji nije bio prisutan, nakon čega je ustanovljeno da je potpis bio falsifikovan. Kako je objasnio Selaković, čovek koji je zbog toga ostao bez imovine, tužio je državu i Osnovni sud će morati iz svog budžeta da isplati odštetu od 6,5 miliona dinara.

Na pitanje da li se može reći da je nakon tri meseca štrajka advokata Srbija pravna država i da li građani imaju pravnu sigurnost, ministar pravde je dao sledeći odgovor:

– Da li je Srbija pravna država to je jedno apstraktno pitanje. Srbija jeste pravna država, pitanje je koliko je građanima Srbije dostupna pravda u slučaju protesta advokata kada je u najvećoj meri paralizovan pravosudni sistem. To nije dobro za građane, za državu, za sudije ali i iza same advokate koji moraju od nečega da žive. Štrajk traje više od tri meseca i to nikome ne donosi dobra. Oni su se obratili Ustavnom sudu koji treba da kaže da li je nešto ustavno ili ne. Mi treba da razgovaramo i da nađemo rešenje za ovaj problem koji advokatura ima, rekao je Selaković.