Miša Brkić: Sindikalni lideri treba da ”dišu” kao hakeri

Novinar Miša Brkić je izjavio da bi sindikalni lideri u Srbiji morali da prate svetske trendove kako bi mogli da zadobiju poverenje nove radničke klase koju čine “milenijalci” (25-40 godina), i “Z generacija” (mlađi od 25 godina).

Potrebe radnika u Četvrtoj industrijskoj revoluciji drugačije nego što su bile u Drugoj ili Trećoj industrijskoj revoluciji, rekao je Brkić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

– Sindikalne centrale moraju da se modernizuju, moraju da imaju poverenike za nove industrije, to su budući sindikalni lideri, ljudi koji ‘dišu’ kao hakeri, koji znaju sve o veštačkoj inteligenciji ili mašinskom učenju. Ako se menjaju vlasnici biznisa, ako se menjaju radnici koji rade u tim biznisima, onda moraju da se menjaju i sindikalni lideri, a ja to ne vidim kod nas u Srbiji.

Prema Brkićevim rečima, Slobodan Milošević je zabio glogov kolac u sindikalni pokret u Srbiji koji se od tada nije oporavio.

– Zatvorio je fabrike i radnike poslao na ratište. Radnike je pretvorio u topovsko  meso, što su oni mirno prihvatili, i od tad se radnički pokret u Srbiji nije oporavio. Uticaj sankcija, međunarodne izolacije Srbije i rata koji je vodio Miloševićev režim na svest radničke klase i sindikalni pokret nikad nije do kraja rasvetljen. Taj uticaj ostavio je nesagledive posledice i jedan je od ključnih razloga nerazumevanja uloge sindikata u tranziciji.

Poznati ekonomski novinar tvrdi da sindikati u Srbiji nikad nisu uspeli da artikuliše poziciju radnika u tranziciji i modernizaciji Srbije.

– To što danas nude sindikati bilo je aktuelno između dva svetska rata. Istina, to nije ni lako jer je radnička klasa (radnici-samoupravljači), izgubila državu i sve privilegije koje je ta vodeća uloga nosila sa sobom u vreme socijalizma. Izgubljena je pozicija ključnog faktora koji određuje političke i društveno-ekonomske tokove. Radnička klasa izgubila je vlasništvo nad državom koje je stekla revolucijom. Sindikalni lideri već 20 godina razmišljaju na stari način – da radnička klasa treba da bude na vlasti. Ali, okolnosti su se promenile, Srbija je počela da gradi kakav-takav kapitalizam, ali sindikati nisu našli raison d’etre (razlog postojanja) tradicionalne radničke organizacije.

Odgovarajući na pitanje o odnosu poslodavaca prema sindikatima Brkić je rekao da “nisu svi poslodavci zli, niti su svi radnici uplašeni jer im nije dozvoljeno sindikalno organizovanje”.

– U našu zemlju sve više dolaze strane kompanije iz država koje imaju potpuno drugačiju radnu etiku i shvatanje rada. Južna Koreja nije svojevremeno bila ekonomski tigar Dalekog istoka zato što su sindikati određivali uslove rada i minimalne nadnice. Kad južnokorejska kompanija otvori pogone u Srbiji njen menadžment donosi njihove standarde rada i ne gleda bagonaklono na sindikalno organizovanje i razmaženost srpske radničke klase.

Novinar je ocenio da je u Srbiji veoma izraženo pogrešno uverenje da imamo visokorazvijenu privredu i da možemo da biramo poslove i poslodavce.

– Kod nas se teško probija shvatanje da radnici nisu ‘centar sveta’ i da se oko njih ne vrti ekonomija. Mi nikako da prihvatimo da su poslodavci ti koji određuju pravila u svojim kompanijama, a radnici ih prihvataju ili ne u zavisnosti da li su njima zadovoljni ili ne.

Brkić je uveren da socijalni dijalog u Srbiji služi državi da se promoviše kao nezaobilazni faktor društvenog ”mira i stabilnosti” i da se otvoreno meša u posao koji nije njen.

– Radna snaga je roba kao i svaka druga i njenu cenu određuje tržište. Kad nema kuvara i barmena, kao što je to sada slučaj, onda njihove plate neverovatno skaču. Isti je slučaj sa stručnjacima u visokotehnološkim oblastima. A ako na tržištu ima previše nekih zanimanja, naravno da njihova cena rada ne može da bude visoka. Tu država nema šta da se meša.

Brkić je uveren i da sindikati ne treba da se aktiviraju na političkoj sceni.

– Sindikati nemaju šta da traže na parlamentarnim izborima, vreme radničke klase na vlasti je davno prošlo, socijalizam je sahranjen. Jedino što sindikati mogu da urade je da budu simpatizeri neke levičarske partije, ali mislim da je teško biti simpatizer bilo koje leve partije u Srbiji – zaključio je novinar Miša Brkić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Izvor: Nezavisnost.rs

_______________________________________________________________________