Mladi i bolesti zavisnosti: Duvan kao najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca

Na osnovu niza dosadašnjih istraživanja o uzrocima bolesti zavisnosti među mladima uočavaju se osnovni razlozi zbog kojih mladi posežu za psihoaktivnim supstancama. Na prvom mestu tu je neobaveštenost o uticaju psihoaktivnih supstanci i posledicama po zdravlje. Mladi sudeći na osnovu istraživanja prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama imaju po nagovoru drugih a kada su droge u pitanju  njih čak 15 procenata kaže da  ih probaju ili koriste verujući da mogu da se kontrolišu. Dobar broj je onih koji u svet psihoaktivnih supstanci ulaze iz mode i želje da budu posebni.

Može se sa sigurnošću reći da bolest zavisnosti nije sticaj isključivo in­di­vidualnih nesrećnih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i leči se kroz interakciju broj­nih činilaca koji bi se mogli svesti na četiri osnovna:  psihoaktivna sup­stan­ca, ličnost, porodica i društvo. Brojna istraživanja su pokazala da ne postoji specifična psihička struktura ličnosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, među zavisnicima češće se susreću oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povučeni, pasivni, uplašeni ili oni izuzetno buntovni, agre­sivni. Moglo bi se reći da je njihova zajednička karakteristika psihička ne­zrelost. Većina stručnjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se složiti da sa­vre­meno doba predstavlja do sada najveći izazov očuvanju čovekovog iden­ti­te­ta i da je to područje vrlo problematično, da su poremećaji identiteta sve češći i sve masovniji, naročito kod mladih ljudi gde je ponekad teško razlikovati kri­zu identiteta (koja nije bolesno stanje već često deo razvoja ličnosti) od pore­me­ća­ja u ovoj sferi.

Kada je reč o mladima, pre svega srednjoškolcima sa područja Moravičkog okruga na osnovu ankete koju je sproveo portal Ozon Press može se zaključiti da su zahvaljujući drastično izmenjenim društvenim okolnostima psihoaktivne supstance, pre svega droge, u velikoj meri prisutne među mladima.

Šta o rasprostranjenosti psihoaktivnih supstanci kažu čačanski i gornjomilanovački srednjoškolci:

• U mom okruženju postoji nekoliko osoba koje koriste drogu, doduše one to neće otvoreno da priznaju, ali se to može prepoznati.
• Mnogo mojih školskih drugova i drugarica vikendom i na brojnim veseljima nekontrolisano konzumiraju alkohol i to je postalo nešto sasvim uobičajeno, tako da na to više niko i ne obraća posebnu pažnju.
• Droga je veoma prisutna među mladima u Čačku. Sve počinje na žurkama zabavama
• Duvan kao najčešća psihoaktivna supstanca je najrasprostranjeniji među mojim vršnjacima, mada mogu reći da je tokom ove tri godine koliko sam u srednjoj školi ipak sve manje aktivnih pušača. Paradoks je da među onima koji s vremena na vreme puše travu ima veliki broj njih koji ne konzumiraju duvan, osim u slučajevima kada se on u džointu ne pomeša sa travom.

Razlog zbog koga su duvan i alkohol najrasprostranjenije psihoaktivne supstance među mladima, sociološkinja Rada Karanc vidi u tome što je, u odnosu na narkotike, društvo mnogo tolerantnije kada je reč o pušenju i upotrebi alkohola.

– Odnos prema duvanu, a naročito prema alkoholu u srpskom društvu ima izuzetno duboke psihološke, sociološke, kulturološke… korene. Na drugoj strani, istraživanje koje smo koleginica i ja sprovele među čačanskim srednjoškolcima ukazuje da je duvan i dalje najzastupljenija psihoaktivna supstanca među mladima, ali da iz godine u godinu broj aktivnih pušača među mladima, sudeći barem na osnovu rezultata istraživanja, ako ne opada ono, barem, stagnira – kaže Rada Karanac.

Promocija zdravog načina života koja je poslednjih godina sve prisutnija u medijima, a naročito na društvenim mrežama čiji korisnici su uglavnom mladi, očigledno je dala rezultate, međutim, uprkos tome prisustvo duvana među mladima je i dalje veliko, što ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

______________________________________________