Mladi i bolesti zavisnosti: Nedopustva tolerancija

Poistovećivanje upotrebe alkohola u društvima pojedinih balkanskih zemalja sa tradicijom, kakav je slučaj u Srbiji, doveo je do toga da je konzumiranje alkohola u najrazličitijim prilikama postalo nešto uobičajeno. Na drugoj strani, kako upozoravaju Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac, koje su svojevremeno među čačanskim srednjoškolcima radile opsežno istraživanje na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, alkoholu se često pridaju i lekovita svojstva, što je još jedna od zabluda kojima podleže većina stanovnika Srbije i ostalih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.

– Alkoholom se nazdravlja prilikom rođenja deteta, u velikim količinama se konzumira na proslavama rođendana, punoletstva, uz alkohol se tradicionalno poziva na svadbe, uz kapljicu se opraštamo od naših preminulih, što nedvosmisleno ukazuje na izuzetno veliko prisustvo alkohola u našem svakodnevnom životu. Na drugoj strani, uprkos brojnim upozorenjima medicinskih stručnjaka koja se odnose na štetnost alkohola i društvene probleme koje izaziva ova pojava, alkoholu se pridaju i lekovita svojstva, što nailazi na prihvaćenost kod velikog kruga ljudi. Tako umesto da se koriste lekovi za smirenje ili antidepresivi uobičajeno je da se pije alkohol. Na drugoj strani među mladima alkohol važi za najbolje sredstvo protiv treme. Vremenom, konzumiranje alkohola na ovim prostorima je dostiglo razmere mita o čemu svedoče srpske epske pesme u kojima je konzumiranje, pre svega vina, postalo nezaobilazni detalj, a što je sve skupa rezultovalo izuzetnom popularnošću ove psihoaktivne supstance u srpskom narodu, čije dugotrajno i nekontrolisano konzumiranje izazivaju nesagledive posledice i po pojedince i po celo društvo – kaže psihološkinja Katarina Dunjić Mandić.

Istraživanje sprovedeno među čačanskim srednjoškolcima, a koje se odnosilo na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, ali i mnoga slična istraživanja sprovedena u Srbiji na ovu temu, nedvosmisleno ukazuju, kada je reč o alkoholu, da se ne retko alkohol vezuje za nacionalno poreklo, što je još jedan u nizu razloga zbog čega je ova psihoaktivna supstanca toliko popularna i društveno prihvatljiva na ovim prostorima. Najčeće situacije u kojima čačanski, ali i ostali srpski srednjoškolci, konzumiraju alkohol su proslave punoletstva, budući da se pijenje u Srbiji poistovećuje i sa sticanjem zrelosti.

– Treći razred srednje škole podrazumeva sticanje punoletstva koje se poslednjih godina obeležava mnogo masovnije nego ranije i zbog čega se nameće pitanje koje smo mi postavile u istraživanju, a odnosi se na to u kojoj meri ovaj običaj predstavlja povod da je alkohol izuzetno prisutan među adolescentima. Naše istraživanje, ali i ostala istraživanja, ukazuje na veoma visok procenat srednjoškolaca koji su se napili više od deset puta u životu, što je i razumljivo s obzirom na činjenicu da su proslave punoletstva prerasle u masovnu proslavu na kojima se okuplja često i stotinak mladih. Drugim rečima, s obzirom na popularnost i masovnost ovih proslava, ovaj rezultat je krajnje logičan jer samo da je tokom života otišao na deset proslava osamnaestog rođendana, da zanemarimo slave, dočeke Nove godine, krštenja… adolescent dolazi u priliku da se opije više od deset puta – navodi Rada Karanac.

Ovo istraživanje, kao i mnoga slična, ukazuju da za razliku od duvana, čije konzumiranje iz godine u godinu sve više opada, alkohol predstavlja sve veću društvenu opasnost, koja se, sudeći na osnovu nekih stručnih mišljenja, svrstava uz opasnost koju nose narkotici.

___________________________________________________________