Mladi i bolesti zavisnosti: Sve niža starosna granica

Na osnovu istraživanja  Ministarstva zdravlja u okviru projekta “Procena zloupotrebe droga u Srbiji” sprovedenog sa mladima do 16 godina, došlo se do podataka da je 58 odsto učenika već popušilo prvu cigaretu, a da u svakom razredu ima najmanje tri učenika koji puše do 20 cigareta dnevno i više. Alkoholna pića je već pilo 93 odsto učenika, a svaki treći šesnaestogodišnjak smatra da je konzumiranje alkohola krajnje poželjno ponašanje. Prema ovom istraživanju alkohol se konzumira u diskotekama (24%), u kućama prijatelja (19%), ali i kod sopstvene kuće (15%).

Imajući u vidu saznanja o sve raširenijoj pojavi zloupotrebe psihoaktivnih supstanci nameće se potreba za informisanjem javnosti i kontinuitetom preventivnih aktivnosti.

Dosadašnja saznanja ukazuju na to da učenici, na jednoj strani površno poseduju informacije o psihoaktivnim supstancama, a na drugoj strani ne poseduju duboko razumevanje problema zavisnosti, zbog čega nemaju adekvatno izgrađene stavove o zdravim stilovima života i dugoročnim efektima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Mladi su otvoreni za eksperimentisanje sa supstancama, dok istovremeno nisu u dovoljnoj meri svesni rizika koji time preuzimaju.

Mladići i devojke uglavnom prvi put uzimaju psihoaktivne supstance na prelasku iz osnovne u srednju školu, a u poslednje vreme starosna granica za trenutak kada se droga proba iz radoznalosti spuštena je na 12 godina.

Podaci ukazuju da je osam odsto populacije probalo neku psihoaktivnu supstancu, a iskustvo lekara govori da je kod mladih marihuana bila prva droga koju su uzimali. Neko „ostane” samo na konzumiranju upravo marihuane i stvori zavisnost od nje, neko je uzima povremeno, a nekima je to samo ulazak u svet zavisnosti od drugih droga. Mlade osobe se uglavnom odaju ovom poroku zbog problema u porodici ili školi, uticaja vršnjaka, dokazivanja…

Kako ističe dr Aleksandar Vujošević, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, zavisnost od opijata je nešto zbog čega se pacijenti najčešće pojavljuju na lečenju jer imaju najteže simptome. Te osobe kada ne uzmu drogu dolaze u krizu, počinju da se tresu, napete su, loše se osećaju. U takvom stanju čine i razna krivična dela.

– Primećuje se da je zloupotreba stimulansa sve veća, pa da se u poslednje vreme pojavilo i nekoliko smrtnih slučajeva mladih zbog predoziranja. Činjenica je da ekstazi sporije deluje od trenutka od kada se uzme pa mladi misle da će konzumiranjem veće količine stimulansa povećati njegovo dejstvo. A to utiče na centralni nervni sistem, pojavu znojenja, dehidraciju, skok krvnog pritiska. U praksi sam susreo mlade ljudi koji su zbog korišćenja ove droge dobili infarkt srca ili izliv krvi u mozak – naglašava dr Vujošević.

Rizici od zloupotrebe droge, alkohola i kocke u odrastanju mladih, iz godine u godinu raste, a tome doprinosi njihova velika dostupnost i pogrešna uverenja da je moguća samokontrola.

Iskustvo je pokazalo da do razvijanja simptoma zavisnosti najčešće dolazi u adolescenciji, a proces lečenja je dugotrajan i naporan.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti – Vita, sprovela je istraživanje na uzorku od 480 srednjoškolaca uzrasta od 15 do 18 godina. O rezultatima i važnim aspektima bolesti zavisnosti.

________________________________________