Mladi i ekologija

Iako Čačak nema kancelariju za mlade, zahvaljujući velikom trudu i radu Anđelke Matijević, naš grad ima priliku da učestvuje u projektima za mlade. Nakon projekta Ne  govoru mržnje koji je proglašen najboljim u Srbiji, Čačak je bio domaćin i  projekta Zeleni aktivista, Mladi za životnu sredinu.

Evropski omladinski centar, u saradnji sa Alternativom za Čačak organizovao je u našem gradu okrugli sto “Zeleni aktivista – mladi za životnu sredinu”. Skupu su prisustvovali predstavnici udruženja mladih iz našeg grada, kao i drugih organizacija i institucija koje se bave zaštitom životne sredine. Osnovni cilj skupa bilo je upoznavanje sa omladinskim aktivizmom u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Kako je istaknuto, cilj okruglog stola je da se mapiraju problemi zaštite životne sredine i da se predlože načini uključivanja mladih i njihovo rešavanje. Na ovaj način jačaju se organizacije civilnog društva u procesu donošenja odluka.

– Naš cilj je da vidimo kako ćemo bolje i efektivnije uključiti mlade, ne samo u ekološke aktivnosti već i u process donošenja odluka na lokalnom niovu. Trudimo se da utičemo na donošenje lokalnih akcionih planova. Dosadašnje strategije o životnoj sredini su bile samo mrtvo slovo na papiru i želja nam je da se one sporovode. Kako bi stimulisali mlade, naša organizacija je uvela četiri nagrade koje ćemo dodeliti najboljima za trud na unapređenju životne sredine: biraćemo najboljeg zelenog aktivistu, najbolju kancelariju za mlade, nagradićemo najbolju akciju i zeleni prilog o ekologiji. Čačak je jedan od retkih gradova koji nema kancelariju za mlade, ali zato očekujemo niz aktivnosti nevladinih organizacija ali i nastavnog osoblja, rekla je Jelena Mihajlović iz Evropskog omladinskog centra.

Anđelka Matijević, kaže da je jedan od ciljeva projekta unapređenja bavljenja životnom sredinom među mladima na svim nivoima kako bi se skrenula pažnja na posledice sopstvenih postupaka na životnu sredinu, ali i na povezivanje organizacija civilnog sektora sa lokalnom samoupravom.

Goran Šiptić, potpredsednik Geografskog ekološkog društva ocenio je da je Ččaku potrebno daleko više ekoloških organizacija jer problema u ekologiji ima mnogo.

– Mi smo počeli sa radom 2006. godine i do sada smo uradili dosta na unapređenju životne sredine, što kroz edukacije što kroz konketne akcije. Imamo nameru da se predstavimo mladima u gradu, jer vidim da ima dosta onih koji se bave ekologijom. Mislim da treba da nas bude više, rekao je Šipetić.

Predstavnici lokalne sredine su istakli da grad izdvaja sredstva za zaštitu životne sredine. Rezultati analize buke pokazuju da je ona povećana na raskrisnicima gde se nalaze škole i vrtići i da tu ima prostora za nevladim sektor.

– Ovakve akcije su potrebne svakoj lokalnoj sredini pa i našoj. Čačak odvaja budžetska sredstva za projekte u oblasti zaštite životne sredine, ali je potrebno da se u te projekte uključi više nevladinih organizacija. U okviru naših delatnosti je i obavezan monitoring kojim se vrši analiza vazduha, vode, buke. Moram da kažem da su posebno izraženi problemi sa bukom, gde je na raskrsnicama gde se nalaze školske i predškolske ustanove izraženo prkeoračenje buke. Neophodno je povezivanje svih ustaniva na rešavanje ovih problema, poručila je Biljana Starečvić iz Gradske uprave za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Projekat Zeleni aktivista, Mladi za životnu sredinu  realizuje Evropski omladinski centar, u saradnji sa Srpskim centrom za ekološka pitanja i Centrom za etiku, pravo i primenjenu filozofiju uz finansiranje Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju.