Mladi (ne)vide svoju budućnost u Čačku

Tokom poslednjih godina u Čačku i širom Srbije niču raznorazne organizacije, udruženja i institucije, poput kancelarija za mlade, koje kao primarni cilj svog delovanja navode brigu o mladima i unapređenje života mladih. Neke od ovih organizacija osnivaju država ili lokane samouprave, kao što je to slučaj sa kancelarijama za mlade, a neke pojedinci ili udruženja građana koji svake godine sa najrazličitijim projektima, koji se tiču mladih, konkurišu za sredstva iz državnog ili lokalnih budžeta. Nažalost, a pre svega zahvaljujući rezultatima istraživanja, stiče se utisak da su ove organizacije ili institucije same sebi svrha, ili služe za zbrinjavanje kadrova bliskih vlasti i vladajućim partijama. Samim tim, opravdano se postavlja pitanje opravdanosti postojanja i finasiranja ovakvih udruženja i institucija, s obzirom na činjenicu proisteklu iz istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu, a po kojoj je zanemarljiv broj čačanskih osnovaca i srednjoškolaca upoznat ne samo sa radom već i postojanjem ovakvih organizacija.

U SWOT analizi Lokalnog ekonomskog razvoja, Kancelarija za mlade je navedena kao nešto što u značajnoj meri treba da unapredi život mladih Čačana. U istom dokumentu navedeno je još sedam civilnih organizacija sa istim ciljem: Udruženje građana „Čačak moj grad“; Udruženje „Alternativa za Čačak“; Kulturni centar „Lift; Udruženje „Suadeo“ Čačak; Udruženje „Inicijativa za Čačak“; Udruženje „Pokret srpske omladine“; Udruženje za razvoj kulture i sporta za decu i omladinu „PlayGround“…

– Samo 13,9 odsto ispitanih učenika zna da u Čačku postoje organizacija/udruženja koje se bave mladima, 4 odsto je čulo da postoje, ali ne zna koje su, dok 42,9 odsto navodi da prvi put čuje o ovakvim organizacija i udruženjima, a jedanaest (1,5%) učenika navodi da zna kako se zovu pojedine organizacije i udruženja. Ovakvi rezultati u poppunosti su suprotni našoj polaznoj pretpostavki da su ispitanici informisani i da znaju koja udruženja i organizacije u Čačku postoje, a bave se mladima – navode Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac.

Činjenica da je dve trećine čačanskih srednjoškolaca u istraživanju Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu navelo da svoju budućnost posle završenog školovanja ne vidi u Čačku, mnogo je alarmantnije od podataka koji se konkretno odnose na porast nasilja i bezbednost u gradu. U odnosu na Grad Niš u kome oko 32 odsto mladih ne vidi svoju budućnost u svom gradu, a 43 odsto planira budućnost u njemu, podaci do kojih su došle Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac, autorke istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu su više nego zabrinjavajući.

Sučeni sa ovakvim rezultatima istraživanja članovi redakcije portala Ozon Press sproveli su mini anketu među čačanskim sreddnjoškolcima kako bi čuli razloge mladih zbog čega svoju budućnost ne vide u svom gradu i evo najčešćih odgovora.

          – Ne želim da ostanem u Srbiji, a komoli u Čačku

          – Volela bih da ostanem ovde, ali ne pruža mi sigurnost da ću imati posao za koji se obučavam i nema mnogo zabave

          – Voleo bih da studiram i živim van Srbije, ovde nema budućnosti

          – Mislim da našim mladima i celokupnoj državi nema pomoći.

          – Pa kada bi malo obratili pažnju na nas mlade, možda bih ostao u ovom gradu

          – Voleo bih da odem u drugu državu gde bih bolje i lepše živeo sa porodicom

– Obzirom da je veći broj ispitanih srednjoškolaca izjavio da ne vidi svoju budućnost u Čačku nakon završenog školovanja, ispitivali smo razlike između njih. Bez obzira na vrstu srednjih škola koju pohađaju i uspeha koji su postigli u njoj, devojke i mladići slično razmišljaju o budućnosti u našem gradu. Dobijeni rezultati nisu neočekivani i novi za sve koji se bave mladima. Naime, ispitivanje „Profesionalne vrednosne orijentacije maturanata Gimnazije 2002. i 2004. godine i njihova očekivanja od budućeg zanimanja“ je donekle nagovestilo ovakvo razmišljanje omladine. Tim istraživanjem je utvrđeno da trajni odlazak u inostranstvo da tamo žive i rade mladim gimnazijalcima nije strano i da sve više njih razmišlja o odlasku iz zemlje. Takođe je nagovešteno da: „ … možemo očekivati da se taj broj u budućnosti poveća ukoliko država ne obezbedi bolje uslove za život i rad u Srbiji“. Nastavljen je trend koji je nažalost još aktuelniji 10 godina kasnije -objašnjavaju rezultate autorke.

U ovom trenutku, ne vidi budućnost nakon završene srednje škole/fakulteta u Čačku: 77,1% gimnazijalaca; 65,3% učenika Ekonomske škole; 47,7% učenika Mašinsko-saobraćajne škole; 59,6% učenika Prehrambeno-ugostiteljske škole; 60% učenika Medicinske škole i 75% učenika Srednje muzičke i 50% odeljenja umetničke škole u Čačku.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.