Mobing u Turističkoj organizaciji Čačak

Iako u Srbiji važi pravilo da je pravda spora i, previše često nedostupna, u slučaju našeg sugrađanina Aleksandra Broćića, pravda je bila – samo vrlo spora.

Broćić je još početkom septembra 2012. godine podneo tužbu protiv Turističke organizacije Čačak u kojoj je zaposlen, zbog zlostavljanja na radu od strane tadašnjeg direktora ove ustanove Miodraga Stevanića.

Naime Ugovorom o radu od 31. decembra 2009. godine, Aleksandar Broćić je zasnovao radni odnos u TOČ-u na neodređeno vreme na poslovima samostalnog referenta za rad u Informativnom centru. Do poremećaja međusobnih odnosa između njega i tadašnjeg direktora Stevanića, došlo je nakon što je Broćić podneo prijave Policijskoj upravi u Čačku i drugim nadležnim državnim organima u vezi nepravilnosti u radu koje je uočio u ustanovi, a mahom su se pdnosile na direktora Stevanića. Prijave su podnete od maja do kraja decembra 2011. godine.

Nakon toga, direktor Stevanić je više puta nasamo, u usmenom razgovoru, govorio Broćiću da sa „smiri“, inače će mu u suprotnom biti otkazan ugovor o radu. O svim razgovorima sa direktorom Broćić je redovno upoznavao predsednika sindikata u ustanovi.

Pretnja otkazom kontinuirano je trajala od početka  2012. godine do septembra 2012. kada je Broćić podneo tužbu.

Pre podnošenja tužbe Broćiću je, po nalogu direktora, oduzet službeni mobilni telefon, nakon čega je imao novi razgovor sa direktorom koji je bio intoniran pretnjom da će dobiti otkaz ili da sam traži odlazak u invalidsku penziju.

Miodrag Stevanić, nekadašnji direktor TOČ Čačak

Direktoru Stevaniću bila je poznata činjenica da Broćić ima Rešenje Republičkog fonda PIO da ima četvrti stepen telesnog oštećenja, po kom osnovu mu se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu, računa kao 15 meseci staža.

Zbog stalnih pretnji direktora da će ostati bez posla, kao i zbog umanjenja koeficijenta za platu, novčanih kazni koje mu je direktor izricao, Broćić je dobio psihičke tegobe. Na specijalističkom pregledu utvrđeno je da pati od straha u okviru radne sredine, zabrinutosti da će ostati bez posla, da ima povišeni stepen nervoze, bezvoljnost i napetost.

A onda 20. aprila 2012. godine, dobija Rešenje direktora o privremenom udaljenju sa rada na poslovima informatora u Informativnom centru u Ovčar Banji bez naknade zarade zbog povreda radnih obaveza. Kasnije je usledilo još nekoliko takvih rešenja o privremenom udaljenju sa posla.

Paralelno su mu izricane i mere umanjenja zarade, kao recimo ona od 7. juna 2012. godine, kojom mu je za 20 odsto umanjena zarada za maj mesec te godine jer: „zaposleni nije izvršavao radne zadatke dobijene od neposrednog rukovodioca, već je pokazao nezainteresovanost za rad, bavio se spletkarenjem, ogovaranjem i podsmevanjem u toku radnog vremena kao i traženjem nekih svojih prava“.

U obrazloženju presude Apelacioni sud je naveo i da se sam direktor Stevanić na ročištu izjasnio da postoji mogućnost da je Broćića pozivao u svoju kancelariju da mu ukaže na to da se „mane“ podnošenja prijava protiv njega. Potvrdio je i da je dao nalog da mu se oduzme službeni mobilni telefon „kako bi ga naučio pameti“.

Apelacioni sud odbio je žalbu Turističke organizacije na prvostepenu presudu u korist Broćića, konstatujući da je svojim postupanjem prema Broćiću direktor Stevanić kod njega  izazvao strah od gubitka posla, povredu zdravlja, dostojanstva, ličnog i profesionalnog integriteta što su atributi zlostavljanja na radu.

Pravosnažnom presudom Apelacionog suda potvrđena je prethodna presuda prvostepenog suda pa je Turistička organizacija Čačak obavezna da svom radniku Aleksandru Broćiću nadoknadi troškove sudskog spora i da presudu o svom trošku objavi u  lokalnom listu „Čačanski glas“.

Nakon ove pravosnažne presude Broćić ima pravo da potražuje i adekvatnu materijalnu naknadu, koja bi mogla da dostigne milion dinara.

_______________________________________________________