Моћ или немоћ Антикорупцијског закона
У организацији Институтa за истраживање корупције Кареја, 27.марта 2024. , у простору Грађанских иницијатива „Дерета“, уз учешће петнаест релевантних стручњака и заступника институција у борби против корупције, заинтересованих грађана и активиста, и представника неколико медија, одржан је округли сто на коме се расправљало о документу јавне политике „Моћи или немоћи антикорупцијског закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције“.
Ово је део заговарачке иницијативе „Спровођење антикорупцијских политика је једини прави пут Србије у Европску унију“ у реализацији ОЦД Кареја , у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који спроводи Београдска отворена школа (БОШ) .
Разговору је предходило представљање презентације о досадашњеем учешћу и заговарању промене постојећих политика и закона у овој области од стране оснивача Кареје и координатора пројекта Синише Јанковића, и указивању на ефекте и домете овог учешћа.
О (не)могућности да се на креирање и доношење релевантног закона утиче , као главне разлоге , током дијалога Родољуб Шабић, адвокат, бивши министар и први повереник за информације од јавног значаја навео је недостатак политичке воље и одумрле институције.
– Ако живимо у друштву где је политичка воља јача од закона. онда је и прича о новом закону лажна прича -рекао је Шабић.
Зоран Гавриловић (Бироди), означио је као главни проблем коруптивност управо органа и институција који би антикоруптивне политике требало да спроведу, и указао на значај усвајања адекватне примене овог закона на локалном нивоу.
Давор Лукач, новинар ФОНЕТ-а указао је на могућност да се параметри корупције и те како могу установити, праћењем само званичних статистика и података, али да се то не чини.
Активиста Александар Вукаловић сматра да је корупција «обрисана» од стране организованог кроминала, и да део одговорности сносе и народ и Европска Унија, недовољним учешћем у овој борби.
Грађанка Јулија Омербеговић је на крају указала на значај установљења боље организације грађана код ових активности, насупрот пуке констатације о немоћи система, корупцији у загрљају организованог криминала и теледиригованим медијима.
– Позивамо да нам се придруже они који су заинтересовани да на било који начин подрже борбу против политичке корупције (организације цивилног друштва, грађански активисти, медији и др.); довољно је да се јаве на мејл nvo.kareja@gmail.com
Пројекат „Спровођење антикорупцијских политика је једини прави пут Србије у Европску унију“ реализује се у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung). Пројекат је подржан од стране Европске уније и биће реализован у периоду од 2023. до 2026. године.
________________________________________________________________
Dzaba nama svi zakoni, a imamo ih prilicno dobrih.
Kada pocnu da se primenjuju i kada se ukinu dupli arsini i selektivno postupanje, onda ce krenuti na bolje
Ali, bajke su na sledecem spratu
U sudu je najveća korupcija,dovoljno je svaki dan videti kakve presude donose