Može li TRZ da izvede planiranu modernizaciju tenka M84?

„Није виђено шта је уграђено од опреме, да ли је то увезано у систем. Нисмо видели ни гађање. Нема довољно података на основу којих би се могло анализирати то што је додато у модернизацији, а право је питање и да ли Техничко-ремонтни завод у Чачку располаже потребним кадром и стручњацима који би могли да изведу планирану модернизацију“ каже он.

Ивановић је родом из Бањалуке и радио је на развоју тенка М-84 од прототипа до последњег комада. Обучавао је кувајтске посаде и био у југословенској екипи за подршку М-84 током „Пустињске олује“. Водио је одржавање тенкова у Војсци Републике Српске. Широм света радио је на оклопњацима источне и западне производње попут Т-72, Т-80, Леопарда, Челинџера и Абрамса. Учествовао је у развоју новог тенка за кинески НОРИНЦО.

Министарство одбране представило је недавно најновији предлог модернизације југословенског тенка М-84 који је овај пут означен суфиксом АС1. Шта из онога што смо могли да видимо и прочитамо можемо да кажемо о том тенку?

Јако је мало података који се могу наћи о најновијем покушају модернизације тенка М-84. Оно што је виђено је буквално ништа. Тенк су возили са старим гусеницама. Нису навели који је мотор у тенку, да ли је ту Павр пек или мотор од 1200 КС који се годинама развија. Приказали су нове гусенице на палети. Такве гусенице већ одавно има Хрватска војска. Кутије додатног оклопа су на тенку, међутим, на досадашним модификацијама су биле празне кутије. Да ли су и сада?

Како оцењујете сва представљена унапређења? У којој мери ће она побољашти квалитет тог тенка и да ли ће моћи да му „продуже живот“ и учине га релевантним на савременом бојишту?

Понављам, шта је то шта смо видели? Има додатни оклоп. Да ли су то празне кутије као на досадашњим модификацијама? Има борбену станицу управљану из затворене куполе. Нисам је видио у акцији. Има ГПС систем у тенку. Да ли је то само ГПС или има и ГЛОНАС? Американци могу да угасе ГПС за одређено подручје. Да ли ВС има Географски информациони систем у тенку? Да ли су све потребне географске карте убачене у тај ситем? Да ли су ту и карте тенкопроходности? Да ли у тенку постоји БМС (Battle Management System) и да ли постоји нешто додатно за командире чета и батаљона? О радио вези скоро па ништа. Какве су то радио станице, да ли само за глас или и за податке. Какав имају систем криптовања или хопинга. Не кажу ништа о отпорности на ометање и прислушкивање. Додате су решетке које су се добро показале у Сирији.

Министарство одбране је и раније имало предлоге за модернизацију тенка М-84. Да ли је АС1 бољи или гори од АБ1 или АС варијанте?

До сада су биле две модификације М-84. Једна је експлодирала на полигону Никинци унутар куполе, па је није било прошле године на Сајму. Друга је приказана Кувајту пре коју годину и ништа се није десило након тога. Прва ракета која је испаљена из тог тенка била је у Кувајту. Руси су ушли у тај модификовани М-84, прикључили лаптоп, тенк је испалио ту једну једину ракету, ракета је погодила мету. Након тога су Руси ушли у тај тенк и избрисали софтвер за вођење ракета. Била је и једна модификација Т-72, приказана на Сајму и ништа се није десило након тога. Нико је није купио. Неко ко нема благе везе о тенку је то радио и само је направио велику гупост. Пореметио је трзајуће и љуљајуће масе топа.

С обзиром да ВС није једини корисник тенка М-84 да ли постоји простор да се предложена модернизација понуди и некој другој земљи?

Већ су почела питања да ли ће се овај тенк приказати у Кувајту. И већ је било позива из Кувајта. Да ли се ова модификација ради само да би се приказала Кувајту и продала у Кувајт и ту зарадиле неке паре? Питање је да ли је Војска Кувајта уопште заинтересована за неку модификацију тенка М-84. Ти су тенкови буквално годинама стављени ван употребе, јер у Кувајту влада веома утицајан амерички лоби који гура тенкове Абрамс у први план.

Да ли нешто од онога што смо видели на модернизованим М-84 може да се упореди са неким сличним западним или источним тенковима и да ли АС1 може да се рангира са савременим решењима у свету?

На модерним светским тенковима се може видети пуно тога у односу на М-84. Постоје различите врсте заштите од додатних плоча, додатног реактивног оклопа, те активног система заштите тенкова који се може видети на руским тенковима који уништавају надолазећи пројектил. Новије радио станице имају пуно могућности за пренос гласа и података, бољу заштиту и отпорност на ометање. Најчешће се заштита података врши криптовањем и хопингом, где се радне фреквенције стално мјењају. Новије верзије светских тенкова имају могућност нишањења и гађања од стране командира. Није показано на најновијој модификацији М-84 та могућност. С друге стране, систем управљања ватром на М-84 је још увек један од набољих у свету.  Нишанџија, зависно од врсте циља изабере тип муниције којом ће да гађа, напуни топ једним стиском на дугме, нанишани на циљ, измери даљину и опали из топа. СУВ на М-84 је један од првих на свету који омогућује гађање из покретног тенка на покретни циљ. Може се видети на биатлону у Русији да ниједан руски тенк не може да гађа из покрета, то је за руску тенковску индустрију недостижан циљ. Руски тенкови који су се користили Авганистану су били често нападнути „одозго“ од талибана. Скоро сваки излазак командира тенка из тенка да рукује са противавионским митраљезом се завршавао смрћу. Због тога су Руси конструисали борбену станицу са којом рукују без изласка из тенка. Таква борбена станица је примећена на најновијој модернизацији.

У домаћој јавности готово 30 година провејава мит да се М-84 у Кувајту показао боље од славнијег Абрамса. Колико има истине у томе?

Тенк М-84 је постао светски познат у току операције „Пустињска олуја“ у Саудијској Арабији, поред града Хафр Ал Батар где је у трци између тенка М-84АБ и Абрамса 12. фебруара 1991. године тенк који је возио тадашњи мајор ЈНА Љубан Бекић оставио далеко иза себе тенк Абрамс. Тада је у операцији „Пустињска олуја“ био 71 тенк и нас пет из СФРЈ као подршка за овај тенк. Касније, у заједничким паралелним гађањима тенка М-84АБ и Абрамса у пустињи Кувајта – иста мета, исто одстојање, посаде арапске – М-84АБ све у мету, 100 одсто, а Абрамс само 16 одсто у мету..

Да ли домаћа војна индустрија има снаге, новца и људских ресруса да изведе ову модернизацију до краја?

Ту је главно питање да ли ТРЗ Чачак има стручни кадар да ово уради? Овај тенк је направљен 1983 године. Није познато да ли је ТРЗ Чачак освојио генерални ремонт тенка М-84 након 37 година коришћења. Повећали су тежину куполе, а нису размишљали о појачању у хоризонталном систему навођења. Исто су направили и са читавим тенком, отежали су га, а ништа не говоре о снази мотора. Да ли је то В46, В46-ТК или ова најновији од 1200 КС. Лако је урадити модификацију једног комада у некој радионици. За серијску производњу, треба урадити хиљаде и хиљаде конструкционих цртежа, па онда још дупло више технолошких цртежа, па онда направити технолошке алате, постројења и пристроје. То је огроман посао који нема теорије да се уради за кратко време. Да не спомињем правилнике о квалитету по којем се сваки поједини склоп предаје Војној контроли пре завршне уградје. А постоје и различити облици куполе, М-84 и М-84А, као и тенкови из прве серије, а за те разлике се такође морају направити различити технолошки и конструкциони цртежи. Министар одбране рекао је да ће модификације почети да се раде до Нове године. Ово само показује колико он нема појма о послу којим се бави.

Шта је то што треба да видимо да би дали конкретнију процену могућности АС1?

Најважнија функција тенка је да гађа. То није виђено, како гађа по ноћи, а како по дану, како гађа из покрета и како гађа покретни циљ. Постоје снимци са Пасуљанских ливада где се гађа из тенка М-84 циљ на неким малим даљинама. Овај тенк је прављен да гађа до око 5.500 метара директно, гледајући кроз нишанску справу, до 9.400 метара у посредном гађању, преко месних справа у тенку, а да се циљ не види. А ВС гађа на Пасуљанским ливадама неке даљине до којих се може камен добацити и онда сами себи дају оцену „Врло добар“. Познаваоцима тенка довољно је сазнање да се Краљеву испред тенка ставља дрвена клоцна, да се не би сам покренуо. То говори о тоталном непознавању склопова тенка. А сигуран сам да су све светске обавештајне службе које се баве ВС о овоме послали извештаје у своје централе.

Да ли сте оптимиста да би овај тенк у већем броју могао да се појави у тенковским батаљонима ВС?

СДПР на својој wеб страници често нуди наоружање урађено у фотошопу, а представља то као готов производ. Када то увежемо са чињеницом да се појављивање овог тенка догодило непосредно пред изборе, то оставља пуно питања без одговора.

Биографија Владимира Ивановића

Ивановић за себе каже да се „у тенкове не разуме пуно“, већ да је „само“ неколико деценија радио на тенковима Т-34, Т-54, СУ-100, Т-55 и 55К, Т-59, Т-62, Т-69, ПТ-76, Т-72, 72К, 72А, 72С, Т-80, М-84, 84А, 84АБЛ, 84АБН, 84АБК, 84К, Т-85-II и III, Ал Кхалид, Ал Зарар, Абрамс, Леклерк, Леопард, Челенџер, М-60, М-47, Чифтен и други.

Осим у Југославији, тенковима се бавио и у Кувајту, Саудијској Арабији, Пакистану, Кини, Ирану, Чехословачкој и другим земљама. Радио је на америчким, енглеским, руским и кинеским тенковима, а био је у екипи која је за потребе кинеске војне индустрије, за фирму НОРИНЦО, направила нови тенк.

Био је у једној од првих екипа из СФРЈ која је учила тенк Т-72 у фабрици тенкова у Чехословачкој. На тенку М-84 радио је на развоју, почев од прототипа, преко прототипске партије, нулте серије, па до последњег комада.

На Техничкој војној академији у Загребу је 1989. године подучавао припаднике кувајтске војске о тенку М-84. У јануару 1991. године као део групе од пет људи из СФРЈ отишао је у Саудијску Арабију као подршка тенковима М-84 у операцији Пустињска олуја.

По повратку у земљу, која се у међувремену распала, радио је у Техничко-ремонтном заводу у Чачку где је обучавао раднике за тенк М-84, а држао је и наставу о том тенку у неколико јединица ЈНА. Средином септембра 1991. године одлази на вуковарско ратиште као подршка тенковима М-84.

У току рата деведесетих година био је главни и одговорни за одржавање тенкова М-84 и Т-72 у Српској војсци Крајине и Војсци Републике Српске. У току рата је долазио и у Београд, на Топчидер где је обучавао раднике ТРЗ Чачак и поправљао тенкове оштећене у борбама на Вуковару.

Извор: правда.рс