Prethodni članak
Na porodicu Kren danas podseća samo jedna mala ulica
Objavljeno 11/08/2020
MARIJA Bokarev, Ferdinandova praunuka i unuka Stevana Krena, kaže da se u delu kuće prema dvorištu, na površini oko 130 kvadratnih metara nalazio lokal zvani „Pivara“ sa baštom, dugo vremena omiljeno stecište mnogih Čačana.
Stevan Kren u oficirskoj uniformi / Foto – dokumentacija „Novosti“
Ferdinand je Francisku (1843-1900) upoznao u Beogradu kod jednog svog prijatelja. Njena sestra je bila Suzane Lepel, udata za Ali-pašu, predsednika turskog Državnog saveta, čija su sinovci Mehmed Ali-paša i Fuad-paša postali zetovi sultana Abdul Hamida II (1842-1918). Muzej u Čačku čuva Suzanin dar Franciski, košulju sa islamskim i hrišćanskim motivima, koju je Franciskina praunuka Marija Bokarev poklonila muzeju.
STEVAN je sa suprugom Paulinom imao osmoro dece, dva sina i šest ćerki. Dva sina i dve ćerke su rano preminuli a četiri ćerke: Sofija, Ljubica, Franciska i Emilija živele su u kući sve do udaje. Stevan je umro 1919. godine, a Paulina je poživela do 1957. uz skoro svakodnevna okupljanja sa ćerkama i njihovim porodicama. Ljubica i Emilija su živele u Čačku, a Franciska i Sofija u Beogradu, ali su i one bile vezane za Čačak pa su tamo često odlazile.
Posle Paulinine smrti u porodičnu kuću se vraća ćerka Emilija Baudiš, koja tu živi sve do smrti 1984. godine. Ona je poslednji član porodice Kren koji je živeo u toj kući. Samo šest meseci posle njene smrti kuća je porušena, zajedno sa kafanom „Pivara“, iako je bilo predviđeno da se stavi pod zaštitu države kao spomenik kulture. Na njenom mestu kasnije je izgrađena Čačanska banka, danas je tu sedište turske Halkbanke koja je u privatizaciji kupila Čačansku banku.
NAJVEĆI PROIZVOĐAČ SLADA
PIVARA u Čačku bila je poznata po tome što je imala najveću fabriku za proizvodnju slada u bivšoj Jugoslaviji, koja je otvorena 1977. godine po češkoj i nemačkoj tehnologiji. Snabdevala je skoro sve naše pivare sladom, a bilo je planirano da se pokrene i nova marka piva. Prema internim podacima, Pivara je 1971. godine proizvela milioniti hektolitar piva. Izgradnjom fabrike slada, obustavljena je proizvodnja piva u flašama i nastavljena proizvodnja u burićima. Međutim, propala je i ova investicija, proizvodnja slada je obustavljena, pa nekoliko velikih i skoro 50 malih zanatskih (kraft) pivara, danas moraju da uvoze slad. Pivara je takođe bila poznata po proizvodnji kvasa.
BUDUĆI da su porušeni i pivara i porodična kuća, jedini svedok Krenovih na prvobitnoj lokaciji bio je stari platan koji se nalazio pored kuće. Posađen iste godine kada je napravljena kuća, odolevao je zubu vremena sve do maja 2017. godine, kada više nije mogao da izdrži. Od nepokretnih stvari prvog čačanskog industrijalca na izvornoj lokaciji, nije ostalo ništa.
Sa ove lokacije od Ferdinanda su ostale samo dve freske i dve stolice koje se, zahvaljujući porodici, nalaze u Muzeju u Čačku. Na mestu nekadašnje bašte Krenovih, prekoputa porodične kuće i kafane „Pivara“, danas se nalazi Gradska bašta. Nema ničega što bi ukazivalo na činjenicu da se na tom mestu nalazila prva srpska fabrika piva i da je tu živela porodica jednog od najvećih srpskih industrijalaca.
Kao prvom poslovnom čoveku Čačka Ferdinandu je nuđeno da bude predsednik Opštine, ali je on to odbio. „Više ću Vam biti od koristi kao preduzetnik, podržavaću sve Vaše akcije i biću mnogo potrebniji i kao preduzetnik nego kao predsednik opštine.“
FERDINANDOV sin Stevan školovao se u Beču. On u Čačak donosi nova znanja iz pivarstva, širi i modernizuje proizvodnju. Ječam su, kao i ostali pivari, uglavnom nabavljali u Srbiji, a hmelj su uvozili iz Bavarske i Austrougarske. Proizvodnja je brzo rasla, Krenovi su gradili nove podrume i zakupljivali magacine i ledare u većim gradovima: Trsteniku, Kraljevu, Užicu, Gornjem Milanovcu. Imali su veoma razvijenu trgovačku mrežu.
Stevan iz Beča nije doneo samo znanje. Lepa Paulina Štelcer zbog Stevana je ostavila carsku metropolu, balove i raskošan život i došla u mali Čačak. Govorila je nekoliko jezika, svirala klavir i puno je uticala na kulturni razvoj Čačka. Donela je prvi klavir i osnovala prvo pevačko društvo u Čačku i Šumadiji. Preduzimljivi Stevan je osnovao Srpsko električno društvo „Ovčar i Kablar“, pokušavao je da izgradi električnu centralu na Moravi, ali nije naišao na razumevanje administracije pa u tome nije uspeo. Nezavršeni tunel u Ovčar Banji i danas svedoči o ovom pokušaju Stevana Krena.
PORED razvoja pivare, njegova najveća tekovina je izgradnja hotela „Kren“, koji je sve do danas ukras grada na Moravi. Sagrađen je 1900. godine, u stilu secesije, tri godine pre najpoznatijeg beogradskog hotela „Moskva“. On je sve do danas centar političkih, društvenih, ekonomskih i kulturnih zbivanja, u njemu se održavaju skoro sva značajna dešavanja. U njemu su održavane prve filmske i pozorišne predstave u Čačku, igranke, poslovni razgovori, čekale se Nove godine.
Stevan je tvorac prvog gradskog fonda za siromašne, osnivač Društva čitalaca, finansirao je izgradnju spomenika Tanasku Rajiću na Ljubiću, pomagao rad crkava i škola, fonda za pomoć siromašnoj deci. Osnivač je streljačkog društva i jedan od idejnih tvoraca Konjičkog kluba.
STEVAN je pobolevao od kolena, poživeo je do 1919. go- dine. Posle njegove smrti Pivaru vode supruga Paulina i zet Svetolik Stanković, muž njihove ćerke Ljiljane. Pivara postaje akcionarsko društvo, menja naziv u „Parna pivara a.d. Kren i Stanković“ i sve do rata radi veoma uspešno.
Dolaskom komunista sve je nacionalizovano, hotel menja ime u „Beograd“ i posluje u okviru ugostiteljskog preduzeća „Morava“, koje ga sredinom osamdesetih godina renovira i proširuje. U privatizaciji hotel kupuje poznata firma „Autočačak“ i on je i danas u njenom vlasništvu. Pivara je najpre promenila ime u „22. decembar“ pa „Ovčar“, da bi potom postala pogon Beogradskog BiP-a (Vajfertova pivara), ali je ostao zapušten i zapostavljen jer je BiP kasnije izgradio pivaru na drugoj lokaciji, a staru fabriku pretvorio u distributivni centar. BiP je nastavio da koristi tradiciju Krenove pivare, pa je tako na logotipu ovog dugo godina najpopularnijeg piva u Srbiji stajala 1850. godina, kada je Kren počeo da proizvodi pivo u Čačku.
Privatizacijom BiP-a 2007. godine od strane jednog švedsko-litvanskog konzorcijuma, počinje da se gasi tradicija proizvodnje piva, slada i kvasa u Čačku, duga više od jednog i po veka. Ta privatizacija je međutim, poništena, pa je država preostalim radnicima „BiP-a u restrukturiranju“ dala otpremninu od 100 evra po godini staža i poslala ih na Biro. „Još 52 radnika ostala su u fabrici, koja ne radi od 15. marta 2010. godine i čija je kompletna imovina pod hipotekom Poreske uprave“ pisala je „Politika“ 17. januara 2012. godine. Tako se posle 162 godine, završila proizvodnja piva i slada u Krenovoj fabrici u Čačku.
Na porodicu Kren danas podseća samo jedna mala ulica i hotel „Beograd“, čiji raniji naziv nije poznat ni mnogim Čačanima.
poredjenja radi…
nekad smo u Cacku imali ljude poput industrijalaca porodice Kren, Dr Dragisu MIsovica, Dr Kuzelja, Nadezdu Petrovic, Vojvodu Stepu, Disa, i mnogo njih koji su ovom gradu mnogo vise davali nego sto su od njega uzimali
Danas imamo Velju Kraduckavog, Posumljenog Ostoju, pile tetkino iz Ercega, loseg konobara Todorovica, Dognam-prodam Koleta, vaskolike „investitore“ perace para, i vlasnike kladionica i slicnu „elitu“ koja otima i rukama i nogama
o divljacima i nevaspitanim LU, IC, PZ i slicnim polutanerima tek mogu tomovi da se napisu sta nam od grada napravise
tuzno da tuznije ne moze biti
Zaboravio si SJ, NV, KiM … Čačak im je neretko medjustanica do dolaska u Beograd.
Vratiti je hotelu stari naziv.
Vratiti hotelu stari naziv.
Izvoli, kupi hotel, pa mu menjaj ime kako god hoćeš.
Namćoru, a kad projezdi neka nova horda i kad naglavačke okrene sve što se okrenuti može, i kada otme (čitaj: nacionalizuje) sve što je neko trudom stekao, hoće li i hotel „Kole”, tada, dobiti neko lepše ime?
Valjda hoće! Nadajmo se takvom razvoju situacije.
Kamo lepe sreće da projezdi nova „horda“ i nacionalizuje sve što je neko „trudom“ stekao.
Pre nego sto se Ferdinandu Krenu napravi spomenik, vratiti ime hotelu „Kren“.
Hotel mora da se vrati potomcima vlasnika jer je bespravno oduzet i da mu se vrati stari naziv.