Na suđenju za pogibiju radnika u fabrici u Lučanima potvrđeno da su kršeni propisi

Tokom nastavka suđenja u Osnovnom sudu u Ivanjici za tragediju u lučanskoj vojnoj fabrici „Milan Blagojević“ u kojoj su 14. jula 2017. godine, poginula dvojica radnika, saslušani su Zoran Jarić, nekadašnji član Nadzornog odbora tog preduzeća i Miloš Vukadinović, sudski veštak.

Za smrt Milomira Milivojevića (25) i Milojka Ignjatovića (55), nakon eksplozije baruta, okrivljeni su rukovodioci te fabrike i njima se sudi od 3. oktobra 2019. godine.

Protiv Radoša Milovanovića (78), direktora fabrike u vreme nesreće, nakon što je preminuo krajem aprila ove godine postupak je obustavljen i nastavljen protiv Vladimira Lončarevića,  rukovodioca pogona Raketna goriva, u kome se dogodila tragedija i Toma Stojića, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu.

Zoran Jarić penzionisani pukovnik Vojske Srbije, koji je u vreme tragedije bio član nadzonog odbora lučanske fabrike, svedočio je o tome da je, posle nesreće, naredio da se formira interna komisija, čiji je bio predsenik, te da je komisiju formiralo i Ministarstvo odbrane s ciljem da se utvrde uzroci te nesreće.

Komisija Ministarstva odbrane, čiji je takođe bio član, proveravajući sporovođenje mera zaštite i bezbednosti na radu, kazao je, navela je primedbe o neusklađenosti fabričkih dokumenata sa višim važećim propisima i da je naložila mere i rokove da se to otkloni.

Komisija se, dodao je, u svim izveštaju, nije izjašnjavala o tome u kojoj meri je ta neusklađenost doprinela da se dogodi nesreća, ali da ta neusklađenost nije doprinela da se ona desi.

On je kazao da je do nesreće došlo „usled mehaničkog udara bureta“ koje je služilo za transport baruta.

Ocenivši da se nije dogodila eksplozija jer, kako je naveo, barut ne eksplodira, nego gori, te da u slučaju eksplozije ništa ne bi ostalo od elektrokolica, kojim su se transportovali kartonski burići sa barutom.

Jarić je nabrajao velika ulaganja poslovodstva u zaštitu i bezbednost na radu i ocenio da se profit nije ostvarivao na štetu radnika i njihove bezbednosti, na koju su, tokom ranijih suđenja, ukazivali pojedini svedoci.

Takođe, tvrdio je da je, kobnog dana, funkcionisao automatski protivpožarni sistem i da je u njemu bilo vode, što su neki od ranijih svedoka negirali, da je u priručnom magacinu bilo oko 450 kilograma baruta, koliko je bilo dozvoljeno, a ne više od dve tone kako su to navodili raniji svedoci.

Tek posle nesreće, kazao je, saznao je da objekat u kome se sve to dogodilo nije imao lokacijsku i upotrebnu dozvolu i atestnu dokumentaciju, ali ga je poslovodstvo obavestilo o tome da je pokrenulo rocedure za njihovo pribavljanje.

Nakon što je kazao da ne zna odgovore na neka od postavljenih pitanja,  njegovo svedočenje su osporavali članovi porodice poginulog Milomira Milivojevića.

Miovan Milivojević, otac poginulg radnika, rekao je da je Jarić jednom mesečno dolazio u fabriku i četiri puta kvartalno, a da na bitna pitanja nema odgovore.

– Ne može da svedoči čovek koji je mogao nešto da spreči i koji je bio u fabričkom rukovodstvu – kazao je otac poginulog radnika.

Veštak Miloš Vukadinović iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije, kazao je da mu je Okružno tužilaštvo u Čačaku naložilo da utvrdi uzrok i mesto požara, ali ne i da ocenjuje to da li su se u fabrici sprovodile mere zaštite od požara.

On je rekao da se kobnog dana desila „gasna eskplozija“, da postoje tragovi na asfaltu o curenju sumporne kiseline iz baterija na elekotkolicima, da je najverovatnije usledilo paljenje zapaljive smese pored elektorkolica i da se požar proširio.

Njegov stav o tome da je curenje kiseline izazvalo požar, osporili su članovi porodice poginulog radnika.

Naredno suđenje je zakazano za 8. novembar, kada bi trebalo da se sasluša još jedan sudski veštak.

Milivojević:  Neću odustati od borbe za pravdu

– Mislim da sam mojim borbom mnogima pomogao, ali kada oni to budu shvatili biće kasno. Niko me od njih nije podržao. Proglasili su me za protivnika fabrike i Lučana. Kao da smo moj pokojni sin i ja ratni zločinci. Ali, neću stati da se borim, iako smo supruga i ja izgubili zdravlje, a maltretiramo i našu kćerku. Možda mi ništa ne možemo dobiti i ne možemo vratiti našeg sina, ali verujem u to da ću dokazati da je izgubio život na pravdi Boga – poručio je nakon ročišta Milovan Milivojević, koji godinama insistira na tome da se lučanska tragedija rasvetli do detalja.

Nenad Kovačević

_______________________________________________________________