Највећи скандал у историји српског парламентаризма

Уставни суд Србије је 2013. године, својом одлуком утврдио да се претварање права коришћења на грађевинском земљишту у државној својини које је стечено у поступцима приватизације, стечаја и извршног поступка или доделом ради изградње по основу одлуке надлежног органа може извршити једино уз плаћање тржишне вредности тога земљишта.

Земљиште које је плаћено кроз приватизацију по досадашњем Закону о конверзији претварало се у својину без накнаде у катастру.

Међутим, овим изменама Закона о планирању и изградњи сада се комплетно изграђено и НЕИЗГРАЂЕНО грађевинско земљиште које никада није плаћено ни једног динара (цена тога земљишта уопште није ушла у цену акцијског капитала) ПРЕДАЈЕ У СВОЈИНУ лицима која су купили фирме у приватизацији, стечају и извршном поступку.

Шта је кауза, мотив и откуда толика храброст да се целој нацији забада прст у око тако што се поклања право својине на грађевинском земљишту које није плаћено ни један динар.

Ако је један такав Закон могао да прође тако јавно и транспарентно пред посланицима владајуће већине онда се морамо запитати где су границе и забране у погледу располагања државним ресурсима.

Како је могуће да скупштински одбор изгласа сагласност са Уставом једне такве накарадне норме у изменама Закона о планирању и изградњи.

Никада у историји Србије није био случај да парламент поклања само једном делу грађана милијарде евра.

Зашто се то чини и да ли ће садашњи корисници глатко и слатко стећи ту својину на грађевинском земљишту које никада нису платили.

Сада ће корисници морати да траже Информацију о локацији од новоосноване Агенције по овом Закону и та ће агенција утврђивати ко има право на конверзију у својину на вредном грађевинском земљишту.

Зашто је то право предвиђено чак и за НЕИЗГРАЂЕНО грађевинско земљиште.

Да ли ће та Агенција моћи да решава и издаје потврде у року од 8 дана како је наведено у Закону и коме ће се ургирати ако нешто запне са роковима издавања тих потврда.

Ја сам као правник који је до сада у пракси примењивао те норме веома запањен таквим законским решењем и никакво образложење не може да оправда једну такву скандалозну норму Закона о планирању и изградњи.

На крају је шлаг на торту поставио секретар Скупштине Србије који није на време дао посланичким клубовима оверену измену Закона који је усвојен и тиме их спречио у остваривању њихових уставом загарантованих права на подношење правног средства пред Уставним судом Србије.

Симо С. Стокић, дипл. правник

________________________________________________________________