Napredak u kontroli izvršne vlasti

Objavljeno 23/10/2015

Skupština Srbije učinila je određeni napredak kada je reč o kontroli izvršne vlasti, ali i dalje postoje problemi u izvršavanju zaključaka i preporuka usvojenih na osnovu godišnjih izveštaja nezavisnih tela, ocenili su učesnici debate „Zakljuc(c)i! – Kako Skupština kontroliše izvršnu vlast“.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da se ove godine desilo nešto „neobično“, jer je, kao i zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ove godine podneo godišnji izveštaj, ali da parlament nije razmatrao zaključke skupštinskih odbora na osnovu tih izvestaja.
– Kakvog smisla ima razmatrati izveštaj za 2014. godinu krajem 2015. godine – upitao je Šabić i naveo da se do sada na većinu zaključaka, izvršna vlast oglušila.
Navodeći da se „sistemsko kršenje zakona guralo pod tepih“, Šabić kaže da se sada dešava i prekršajno gonjenje ljudi koji krše zakone kao u slučaju ugovora za Železaru Smederevo, što do sada nije bio slučaj.
Na skupu koji su organizovali Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Otvoreni parlament, Šabić je rekao da su u većini slučajeva zaključci koji su usvajani bili na tragu onoga što su i bile preporuke nezavisnih tela.
Poverenik navodi i da je krajem 2013. podneo parlamentu poseban izveštaj o problemima u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u javnim i državnim preduzećima, ali da on nikad nije razmatran.
Pre sedam godina, kaže Šabić, Povereniku se žalio i skupštinski Administrativni odbor i izdejstvovano je davanje informacija o platama u javnim preduzećima, a vladin Savet za borbu protiv korupcije podneo je 120 žalbi.
Šabić je istakao da je politička volja potrebna za donošenje zakona, ali da se kada se oni usvoje mora sankcionisati njihovo kršenje.
Zamenica predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Ljiljana Malušić rekla je da parlament ove godine nije usvajao zaključke nadležnih odbora povodom izveštaja nezavisnih tela, jer je bilo mnogo gorućih pitanja, ali da je sigurna da će to biti učinjeno do kraja godine.
Malušić, koja je poslanica SNS, kaže i da je u odbor stigao izveštaj vlade o ispunjavanju preporuka i da su ga dostavila sva ministarstva od kojih je to zatraženo, navodeći da je Ministarstvo odbrane od ukupno šest preporuka, ispunilo pet, a Ministarstvo unutrašnjih poslova od 55, ispunilo 44 preporuke i izrazila zadovoljstvo zbog toga.
Kako je ocenila, redovni izveštaji ministarstava kao i organizovanje javnih slušanja u saradnji sa nevladinim sektorom put su ka jačanju uloge parlamenta.
Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović, koja je na čelu tog skupštinskog tela sedam godina, rekla je da je parlament učinio napredak kada je reč u kontroli izvršne vlasti, ali da je taj napredak nedovoljan i nedovoljno brz.
Navodeći da situacija nije bila bolja ni u vreme prethodne vlasti, Marjanović, poslanica DS, kaže da se moć ne nalazi u rukama parlamenta već u vladi i da je ta tendencija sve jača.
Zamenik predsednika Odbora za finansije Ivan Jovanović istakao je dobru saradnju tog skupštinskog tela sa nezavisnim institucijama, ocenjujući da parlament ima deficit političke moći za odluke koje bi morao sam da donosi.
Damir Milutinović iz Agencije za borbu protiv korupcije rekao je da su zaključci skupštinskih odbora povodom izveštaja nezavisnih tela uopšteni i deklarativni, a Emila Spasojević iz službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je ocenila da parlament može i mora da vrši jači uticaj na izvršnu vlast u ispunjavanju preporuka.
Kako je naveo Zlatko Minić iz Transperentnosti Srbija, zabrinjavajuće je kada se ignorišu izveštaji nezavisnih tela, kao i to što kasne izveštaji vlade o ispunjenosti preporuka.