Naši novci – naša volja

За непуна два месеца у Србији се одржавају редовни председнички и ванредни параламентарни и београдски избори чија се регуларност у већем делу јавности већ доводи у питање упркос чињеници да су им претходили преговори између власти и опозиције уз или без посредства европских званичника. Увоз гласача из Републике Српске који се масовно пријављују на адресе у српској престоници и тако пред локалне изборе у Београду добијају право гласа, подела новца младима и пензионерима у виду државне помоћи српска опозиција и део јавности оцењују као својеврсну предизборну кампању и потенцијалну куповину гласова новцем пореских обвезника.

Осим што су „донације“ које су локални СНС функционери, директори јавних градских и општинских функционера у Чачку и Горњем Милановцу уплаћивали на рачун странке побудили пажњу јавности оне су заинтересовале и Агенцију за борбу против корупције која је од Управе за спречавање прања новца затражила да изврши контролу трансакција Српске напредне странке, због сумње да новац, који им је кроз донације уплаћиван уочи председничких избора, потиче од нелегалних активности, између осталих и прања новца, а о чему је својевремено извештавала Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН).

Како то обично бива у Србији повратна информација о томе да ли је ова контрола спроведена и шта је њом утврђено никада није стигла до јавности.

На локалном нивоу неких одговора ипак је било. Након објаве текста са именима „донатора“ реаговао је својим саопштењем Општински одбор СНС-а у Горњем Милановцу.

– Поносни смо што смо донирали новац за председничку кампању кандидата Српске напредне странке и садашњег председника Републике Србије Александра Вучића. Морамо да подсетимо тајкунске кандидате и оне кој е финансирају криминалци, да смо за разлику од њих ми донирали наш приватан новац, а то нам нико не може забранити. Није давно било и сви се сећамо разорених фабрика и милиона људи без посла, девастиране привреде и уништене државе – наведено је између осталог у том саопштењу.

Ако је и тачна тврдња да је претходни режим у Србиј и разорио фабрике и оставио ништа мање него милионе људи без посла, одакле сада члановима СНС-а у амбијенту тако разорене привреде и опште незапослености 40.000 динара за донацију.

За једно су у Општинском одбору СНС-а ипак у праву, ко ће и колико трошити свој новац, ствар је личног избора. Али ко ће и колико прати прљави страначки новац или трошити новац грађана је ствар за истрагу, како надлежних органа тако и јавности. На другој страни, чињеница да су сви дародавци истовремено, у једном дану и у истом сату, отишли у исту банку и уплатили исти износ, тешко да се може тумачити као стицај околности и случајност. Пре ће бити да је реч о још једном у низу бруталних увреда на рачун здравог разума и интелигенције грађана.

Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а имала je специјалну мисију за праћење и процену парламентарних избора, који су 2020. године године одржани у Србији.

У свом извештају Канцеларија се бавила и финансирањем изборне кампање и закључује да је финансирање изборне кампање у Србији регулисано Законом о финансирању политичких активности, ЗАБК-ом, Законом о избору народних посланика и Правилником Агенције за борбу против корупције. Комисија у свом коначном извештају констатује и да „раније кључне препоруке Канцеларија за демократске институције и људска права (ODIHR) и Групе држава Савета Европе за борбу против корупције (GRECO) о финансирању кампања у Србији још увек нису размотрене, укључујући препоруку о увођењу доње границе за донације; горње границе за трошкове; финансијско извештавање и објављивање података пре изборног дана; као и санкционисање према принципу пропорционалности с ефектом одвраћања од понављања санкционисане радње.“

– Уопштено посматрајући, тренутни регулаторни оквир, овако како се примењује, не обезбеђује транспарентност, интегритет и преузимање одговорности за финансирања кампање – констатује се у извештају.

Да би се повећала транспарентност финансирања изборних кампања, треба обратити пажњу на претходне препоруке ODIHR и GRECO-а, укључујући смањивање лимита за донације и увођење обавезе подношења и објављивања финансијских извештаја пре изборног дана, констатује се у извештају ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права.

За непуна два месеца у Србији се одржавају редовни председнички и ванредни параламентарни и београдски избори чија се регуларност у већем делу јавности већ доводи у питање упркос чињеници да су им претходили преговори између власти и опозиције уз или без посредства европских званичника. Увоз гласача из Републике Српске који се масовно пријављују на адресе у српској престоници и тако пред локалне изборе у Београду добијају право гласа, подела новца младима и пензионерима у виду државне помоћи српска опозиција и део јавности оцењују као својеврсну предизборну кампању и потенцијалну куповину гласова новцем пореских обвезника. На другој страни за сада се о овоме не оглашавају ни Европска комисија ни ОЕБС.

Ovaj tekst objavljen je u okviru programa „Mediji i demokratija“ u sklopu projekta „Slobodni mediji o (ne)slobodnim izborima“.  Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

___________________________________________________________