Nasilje nad decom

Čačak i Moravički okrug nisu sredine u kojima je nasilje nad decom svakodnevna pojava, ali nisu ni sredine u kojima te vrste nasilja nema ili skoro da nema. Pa hajde da vidimo kako stvari po tom pitanju stoje u našoj lokalnoj zajednici.

Verujemo da su brojni roditelji među vama dragi čitaoci u trenucima kada su grdili svoje dete zbog donete jedinice iz škole, zbog nekog nestašluka ili zbog neurađenog domaćeg zadatka, već čuli od svog deteta rečenicu: Ako me udariš  ili vičeš na mene pozvaću policiju i reći im da me maltretiraš.

To valjda treba da znači da su i deca u Srbiji shvatila da imaju svoja ljudska prava i da je nasilje nad decom zabranjena stvar, te da ona stara roditeljska izreka da je „batina iz raja izašla“ više ne važi.

Samo da li su baš sva deca i svi roditelji stekli svest o tome da stara izreka više nije aktuelna i da su se stvari promenile.

Da bolje razumemo o čemu zapravo govorimo možda je najbolje da na samom početku definišemo pojam nasilja nad decom. Definicija zlostavljanja dece koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija i prihvatilo Međunarodno udruženje za prevenciju zlostavljanja i zanemarivanja dece (ISPCAN) glasi:

– Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

Osnovni oblici zlostavljanja dece koja se navodi u stručnoj literaturi su zapostavljenost ili odbačenost, fizička zloupotreba, seksualna zloupotreba, psihološka zloupotreba i drugi sindromi lošeg postupanja. Fizičko zlostavljanje predstavlja činjenje koje za posledicu ima ozleđivanje ili smrt deteta, kada postoji saznanje ili razumna sumnja da je takvo činjenje izazvano ili svesno nije sprečeno.

Emocionalno zlostavljanje podrazumeva ponavljanje radnji odnosno neaktivnost roditelja ili staratelja koja mogu imati ozbiljne i trajne ponašajne, kognitivne, afektivne i druge mentalne smetnje u detetovom razvoju; zatim manipulacija detetovim osećanjima, posebno osećanjima krivice i manje vrednosti. Seksualno zlostavljanje dece je navođenje ili primoravanje deteta ili mlade nepunoletne osobe na učešče u seksualnim aktivnostima. Zanemarivanje podrazumeva konstantno zapostavljanje bazičnih fizičkih i/ili psiholoških potreba deteta koje može izazvati ozbiljna oštećenja zdravlja i razvoja.

Uprkos suvoparnim definicijama i navodima iz stručne literature, čini se da nam je svima jasno o čemu je reč, kada je tema nasilja nad decom u pitanju. Pa da li registrovanih slučajeva nasilja nad decom ima u Čačku i Moravičkom okrugu pitali smo nadležne u Centru za socijalni rad.

– U 2022. godini u okviru Centra za socijalni rad evidentirano je 330 prijava za nasilje u porodici i partnerskim odnosima. Prošle 2022. godine u okviru Gradskog prihvatilišta za žrtve nasilja i nezbrinuta lica bilo je smešteno pet žrtava nasilja, a Centar za socijalni rad pokrenuo je jedan postupak za lišenje roditeljskog prava – naveli su u svom odgovoru iz Centra za socijalni rad.

Statistika da je na 330 prijava za porodično nasilje u Prihvatilište za žrtve smešteno tek pet žrtava nasilja i da je pokrenut samo jedan postupak za lišenje roditeljskog prava ne zvuči nam kao efikasan rezultat borbe protiv nasilja u porodici i partnerskim odnosima, gde su deca uvek ili direktne ili posredne žrtve.

I tu dolazimo do nepobitne činjenice da je zlostavljanje u detinjstvu i adolescenciji, izraziti faktor rizika za povećanu sklonost odrasle osobe, koja je kao dete trpela nasilje, ka zlostavljanju dece i ka porodičnom nasilju.

Veliki problem je što deca retko prijavljuju da su zlostavljana, pa je recimo na društvenoj mreži Facebook instalirano dugme za alarm koje mogu da koriste ugroženi tinejdžeri. Nasilje je inače, češće nad devojčicama i tada je najčešće reč o incestu i seksualnom nasilju. Incest je seksualno zlostavljanje dece od strane roditelja ili hranitelja koje ostavlja teške emotivne posledice, a o kome se vrlo malo govori.

Šema Posebnog protokola o postupanja pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica

Pitali smo i da li Centar ima proaktivan pristup identifikaciji žrtava, a odgovor je „da su stručni radnici Centra za socijalni rad senzibilisani da prepoznaju i pruže podršku žrtvama nasilja u svim postupcima koji se vode pred CSR-om„.

Ono što posebno zabrinjava je da brutalnost u nasilju nad decom ide toliko daleko da su zabeleženi slučajevi da nasilnici fizički kažnjavaju i bebe.

Takvi slučajevi prijavljeni su čačanskom Centru za socijalni rad. Kao najčešće obrazloženje roditelja koji su na ovaj način zlostavljali svoje bebe navedeno je to da im je smetao konstantan dečji plač.

– Kada neko kažnjava dvomesečnu bebu, kao što je bio slučaj u našem gradu, ne možete da ostanete ravnodušni, i svi sistemi u lancu moraju da stave sva zakonska rešenja na raspolaganje i da reagujete na vreme – navodi Goran Javorac iz CZS.

Jedan od težih  slučajeva nasilja nad decom u Čačku zabeležen je kada je brutalno zlostavljan tada šestogodišnji dečak B.P. Njegov očuh ga je intenzivno tukao gumenim gajtanom po nogama, glavi i čitavom telu, vezivao mu vrat pertlom od patika i naglo je povlačio levo-desno, vezivao mu ruke u predelu iznad šaka i stavljao mu zadnjicu na usijanu ringlu šporeta. Pored toga što je dete u kontinuitetu maltretirano, utvrđeno je i da mu je uskraćivana hrana i da je bio veoma zapušten.

Očuh V.M. (41) osuđen je na sedmogodišnju zatvorsku kaznu zbog krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

– To je slučaj koji je po brutalnosti prevazišao sve koji su u poslednjih dvadesetak godina prijavljeni Centru. Bilo je i ima još užasnih slučajeva nasilja nad decom, ali, na sreću, nijedan nije bio ni blizu ovog – kažu u CSR.

U skladu sa Posebnim protokolom o postupanju Centara za socijalni rad u slučajevima nasilja u porodici i nad ženama u partnerskim odnosima, 11.06.2014. godine, uz koordinatorsku ulogu Centra, potpisan je Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja na području grada Čačka, koji je opravdao očekivanja koja su bila postavljena kao ciljevi njegovog postojanja, kažu u Centru sa socijalni rad.

Primena sporazuma u Čačku nije samo formalne prirode, već je saradnja između institucija suštinski zaživela.

Šema postupanja pravosdunih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja

Od tada na nivou grada Čačka, Centar za socijalni rad dostavlja svoj stručni nalaz i mišljenje Osnovnom Javnom tužilaštvu u Čačku koji pokreće i vodi pred Osnovnim sudom postupke za zaštitu žrtava nasilja u porodici. Policijska uprava u Čačku podnosi Osnovnom Javnom tužilaštvu krivične prijave u postupcima za nasilje u porodici, sprovodi dokazne radnje i istražni postupak, a optužni predlog sastavlja Osnovno Javno Tužilaštvo.

Centar za socijalni rad i u tim postupcima ima aktivnu ulogu i dostavlja, takođe, svoj nalaz i stručno mišljenje i procenu rizika od ponavljanja nasilja. Princip rada koji postoji na teritoriji Čačka od 2014. godine, postao je obavezujući za teritoriju cele Srbije usvajanjem Zakona o zaštiti žrtava od nasilja u porodici i partnerskim odnosima decembra 2016. godine, odnosno njegovim stupanjem na snagu juna 2017. godine.

Navedenim zakonom obavezno je bilo formiranje grupa za koordinaciju i saradnju na nivou svih osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji kojima rukovodi i organizuje ih osnovni javni tužilac, uz obavezno učešće predstavnika Centra za socijalni rad i policijske uprave.
____________________________________________________________________