Ne dam da me pobede gori od mene!

Samo nekoliko dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će „braniti slobodu medija bez uslova“, jedan od njemu najbližih medija, TV PINK započeo je kampanju blaćenja nezavisnih medija, novinarke Tamare Skrozze i organizacije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  u kojoj je Skrozza aktivna.  U jutarnjem programu TV PINK, glavni urednik tabloida Informer Dragan Vućićević je optužio je Skrozzu i nedeljnik Vreme (za koji ona radi) da svojim tekstovima izazivaju atmosferu haosa pred izbore za Skupštinu Beograda.

Ovo je poruka svakom ko želi kritički da se  izrazi o vlasti, da tri puta dobro razmisli da li će se tako izražavati. Dakle, to je poruka svakom ko se usudi da govori. Kaže mu se ok, ti pričaj, laj koliko hoćeš, ali mi ćemo te provući kroz blato i to kroz blato kakvo pre toga nisi mogao ni da zamisliš.

Voditelj emisije Predrag Sarapa i Vućićević vređali su predsednika NUNS-a Slavišu Lekića i omalovažavali ugledni list Danas, nazivajući ga listom CIA. Vućićević je optužio CRTU i druge nevladine organizacije da su plaćenici ambasade SAD, USAID-a, i američkih biznismena Rokfelera i Soroša. To, međutim, nije bilo dovoljno: u narednim danima, gledaoci TV PINK Nacionalnog dnevnika, nekoliko puta dnevno mogli su da pogledaju prilog čiji je jedini cilj bio nastavak diskreditacije CRTE i Tamare Skrozze.

Razlog, navodi CRTA, leži u tome što je dan ranije ova organizacija predstavila analizu izveštavanja medija u periodu pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore, a koja je pokazala da postoji nejednaka medijska zastupljenost političkih aktera i da je prisutna tzv. „funkcionerska kampanja“.  Izvlačeći iz konteksta Skrozzine polurečenice, izgovorene u satiričnoj emisiji „24 minuta“, TV PINK je, u svom prepoznatljivom profesionalnom maniru, uglednu novinarku targetirao kao arhineprijatelja Aleksandra Vučića.

NUNS: Misija predvođena Evropskom federacijom novinara posetila je Srbiju 18. i 19. januara radi procene medijskih sloboda i bezbednosti novinara. Tokom njihovog boravka upućene su pretnje Draganu Janjiću, a vrlo brzo je došlo do eskalacije verbalnih napada na novinare, kampanja blaćenja od strane TV PINK… Da li misliš da je poseta misije uticala na to?

Skrozza: Mislim da svaki događaj kojim su predstavnici vlasti na neki način isprovocirani povodom medija utiče na eskalaciju verbalnih sukoba. Imali smo ubistvo Olivera Ivanovića, to je njih razjarilo i iznerviralo pa su krenuli napadi. Skoro pa istovremeno smo imali i posetu misije koja se kritički izrazila o njihovom ponašanju i to ih je dodatno razjarilo. U ovom trenutku imamo dva kapitalna događaja, dva događaja sa velikim uticajem na dešavanja u društvu i državi, i to je sasvim prirodno i očekivano pobudilo njihovu reakciju. Ovo što se dešava je moglo da se predvidi, jedino što mene iznenađuje je intenzitet i vrsta tih napada, jer neke tipove napada do sada nismo imali.

NUNS: Ovo nije prvi put da meta napada tabloidnih medija u Srbiji.  Kakve su posledice tih napada?

Skrozza: Posledice su takođje očekivane. Kampanja TV PINK traje već tri dana. Sad sam na neki način već prepoznatljiva i prvi put me ljudi na ulici čudno gledaju. Ima onih koji podižu prst u smislu podrške, a ima i onih koji me čudno gledaju, u negativnom smislu. Nemam nikakvu pretnju, nemam nikakvu konkretnu posledicu koju bih mogla da navedem, ali mi je stvorilo priličnu napetost u životu.

NUNS: Da li te je strah?

Skrozza: Moju porodicu je strah. Moja majka je jako uplašena za moju bezbednost i za bezbednost mog deteta. Bilo bi budalasto ne osetiti strah, ali to nije strah koji blokira, to je strah koji govori „bez obzira koliko ti je puna kapa svega, moraš da nastaviš dalje“. Zaustavljanje sada bi značilo da sam se posula pepelom i pristala na sve ono protiv čega se tokom čitave svoje karijere borim. Posledice su užasne, ali jednostavno nisu takve da smeš da se zaustaviš.

NUNS: To su posledice kada ste u pitanju ti i tvoja porodica: kakve su posledice po društvo Srbije?

Skrozza: Tu su posledice mnogo gore, to je poruka. Sa tri moje izjave koje su izvučene iz konteksta, televizija Pink želi da me okvalifikuje kao mrziteljku, kao pristrasnu, kao prostakušu, kao nekontrolisanu ženu. Pokazali su da su spremni na sve. Ne sećam se zaista da je ikome ranije na ovaj način izvučeno nešto što je rekao pre X godina, da bi se pokazalo nešto što oni u datom trenutku žele da pokažu. Izvučene su iz konteksta rečenica izgovorena u satiričnom emisiji, moji odgovori na pitanja, ali ne i sama pitanja.  To je nova forma i poruka svakom ko želi da se kritički izrazi o vlasti, poruka svakom ko se usudi da govori. Kaže mu se ok, ti pričaj, laj koliko hoćeš, ali mi ćemo te provući kroz blato i to kroz blato kakvo pre toga nisi mogao ni da zamisliš. Onda će svako ko ima potrebu i priliku da nešto kaže, tri puta razmisliti da li će sebe, svoju porodicu i neposredno okruženje izložiti takvom kaljanju. Dugoročne posledice su strašne, one vode u jednoumlje. Mi sada u praksi vidimo da svako ko je u poslednje dve nedelje nešto javno izgovorio, napisao na svojim statusima na društvenim mrežama izložen teroru na televiziji Pink.

NUNS: Kako komentarišeš izjavu predsednika Srbije datu predstavnicima medjunarodne misije, Aleksandra Vučića, da će „braniti slobodu medija bez uslova“?

Skrozza: Aleksandru Vučiću mogu da poveruju samo oni koji ga prvi put vide i čuju. On je toliko svojih obećanja prekršio da je potpuno besmisleno baviti se time.

NUNS: Da li osećaš da postoji podrška kolega iz Srbije i regiona?

Skrozza: Podrška svakako postoji. Kada se ovakve stvari dese onda na ovaj ili onaj način, formalno ili neformalno, vidljivo ili nevidiljivo reaguju i Srbija  i region i diplomatski kor i međunarodne organizacije i tako dalje. Ono što postoji kao večito pitanje je šta takva podrška znači u uslovima radikalne državne represije. Šta bilo čija podrška znači u državi u kojoj se krši zakon i elementarne norme ponašanja jednog demokratskog društva? Koliko god bila iskrena i aktivna ta vrsta podrške, mi smo sučeni sa sistemom protiv koga nemamo adekvatnu i konkretnu odbranu.

Ako sam na bilo koji način ugrožena, ako je Slaviša Lekić na bilo koji način ugrožen, ako je Dragan Janjić ugrožen ili bilo ko ko će biti na redu sutra, a svi ćemo doći na red, šta mi možemo da uradimo, da preduzmemo? Realno – ništa. Kome da se žalimo, ko da nas čuva? Ja sam beskrajno zahvalna kolegama i svima onima koji su na ovaj ili onaj način reagovali, bez njihovih reakcija ne znam šta bih, ali je to podrška koja je emotivna, ona znači na ljudskom nivou. Na praktičnom nivou, nažalost, ne znači ništa. To je nešto na čemu mi dugoročno moramo da radimo u ovoj državi i u ovom društvu.

NUNS: Kakva vrsta podrške je potrebna novinarima u Srbiji?

Skrozza: U ovom trenutku mi smo u egzistencijalnoj opasnosti. Do pre nekoliko meseci govorili da smo pod ekonomskim i političkim pritiskom. U ovom trenutku novinari su egzistencijalno ugroženi.  Pitanje je koliko će nas biti na kraju kada sve ovo prođe. Prema tome mislim da je vreme da ljudi koji nas podržavaju prestanu sa diplomatskim frazama i  da u svojim zaključcima i porukama budu daleko konkretniji nego što su do sada bili. Ne mislim samo na misiju EFJ-a, nego i na predstavnike Evropske unije, kako u našoj državi tako i u Briselu. Mislim i na sve ljude koji imaju moć i nadležnost da na ovaj ili onaj način utiču na predstavnike ovog režima. Mi više nemamo ništa od rečenica koje počinju sa „Izražavamo veliku zabrinutost…“  – mene ničija zabrinutost ne može da zaštiti na 5 minuta kada izađem iz ove zgrade, niti kada večeras izvodim svoje dete iz vrtića i ne može da me zaštiti kada Pink bude emitovao to što emituje. Kasno je za zabrinutost, sada se mora reći „Morate prestati sa tim.“

NUNS: Poznavajući te, sumnjam da ćeš stati u svom poslu?

Skrozza: Sada ne smem da stanem, u ovom trenutku ne smem. Ja bih sada najradije otišla u selo i gajila koze. Posle dvadeset godina bavljenja novinarstvom, ja živim poput poluprosjaka, kao belo roblje, gledam šta ću da radim da bih mogla da preživim. A sada me razvlači nacionalna televizija sa najvećom gledanošću. Da je ovo intimno, digla bih ruke od svega, ali meni moje dostojanstvo, ljudsko i novinarsko, ne dozvoljava tako nešto. Ne mogu da dozvolim da kažem „E pobedili ste me“. Ne dam da me pobede gori od mene!

Autor: Maja Vasić-Nikolić Izvor: NUNS

___________________________________________________________________