Nekad naučna ustanova, danas imanje u korovu – a direktor na mitingu
Kao što je i najavljeno, najveći deo radnika Instituta za voćarstvo otišao je na miting. Ovog prepodneva, u Institutu smo zatekli svega dva-tri radnika, jednog koji kosi travu ispred ustanove i radnicu koja radi na prodaji sadnica. Radnici koji nisu otišli na miting nisu hteli da daju izjavu, ali smo saznali da je pored radnika iz proizvodnje, otišlo i nekoliko ljudi iz zgrade, rukovodioca i radnika iz nauke. I dok je dobar deo radnika otišao na miting, nekada voćnjaci za uzor Instituita za voćarstvo propadaju i zarastaju u korov. U našu redakciju danas je stigao mejl u kome se skreće pažnja na loše održavanje voćnjaka na Zdravljaku koje je u vlasništvu Instituta.
Poštovana redakcijo,
Svakodnevno dalazim u Čačak i već duže vreme ne obraćam pažnju na nekada reprezentativno imanje Instituta za voćarstvo na Zdravljaku. Međutim, jutros prolazeći pored ovog objekta kroz misli mi je prošla vaša informacija o tome kako je direktor Lukić odredio „dobrovoljce” za odlazak na miting podrške aktuelnom režimu. Nisam političar, ne bih da budem ni zlurad, ali ono što me je po ko zna koji put iznerviralo je izgled i zapuštenost imanja, u kojem, u najvećem delu ljudska noga odavno nije kročila.
Kao potvrdu tome šaljem vam nekoliko fotografija na kojima se vidi da se u deo objekta pored samog puta ne može ući bez opreme za probijanje prašume. U jednom delu se vide do pola orezane jabuke a ispod njih stoji nepokupljeno granje (verovatno nisu stigli da urade zbog pripreme za miting). Ima i iskasapljenih oraha, konzervi od piva, smeća i još mnogo toga.
Zbog svega ovoga se pitam da li je ovo ta budućnost o kojoj se toliko priča i u koju se svi zaklinju? O kakvoj poljoprivredi kao motoru razvoja Srbije pričamo a da ne pominjemo opstanka i dobrobit sela kada nam najplodnija imanja na desetak minuta od grada ovako izgledaju, navodi se u pismu sugrađanina.
_________________________________________________________________
Da to je ta budućnost! Primitivni, nesposobni da bilo šta urade kako treba došli su da brže i jače satru ono što je ostalo. Lukić je oličenje svega toga ali neka on i svi slični njemu znaju da će posle ovog mraka doći novi ljudi koji se neće zaklanjati iza nekoga i koji će radom i poštenjem dokazati da može bolje.
Није ово почело јуче већ од петог октобра двеиљадите.
Bilo je raznih ali nikada kao sada primitivnih, bahatih i bez osećaja za meru!