Nema napretka u vladavini prava, stopiran napredak ka EU

Da bi Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom „stigla“ Crnu Goru, tokom 2019. godine potrebno je otvoriti 16 novih poglavlja, a toliko spremnih za otvaranje nema, kako kažu u Evropskom pokretu Srbije, „čak i kad bi postojala politička volja EU da se proces toliko ubrza“.

Tokom 2018. godine otvorena su četiri nova poglavlja – 25. juna otvorena su poglavlja 13 i 33, a 10. decembra poglavlja 17 i 18. Od 2014. godine, kada su započeti pregovori, Srbija je otvorila 16 novih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena, a poslednja četiri tiču se ribarstva (13), finansijskih i budžetskih odredaba (33), usklađivanja zakonodavstva u oblasti ekonomske i monetarne politike (17) i statistike (18).

Poređenja radi, Hrvatska je od otvaranja 2005, za šest godina, otvorila 33, odnosno sva poglavlja, dok je u Crnoj Gori proces tekao nešto sporije – za šest i po godina otvorena su 32 od 33 poglavlja.

„Do sada je Srbija otvarala po dva poglavlja na Međuvladinim konferencijama. Razlozi za to se nalaze u nedostatku napretka u oblasti vladavine prava tj. u poglavljima 23 i 24 koja predstavljaju takozvana blokirajuća poglavlja, gde usled nedostatka napretka u tim poglavljima, dolazi do zastoja u napretku u drugim poglavljima“, rekli su nam u EPuS-u, a generalna sekretarka ovog udruženja Suzana Grubješić tempo „dva po dva“ uporedila je sa Turskom.

„U procesu pristupanja jedino je Turska otvarala samo dva poglavlja po jednoj međuvladinoj konferenciji“, nedavno je rekla za TV N1.

Specifičnost Srbije u ovom smislu ogleda se i u posebnom statusu poglavlja 35, koje se tiče „sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Kosovom“, i ono, „u skladu sa Pregovaračkim okvirom, ima istu težinu kao i poglavlja 23 i 24“.

Inače, takozvana „blokirajuća poglavlja“ 23 i 24 („koja su posvećena pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti“), kako su iz iskustva sa Hrvatskom zaključili evropski zvaničnici, zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju najveće izazove.

Uspešnost pregovora, osim toga, meri se i brojem zatvorenih poglavlja, što zavisi, kako od brzine reformi propisa, tako i od njihovog sprovođenja. Srbija do danas nije zatvorila nijedno poglavlje.

Planovi za 2019. godinu

Kako su nam rekli u EPuS, za sada nema podataka da je zatvaranje bilo kog poglavlja planirano ni za 2019. godinu.

„Da bi poglavlje bilo zatvoreno, potrebno je da EU usvoji Izveštaj o ispunjenosti merila za zatvaranje tog poglavlja. Nemamo informaciju da je Evropska komisija pripremila takav izveštaj za neko poglavlje“, rečeno nam je.

Ipak, Srbija je u ovom trenutku predala pregovaračke pozicije za 5 poglavlja: poglavlje 2 (slobodan protok radnika), 4 (slobodan protok kapitala), 9 (finansijske usluge), 14 (transport) i  21 (transevropkse mreže).

Kako oni tvrde, ova poglavlja bi mogla da budu otvorena tokom 2019. godine.

„Takođe su izrađene pregovaračke pozicije u svim ostalim poglavljima u kojima nema merila za otvaranje, tj. u poglavljima: 10 (informaciono društvo i mediji), 27 (životna sredina) i 28 (zaštita potrošača i javno zdravlje) i te pozicije bi trebalo da budu predate zvanično EU tokom 2019″, kazali su.

Oni su dodali i da treba voditi računa da od momenta zvanične predaje pozicije Srbije, Evropskoj uniji treba minimum šest meseci da pozicija prođe kroz procedure same EU pre nego što EU zauzme stav o našoj poziciji, nakon čega poglavlje može da bude otvoreno. Drugim rečima, samo poglavlja u kojima pozicije budu predate do juna 2019, mogu da budu spremna za otvaranje u decembru 2019.

„Srbija mora da nastavi da radi na ispunjavanju merila za otvaranje u 9 poglavlja u kojima su ona definisana. To su poglavlja 1 (slobodan protok robe), 3 (pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga), 8 (konkurencija), 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj), 12 (bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja), 15 (energetika), 16 (porezi), 19 (socijalna politika i zaposljavanje) i 22 (regionalna politika i koordinacija strukturnih fondova)“, poručili su, napominjući da je ispunjavanje merila u nekim od ovih poglavlja u završnoj fazi, poput poglavlja 1 i 11, dok u drugim treba ozbiljno intenzivirati rad.

Iduća godina svakako je izazovna i za samu Evropsku uniju, a prema njihovom mišljenju, potrebno je iskoristiti je za pripremu što više dokumenata i pozicija, kao i ispunjavanje što je moguće više merila za otvaranje.

„2019. je vrlo izazovna godina za samu EU, tokom koje će se desiti ozbiljne stvari: kraj Brexita se očekuje u martu, izbori za Evropski parlament su u maju a nova Komisija stupa na dužnost 1. novembra. Nakon toga se može očekivati veći prostor za priču o proširenju i države koje su u tom trenutku najviše napredovale, mogu očekivati dodatno ubrzavanje proseca pristupanja“, ukazali su.

Podrška za članstvo u Srbiji raste

I dok među građanima Evropske unije manjka dobre volje za proširenje (oko dve trećine građana je protiv prijema novih članica), u Srbiji simpatije prema EU rastu. Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije koje se radi dva puta godišnje, 55 odsto građana podržava članstvo Srbije u EU, što je za 3 odsto više u odnosu na drugu polovinu 2017. godine.

Danas