Nema radnika na vidikovcu, turisti šetaju po gradilištu (FOTO, VIDEO)

Tragedija u Novom Sadu ponovo je aktuelizovala bezbednost staklenog vidikovca koji se gradi na vrhu Kablara. Sam početak pratili su protesti planinara i ekoloških aktivista koji su upozoravali da se radi o krečnjačkim, poroznim stenama i da neće izdržati toliki teret. Dobar deo konstrukcije već je postavljen, medjutim radnika već nekoliko nedelja nema. Ali ima posetilaca koji šetaju po njemu iako se radi o gradilištu.

Tursiti šetaju po vidikovcu iako nije postavljena ograda

Lep i sunčan dan, ali radnika na izgradnji prvog staklenog vidikovca u Srbiji nema. Kažu tako je već nedeljama.

Radnika nema nekoliko nedelja

Dobar deo konstrukcije je postavljen ali još uvek nema zaštitne ograde. Medjutim to ne sprečava turiste da šetaju po njemu. Slike se već danima objavljuju na društvenim mrežama sa pitanjem kako je ovo moguće kada se radi o gradilištu.

„Po Zakonu o izgradnji Republike Srbije gradilište se smatra sve dok se ne dobije upotrebna dozvola za objekat, odnosno dobijanjem upotrebne dozvole objekat prestaje da bude pod ingerencijom nadležnog organa odnosno nadležne inspekcije. Iz bezbednosnih razloga, s obzirom da se radi o opasnom terenu, provaliji, litici trebalo bi da postoji gradilišna ograda, neki video nadzor ili fizičko obezbeđenje da ljudi ne bi dolazili. Moguće je da imamo situaciju i da svi radovi nisu urađeni, primera radi  da ograde nisu fiksirane kako treba i da sutradan neko nastrada“, upozorava arhitekta Zvonko Mitrović.

Danas na samom prilazu vidikovcu drugačija slika. Postavljena je ograda za gradilište,  a vraćen je i čuvar. Medjutim, nije u potpunosti ograđeno pa je vidikovcu moguće prići sa drugih strana.

Inspekcija  nam nije odgovorila da li je kontrolisala gradilište i koliko je ono bezbedno, kao ni upravljač zaštićenog područja Turistička organizacija Čačka.

Dobar deo javnosti u Čačku osetljiv je na pitanje bezbednosti jer svi dobro pamte tragediju koja se dogodila u Ovčar Banji kada su prilikom pada  visećeg mosta nastragale tri osobe a deset zadobilo teške povrede. Za tu nesreću niko nij eodgovarao.

Zbog toga su sam početak gradnje vidikovca pratili protesti planinara i ekologa koji su upozoravali da se radi o krečnjačkim, poroznim stenama i da neće izdržati toliku konstrukciju. I dan danas se ne zna da li su izvršena geomehanička istraživanja.

„Poslednjih godina smo svedoci da se u pojedinim momentima pozivamo na struku a kada se oni pojave ako nisu politički podobni onda njihovo mišljenje ide u drugi plan i degradira se na različite načine. Podsetiću da su stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode bili protiv vidikovca kada je u pitanju ekološki deo. Kada je u pitanju bezbednosni deo, ljudi koje sam lično kontaktirao ljude koji se bave geomorfologijom, uvek su postavljali znak pitanja. Svi oni su stavili ozbiljan znak pitanja koliko je to bezbedno, da li je bezbedno i da li neko sutra punog srca sme da zakorači na to što će biti građevina“, kaže profesor dr Duško Brković.

„Ovde je čista stvar oslanjanja te platforme na prirodno tlo, odnosno na stenu i da li je ona dovoljne nosivosti ili ne, ali ako je postojala geomehanika, ako je neko stavio svoj potpis i pečat i ako je rekao da je to u redu nemam razloga da sumnjam„, kaže Zvonko Mitrović.

Tu dilemu nisu imali  ministar Goran Vesić i tada premijerka Ana Brnabić koji su na početku izgradnje poručili da je država izdala građevinsku dozvolu I da je sve bezbedno.