Neverovatan slučaj u Čačku: Komšijama zazidali prozore

Sve i svašta smo imali prilike da vidimo poslednjih dvadesetak i više godina prilikom nadogradnje stambenih zgrada u Čačku, ali slučaj iz ulice 9. Jugovića je nadmašio sve do sada. Naime, porodici Đukanović, prilikom nadogradnje sprata, bukvalno su zazidani prozori zbog čega su ostali bez dnevne svetlosti!

Porodica Đukanović uselila se u stan 1975. godine tada sa jednom ćerkom, da bi druga, naša sagovornica, na svet došla 1977. godine. Bajka o srećnom životu trajala je sve do 2002. godine, kada je firma Velimirović inženjering dobila dozvolu za nadziđivanje još jednog sprata na nekada četvorospratnoj zgradi. Od tada se vodi i sudski postupak kako bi Đukanovići zaštitili svoju imovinu, ali bez efekta.

Maja Đukanović Stanković

– Firma Velimirović inženjering 2002. godine je krenula u nadziđivanje zgrada u ulici 9. Jugovića. Ovde gde se ja nalazim je bio četvrti sprat. Na prethoda tri sprata su svuda četiri stana, na poslednjem spratu su se nalazila dva stana i velika terasa koju su mogli da koriste svi stanari. Naši prozori iz dnevne sobe i hodnika gledali su na veliku zajedničku terasu sa koje se pružao prelep pogled na park, bilo je dosta svetlosti. Velimirović je dobio dozvolu da radi nadziđivanje ali ne i doziđivanje, jer po projektu je prikazano da se rade noseći stubovi koji bi nosili sprat iznad. Međutim, on prodaje dva stana na terasi, što je bilo jasno da se planira izgradnja i dva stana na njoj – objašnjava Maja Đukanović Stanković.

Slično je bilo na svim zgradama u ovoj ulici, i većina stanara je nalazila dogovor sa investitorom ili vlasnicima stanova jer su znali da neće imati zaštitu države. Tako se i susedna komšinica Đukanovića dogovorila sa novim vlasnicima stana oko nadoknade štete ustupanjem terase, ali firma Velimirović inženjering, a potom i komšije Đukanovića to nisu želeli.

Spremni blokovi za prozore

– Velimirović nije želeo dogovor, nije pristao da nam da izlaz na terasu, nije želeo da nam obezbedi materijalnu naknadu da mi probijemo prozore sa druge strane stana da ne bi ostali bez dnevne svetlosti. Mi od 2002. godine gledamo u susedni stan i nama su svi prozori zatvoreni. Međutim, mi od samog početka osporavamo građevinske radove, pokrećemo sudski postupak, neprekidno podnosimo građevinskoj inspekciji zahtev da se obustave radovi. Inspekcija izlazi na teren, donosi zabranu daljih izvođenja radova, ali nakon isteka radnog vremena inspektora, od 15h, oni nastavljaju radove, a rade i vikendima. Postupak se odugovlačio da bi Velimirovićeva firma otišla u stečaj. Od septembra 2017. godine pojavile su se osobe koje se predstavljaju kao vlasnici stana, što je policija i potvrdila uvidom u katastar, ali uz reči da nemaju pravo izvođenja nikakvih radova i gradnje na tom prostoru dok se sudski postupak ne okonča. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa komšijama, da se dogovorimo bez suda, ali su oni to odbili rečima da oni nemaju šta sa nama da razgovaraju. Stavili su rešetke na naše prozore, a u maju mesecu nam zakivaju palete čime nas trajno ostavljaju bez svetlosti. Mi pokušavamo da sprečimo da nam se zazidaju prozori, dolazi policija, prekidaju radove. Inspekciji podnosimo prijavu, izlaze na teren u toku od sat vremena, konstatuju šta se dešava ali kažu da nemaju ovlašćenje da im zabrane radove navodeći da je to posao suda. Isti dan odlazimo kod advokatice i tražimo privremenu meru i obustavu radova i prestanak našeg uznemiravanja. Međutim, do prvog ročišta, sredinom juna, mislim da će nam skroz zazidati prozor jer su doneli blokove – uplašena je Maja Đukanović Stanković, koja je jedan dan provela na Urgentnom odeljenju gde je primila sedative.

Komšije Đukanovića ne žele dogovor, što im, kaže Maja, govori da oni i ne žele da žive u ovom stanu kada se završi dogradnja, već će ga prodati ili iznajmljivati. Iako imaju minimalne uslove za život, gore nego i u zatvoru, nije bilo reakcije republičkih inspektora.

Terasa koja je postojala do 2002. godine

– Obraćali smo se i republičkim inspektorima u decembru 2017. godine, sa sve slikama i propratnom dokumentacijom, ali odgovor još uvek nismo dobili. Nadamo se u državu i u sud i da nećemo morati da tražimo zaštitu van granica naše zemlje u Strazburu. Ljudi koji imaju stambeni problem nikada ovako nešto ne bi uradili, već bi išli na dogovor. Da se radi o materijalno ugroženoj porodici sami bi probili prozor na drugoj strani stana. Ovo su ljudi koji očigledno imaju rešene sve probleme i koji ne nameravaju da ovde da žive, ili će ga prodati ili će ga iznajmiti – konstatuje Maja Đukanović.

Majini roditelji su napustili stan i otišli u selo, jer su stari i bolesni. Otac Stanimir ima 78 godina, ne ustaje iz kreveta jer je imao tri infarkta, ima Parkinsonovu bolest, dijabetes i distrofiju kukova.

– Jutro ne bi dočekao sa ovim uznemiravanjem – kaže naša sagovornica na kraju razgovora.

Komšije, vrata do vrata