Nezavisnost MUP-a Srbije: Između domaće kontrole i stranih uticaja

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ima ključnu ulogu u održavanju reda i bezbednosti u zemlji. Ipak, poslednjih godina pojavila su se pitanja o nivou njegove nezavisnosti u radu, s obzirom na opsežnu saradnju sa inostranim partnerima. Istraživanje pokazuje da MUP Srbije koristi donacije, opremu i tehnologiju iz raznih zemalja, što doprinosi njegovim kapacitetima, ali i izaziva zabrinutost oko nezavisnosti i zaštite podataka.

Piše: Aleksa Tešić 

Međunarodni donatori igraju značajnu ulogu u opremanju srpskog MUP-a. Donacije se najčešće odnose na modernizaciju opreme, jačanje kapaciteta za kontrolu granica, upravljanje migracijama, vanredne situacije i borbu protiv kriminala. Evropska unija, Kina, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeni Arapski Emirati spadaju među najveće partnere, a njihove donacije obuhvataju sve, od sofisticiranih tehnologija do vozila. Iako su ove donacije značajne za unapređenje bezbednosnog sektora, postavlja se pitanje kako se one koriste i koliko MUP zadržava suverenitet u radu.

„Donator uvek postavlja parametre korišćenja opreme – za šta sme da se koristi, a za šta ne. Sve to, naravno, u skladu sa interesima države koja donira opremu,“ objašnjava Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosne politike i stručnjak za međunarodne odnose.

Saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije sa međunarodnim partnerima proteže se na nekoliko ključnih oblasti. Evropska unija obezbeđuje opremu za kontrolu granica i upravljanje migracijama, čime se podržava usklađivanje Srbije sa evropskim standardima. Kina, kroz projekte poput „Bezbedan grad“, donosi napredne tehnologije za video-nadzor i komunikaciju, ali i izaziva zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti u korišćenju podataka. Rusija doprinosi donacijama za sektor vanrednih situacija, što je “trn u oku” Zapadnim partnerima. Američke inicijative uglavnom nastoje da unaprede poverenje građana u organe reda kroz uvođenje transparentnosi u radu. Konačno, Ujedinjeni Arapski Emirati doprinose kroz IT opremu i inovativne „pametne stanice“, ali bez jasnog uvida u prirodu tih donacija.

“Ne treba zaboraviti da manji partneri preživljavaju tako što manipulišu velikim igračima. Lokalne strukture imaju značajnu ulogu u održavanju autonomije, čak i u saradnji s moćnim partnerima poput Rusije i Kine,“ kaže Vuk Vuksanović.

EU investicije u kontrolu granica 

Evropska unija i njene članice igraju značajnu ulogu u opremanju srpskog MUP-a, posebno u oblasti kontrole migracija i nadzora granica. Donacije uključuju tehnologiju za biometrijsku identifikaciju i opremu za granične prelaze. Ove inicijative su deo šireg napora EU da pomogne Srbiji u usklađivanju sa standardima Poglavlja 24 u pregovorima o članstvu. Do sadašnjeg trenutka EU je u kontrolu granica Srbije uložila na desetine miliona evra. MUP Srbije ima poseban sektor koji se bavi isključivo saradnjom sa EU telima.

Foto: Frontex

Ovo usklađivanje sa regulativama EU u domenu kontrole granica neretko je izazivalo burnu reakciju međunarodne javnosti zbog nekih poznatih aspekta EU regulativa u pogledu ljudskih prava migranata. Neka od kontroverznih usklađivanja na koje se MUP Srbije obavezao tiču se EURODAC biometrijskog sistema za profilisanje migranata, saradnja sa FRONTEX-om i prepuštanje granične kontrole eksternim telima.

„Evropska unija gotovo isključivo donira opremu za kontrolu granica. To je prioritet EU, jer migracije, organizovani kriminal i ekstremizam postaju ključna pitanja, a Balkan se vidi kao evropska predstraža,„ objašnjava Vuksanović.

EU takođe finansira obuke za stručno osoblje kako bi se osigurala pravilna primena novih tehnologija. Uprkos tome, organizacije civilnog društva izražavaju zabrinutost zbog netransparentnog upravljanja ovim donacijama i mogućeg zloupotrebljavanja nadzornih tehnologija. Nedostatak javno dostupnih izveštaja o korišćenju donirane opreme otvara dodatna pitanja.

Donacije i sredstva iz EU neretko dolaze u saradnji sa organizacijama poput Ujedinjenih nacija, i to – Međunarodne organizacija za migracije i UNOPS-a.

Pored EU i njenih tela koje su kroz IPA fondove donirale opremu i pomoć u kontroli granica, događale su se i nezavisne donacije od strane država članica EU, pa je tako Češka MUP-u donirala opremu za graničnu policiju, dok je Nemačka je donirala vozila i termovizijske kamere.

Reforma funkcije upravljanja ljudskim resursima u MUP-u Republike Srbije podržana je kroz niz projekata finansiranih iz IPA fondova, bilateralnih programa sa Švedskom i Norveškom i donacija. Saradnja se zasniva na unapređenju ljudskih resursa, upravljanje vremenom, razvijanju rodne agende u MUP-u…

Kina: Partnerstvo sa Huawei i „Bezbedan grad“

Sa druge strane sveta pomoć za MUP stiže i iz Kine. Kineska kompanija Huawei jedna je od najvažnijih tehnoloških partnera srpskog MUP-a još od 2017. godine. Projekat „Bezbedan grad“ iz 2019. uključivao je postavljanje mreže kamera sa tehnologijom za prepoznavanje lica i tablica, poznat kao “Projekat 1000 kamera”. Postavljanje kamera u Beogradu izazvalo je zabrinutost građana zbog potencijalnog narušavanja privatnosti i moguće zloupotrebe podataka. Iako je izrađena Procena uticaja na privatnost, ona nije objavljena, što je izazvalo kritike domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu privatnosti.

U ovom periodu MUP je kroz saradnju sa Huawei uveo eLTE komunikacioni sistem za policijske službenike, nakon dugogodišnjeg oslanjanja na TETRA evropski standard enkriptovane policijske komunikacije.

„Kina kroz projekte poput ‘Bezbedan grad’ gleda na Srbiju kao na novo tržište za tehnologije nadzora, dok istovremeno pokušava da profesionalce iz partnerskih zemalja učini prijemčivijim za prakse i procedure kineske države,“ ističe Vuk Vuksanović, stručnjak za međunarodne odnose.

Kineska vlada donirala je krajem 2022. godine 25,6 miliona evra za implementaciju sistema „112“, koji integriše hitne službe radi brže reakcije u vanrednim situacijama. Iako je ova donacija najveća te vrste u poslednjim godinama, nedostatak informacija o tehnologiji i kompanijama uključenim u realizaciju projekta izaziva zabrinutost zbog bezbednosti podataka. Pre kineske donacije Evropa je bila ta koja je u periodu od 2019. do 2021. Finansirala ceo projekat, te ostaje nejasno zašto je za novog partnera odabrana Kina.

Krajem prošle godine Srbija je na granični prelaz sa Bugarskom uvela donirani Nuctech kineski skener, uprkos upozorenjima sa Zapada da ova kineska kompanija ne posluje po etičkim standardima.

Osim toga, MUP već duži niz godina nabavlja i koristi kineske DJI dronove sa naprednim funkcijama, poput termovizijskih kamera i inteligentnog praćenja. Iako dronovi značajno doprinose policijskom radu, nedostatak pravne regulative ostavlja prostor za potencijalne zloupotrebe, uključujući snimanje protesta i tajno praćenje.

„Uvek postoji rizik od informacionih zloupotreba. Kada je Huawei servisirao opremu Afričke unije, postojala je zabrinutost da podaci idu ka Kini. Slični rizici postoje i u Srbiji, ali sve zavisi od samoprocene zemlje – s kim delite vrednosni sistem i s kakvim rizicima možete lakše da živite,“ ističe Vuksanović.

Ruska pomoć u vanrednim situacijama

Saradnja sa Rusijom uglavnom se svodi na oblast vanrednih situacija. Srpsko-ruski humanitarni centar, osnovan u Nišu, donirao je savremenu opremu, uključujući vatrogasna vozila, robote za spasavanje i opremu za rad u hemijski kontaminiranim područjima. Ukupna vrednost ovih donacija premašuje devet miliona dolara. Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, osnovan 2012. godine, predstavlja ključnu tačku saradnje Srbije i Rusije u oblasti vanrednih situacija.

Utihnuo Srpsko-ruski humanitarni centar; Foto: RSHC FB

„Saradnja sa Rusijom, posebno u oblasti humanitarnog centra u Nišu, ispregovarana je još u trenutku kada je Srbija bila nezadovoljna što joj EU ne daje status kandidata. Na rusko-kinesku stranu se igra samo dok Zapad ne udari kontru, naročito SAD. Kada se to desi, srpska strana brzo odstupa,“ kaže sagovornik, dodajući da je politika balansiranja održiva samo dok vlast u Beogradu ne plaća visoku cenu.

Humanitarni ruski centar u Nišu zvanično funkcioniše kao platforma za pružanje pomoći u slučaju prirodnih katastrofa, poput poplava, požara i zemljotresa. Njegov rad uključuje obuke za spasilačke timove, donacije moderne opreme i zajedničke vežbe sa srpskim službama. Centar je donirao Srbiji desetine vatrogasnih i spasilačkih vozila, kao i specijalizovane dronove i robote za delovanje u ekstremnim uslovima. Pored toga, kroz obuke i zajedničke aktivnosti, unapređeni su kapaciteti srpskog sistema zaštite i spasavanja. Međutim, ovaj centar često je bio predmet političkih kontroverzi. Kritičari tvrde da Moskva koristi centar za širenje svog uticaja na Balkanu i kao instrument za obaveštajne aktivnosti.

U sklopu protivpožarne pomoći MUP-u Srbije Rusija je donirala dva helikoptera Kamov neposredno pre invazije na Ukrajinu.

MUP je sa Federalnom službom obezbeđenja Rusije 2018. potpisao sporazum o razmeni tajnih podataka, što su pojedini opozicioni političari u domaćem Parlamentu okarakterisali kao gubitak informacionog suvereniteta. Ministarstvo ima potpisane slične sporazume o zajedničkoj saradnji sa mnogim državama sveta ali istinska priroda i praktična primena ovih sporazuma daleko je od očiju javnosti.

SAD: Transparentnost i nadzor

Sjedinjene Američke Države su kroz različite programe podrške uvele niz tehnologija namenjenih povećanju transparentnosti i odgovornosti rada MUP-a Srbije.

„EU i SAD imaju jasnu evroatlantsku agendu – ideja je da zemlju integrišu u njihov bezbednosni sistem,“ objašnjava Vuk Vuksanović, stručnjak za međunarodnu bezbednost.

Donacija 60 kamera za uniformisane saobraćajne policajce proizvođača Axon koje se masovno koriste i u SAD-u treba da smanje korupciju među saobraćajnoj policiji. Ipak, do danas javnost nije upoznata o tome kako će policija ove kamere koristiti i gde će se snimci skladištiti.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić i ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil potpisali su krajem 2023. godine ugovor o donaciji za opremanje nastavnog centra „Mitrovo polje” na Goču. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, centar je adaptiran u specijalizovane prostorije i opremljen prema savremenim standardima kako bi pružao obuku pripadnicima MUP-a, ali i policijskim službenicima iz drugih država.

Takođe, američka predstavništva u Srbiji obezbedila su licence za Maltego softver, koji se koristi za analizu velikih količina podataka. Iako je ovaj alat od značaja za borbu protiv nelegalne trgovine, nedostatak transparentnosti u njegovoj primeni izaziva zabrinutost.

Stejt Department takođe je pomogao rekonstrukciju magacina za odlaganje i smanjenje količina oružja u blizini Smedereva.

Ujedinjeni Arapski Emirati i „pametne stanice“

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su tokom poslednjih godina finansirali niz projekata u Srbiji, uključujući IT infrastrukturu za MUP i otvaranje „pametne policijske stanice“ na Beogradu na vodi. Ove stanice, inspirisane modelom iz Dubaija, koriste napredne tehnologije za pružanje policijskih usluga.

Uspostavljanju pametne stanice prethodio je memorandum sklopljen između MUP-a Srbije, Bratislava Gašić i direktora policije grada Dubaija Abdulah Kalifa Al Mari koji su 16. decembra 2022. Dogovorili unapređenje bezbednosne saradnje i razvijanje zajedničkih servisa.

Informatori o radu MUP-a godinama unazad prikazuju emiratske milionske donacije u IT i komunikacionoj opremi ali detaljnije infromacije o konkretnoj opremi nisu javno dostupne.

Domaći donatori MUP-a

Donacije Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije često dolaze od privatnih kompanija koje imaju značajne poslovne interese povezane sa državom, što otvara pitanja o mogućem sukobu interesa. Kako je 2020. pisao BIRN – među istaknutim donatorima pištolja je firma Partizan Tech, poznata po trgovini oružjem, koja se nalazi na crnoj listi SAD-a.

Još jedan primer je Auto Čačak, generalni distributer automobila marke Škoda, koji je 2017. donirao 710 vozila MUP-u, a ugovor je proglašen tajnom.  Kritičari su isticali potencijalnu povezanost tadašnjeg direktora kompanije sa vladajućom strankom.

Osim njih, na listi donatora nalaze se i kompanije koje se bave gasifikacijom, poput Millennium Team-a i Promont Group-a. Stručnjaci upozoravaju da ovakve donacije mogu uticati na nepristrasnost MUP-a u istraživanju sumnjivih poslovnih praksi ovih kompanija.