Prethodni članak
Nije ovo ona varoš
Mnogi građani varoši Čačka primećuju intenziviranu građevinsku operativu u širem gradskom jezgru. Primećena su rušenja, razbijanja, građenje i na kraju „nicanje“ nove višespratnice između prizemnih kuća sa dvorištima. Zapazivši ovo, pitaju se odakle sve ovo dolazi, ko dozvoljava ovako urbanističko preuređivanje, ima li kakvog plana o lokacijskom, spratnom, estetskom uređenju..: kvartova, ulica, trgova, parkinga, zelenih površina.
Pita li se ko u kakvom su položaju prizemne kuće u dvorišta kad im na međi nikne višespratnica imaju li: vazduha, svetlosti, sunca, parkinga uz kuću, kapiju, dvorište, trotoar, slobodne protoke za energetske i infrastrukturne fluide, vrednost objekta koji su mukom gradili satkavši ceo svoj život u njega. Uglavnom se pikiraju lokacije pored škola, ( F.Filipović, M.Pavlović) obdaništa (dok mnoge utrine u šiblju ostaju: plac na uglu Ul. Nemanjina-Birčaninova, plac iza Malog Kapetana itd…) i to najpodesnije kuće sa većim dvorištima kojima se izlicitira primamljiva ponuda ne hajući za okolinu, komšije, školu, obdanište, ulicu, parkiranje i infrastrukturne priključke.
Novosagrađeni silosi za spavanje sa nakinđurenim plastičnim fasadama obložene sa polistirolom sa ugrađenim tišljerajem od jevtinog polipropilena sa veštačkim patosima i belosvetskom bofluk sanitarijom, zaptivene kao konzerve deluju jevtino bledo bez estetske fasadne maštovitosti. Imaju izbetonirano parking dvorište ograđeno visokim sivim kazamatskim zidovima sa elektronski daljinski otvarajućom kapijom koja kod otvaranja pravi zastoj u uličnom saobraćaju.
Zaista, nije ovo ona varoš prizamnih kuća sa starim fasadama urađenim rukama veštih i maštovitih zidara, prizemnih kuća sa fasadama obraslim bršljanima ili puzavicama sa procvetalim narandžastim trubicama, prizemnih kuća sa kaldrmisanim ili travnatim dvorištima. Gde nestadoše dvorišta sa cvetnim stazama, ponekom starinskom kruškom, kajsijom, trešnjom na koje se kradomice verahu dečaci za šaku ili slomljenu grančicu trešanja ili koju krušku lubeničarku?
Pitamo se da li nam ona varoš nestaje zbog invazije investitora sa mnogo raznog novca u želji za enormnom zaradom ili zbog nečije bolesne težnje za vlasništvom nad varoši? Da li odgovorne grize savest za urbanističko masakriranje šireg gradskog jezgra? Ne tako davno, primera radi niste mogli dobiti dozvolu od nadležnih za otvaranje prozora na kući do ulice ili da zastaklite terasu, jer to tobože skrnavi izgled ulice. Sada se dozvole dobijaju veoma brzo bez obzira da li je stambena zgrada, neki servis ili vulkanizerska hala u kvartu predviđenom za stanovanje „velike gustine“?
Sve ovo liči na jedno stihijsko urbanističko skrnavljenje jer „za tili čas izštrklja višespratnica (Ul. Episkopa Nićifora, Kursulina itd.) iz prizemnih kuća“ čineći ulicu nalik na „Đavolju Varoš“ kojoj su doprineli„čelnici“ lokalne samouprave. Kada malo bolje analiziramo vidimo da su „čelnici“ bez varoških korena, bez vizionarstva inaugurisani stranačkom kadrovskom politikom (iz senke) i nimalo nije čudno što nam se ovo događa.
Varošanin Čačka
__________________________________________________________
Rokaj Snimaj!
Autore ne mlati molim te i idi bre na pešter i gaji ovčice
Pester se pise velikim slovom “P” buzdovanu nepismeni. Zbog takvih kao ti nam se sve ovo i desava.
Е да је он једини било би добро!! Рабаџија је регрутовао своју клијентелу у новопридошлима и харају овим градом али неће дуго, назире им се брзи крај!
Tekst je skroz na mestu, pismen, istinit.. ovako je jer su dosljaci na vlasti,ivanjica,sjenica,dragacevo.. čovek iz Čačka nikad ovo ne bi uradio ni dozvolio
markoo ti bi sve da bude betonnn nece mociii
Botino raspala nazadna.
Marko, vidi se da si skorojević zato ne tandaraj.
Narode ja se opametih a ti i dalje glasaj za ove i drži ih na vlasti
@Marko Klosaru dragacevski ti znas sta je carsija jos ti alergija na grad nije spala jos se i busas,bagra sidje sa planine i svi bi u centar grada kao crngogorci sto su unistili Vracar u Beogradu.Lepo je jedan deda rekao „Pod hitno postaviti mitraljesko gnezno iznad spomen parka da brani Cacak od bagre“.
Ajde Marko smiri se. No stress. Znam da si gladan pa jedes sendvice ili si ti jedan od investitora?
Ako si iole realan tekst je tacan u nulu.
Upravo ova slika najbolje potkrepljuje tekst. Ulica jedva da ima cetiri metra, parkinga nigde, sve prizemne kucice, i ni od kuda visoooko prizemlje i sedam osam spratova.
Pitajte Vesnu Dmitric, mozda ona zna nesto o tome…
Kakav lep tekst.
U Kursulinoj Krezo diže zgradu do pola trotoara.A zaradio na brazilskom mesu .
Niču moderni kokošinjci.
A gde je 1,5 metara prostora koji se mora ostaviti od susednog dvorišta? Da li je ispoštovano i odstojanje od ulice? Koliko ima parking mesta? Ovo je slika i prilika šta se radi i u čemu pojedini gradski čelnici učestvuju.
Prodjite malo ulicom Svetog Save, da vidite kako isti investitor sece breze ispred svog gradilista pored Brauna
A izgradnja pocela mnogo sumnjivo, dolazila i policija nekoliko puta
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=400&cl=25
Pa kada budes saznao ko su i,vodjaci sve ce ti jasno biti 🙂
Kakav će tek saobraćajni kolaps doživeti naš grad kad stanari novih zgrada autom izađu na centralne ulice?
Није ово оно место за вашу рекламу.
evo ide april 2020. pa opet zaokružite ovu ekipu i ne brinite. Postajemo turistička atrakcija zvana krezuba vilica…Silosi za stanovanje i poneka kućica
Nemožemo biti ceo život varoš ili palanka,moramo se uzdignuti i krenuti dalje….potrebe grada i naše potrebe se povećavaju.To što naša deca odlaze u velike gradove koji se razvijaju a mi za njima tugujemo i želimo i dalje da budemo varoš ili palanka nije dobro.Već da se širimo da razvijamo grad i da tu omladinu zadržimo uz nas u ovom gradu! A ljudi koji su svoje kuće ustupili gradjevincima za izgradnju zgrada to su uradili jer svoje kuće više nisu mogli da izdržavaju,trebalo im je novca i pomoći da isplivaju.
pretpostavljam da nisi iz Cacka, jer bi znao da je Cacak nekada bio pravi grad.
Politikanti pridoslice i alavi „investitori| koji peru lovu kojekome su od prelepog i pitomog grada napravili kasabu, zadrugu i palanku
a sto se tice ljudi koje pominjes da ustupaju svoje kuce za izgradnju zgrada neretko bivaju ucenjeni ili im se preti da moraju da daju imovinu jer je to u interesu sivih eminencija.
Vesna Dmitric o tome najbolje zna, za sta je dala dozvole za rusenje, koje je objekte zasticene zakonom prepustila lokalnim serifima, itd itd
Evo nemamo vise kultni bioskop Sutjeska, a okolo se sece drvece nemilice…a takvih slucajeva ima bar jos 40
No, nicija nije do zore…
Svaka čast! Odavno bolji komentar niko nije ostavio!
DA LI POSTOJECA INFRASTRUKTURA[kanalizacija,vodovod,elektricna energija]MOZE PODMIRITI POTREBE NOVOSAGRADJENIH OBJEKATA?
Одличан је ово текст. Добро је што у нашој новокомпонованој паланци још има овако паметних и стручних људи. Рекао бих да је овај сјајни текст написао неки од ретких чачанских архитеката, који не може, као већина његових колега, да прећути систематско уништавање амбијенталних вредности Чачка. У нормалним при-ликама требало би чувати старе лепе зграде и њихове фасаде /погледајте све те шврљотине у најужем центрз вароши :зграда Музеја и архива, Дом културе и др), о подизању незграпних зградурина и сечи дрвећа на све стране, да не причамо ! Још само једно : питање ко ће у њима да живи када је Чачак сваке године мањи са две-три хиљаде младих људи…
Svaka cast za tekst!!!!!
Давно беше када господар наш,жупан српски Страцимир,на остацима римског војног логора подиже први латински град, Моравски Градац, у подножију Градца(Градине) на Јелици. Начини два трга, пјаце, велики за храну и мали за перад и ситну,рогату стоку, бравчад. Подиже и манастир у сред града,како се то на западу тада радило.Но уплаши се Констатинопољ и Грци да ће дух латински и до њих стићи па напујдаше Немању да прво свргне жупана рашког Тихомира а затим и жупана српског Страцимира а себи обезбеди титулу великог жупана. Тако наша варош застаде са цивилизацијским развојем, епископско седиште пресели се у Ариље, па је нови владар земље Србије Никола Алтоманов могао само да прозбори, „ово није та варош“.Потом османлије основаше касабу, цркву претворише у џамију и настави се живот. Али 1718.године уђоше у варош Аустријанци и спалише је до темеља.Џамију преправише у цркву а сама варош 3 године би без становника. Кад се турци вратише 1739, рекоше само „ово није она варош“.Ослобођише се Срби и поче развој друштва и државе из почетка. Шљегоше у варош многи „који су убили Турчина негде тамо далеко“, па мораше да беже ка Србији, успут продававши своја стада и од Турака цариника у Сјеници „испословаше“ потврду да су опљачкани те се као опљачкани трговци представише новим властима да они нису за земљу и поседе, већ су за трговину и варош. Када Милош понуди аустријски план града,варошима у западној Србији,са кругом и укрштеним улицама као центром вароши, прихватише и Берановац (Краљево), Пожега и Ивањица али (ново)чачански трговци одбише да се нова варош гради са друге стране брда Љубића(јер је Чачак плаван, варош на 4 реке,Лозничкој, Јеличкој(Лупњачи), Каменици и Моравици),затраживши само да се главне три улице наспу 1 метар о државном трошку. Милошу оста само да прокоментарише, „никада ово неће бити она варош“.Дођоше и бољшевици на власт, Чачак 1948. напокон дочека први (прави) урбанистички план. Планирано да се центар вароши конзервира,очува и претвори у туристичко-занатско-угоститељско језгро по моделу града Базела а да се нови стамбено-урбани центар развија на обалама реке Мораве(ице). Али не лези враже, уочи доласке неке немачке делегације, паде чепенка са шнајдерске радње Ђорђевића тадашњем градоначелнику пред ноге,брже боље порушише све локале око данашњег трга Устанка и поче градња стамбених зграда планираних на обали Мораве(ице).(А на обали реке ниче индустријска зона, што ти је влашка памет).И док је млађарија играла козарачко коло,стари становници само се згледаше и рекоше „ово није она варош“. Изгради се Дом културе, Лучна зграда на темељима римског купатила.Потом се поруши и Зеленгора, затвори за саобраћај главна улица,никоше Авеније и Авлаџиница, јер „ово није она варош“.Године 2067. са Марса и околних орбиталних станица дођоше неки Чачани да доведу родитељима унуке на виђење и упознавањем са родитељским завичајем. И док деде и бабе загледаше децу, деца питаше родитеље, „ви сте овде рођени“? „Јесмо али ово није она варош“.
Браво. Одличан текст!
Svaka cast!!!
Dva lika su autori ovog cirkusa ,… jedan je rodom iz Peci drugi iz okoline Krusevca ( Varvarina) ,…
cuti ti sto u kaficu valjas deci gudru ne moralisi
projektujes (med.) Varvarinac ,….
Zbog takvih volim nedelju!!! Ostade samo jedan dan u nedelji gde vidiš one ljude s kojima si odrastao i detinjstvo proveo na trgu, na ulici … šteta i njih je sve manje nedeljom!!!
Лирски написано
Bravo divan tekst isti je Čačanin a pridošlice i poltroni se bune!
Cacak, golubarnici svuda.Gradom neprijatni
mirisi fekalija.Sprema se presecanje parka,
instituta, pa gradnja.Bazen u institutu
Romska zgrada pored borcevog igralista, sportskog centra, gradske plaze
, fakulteta, skola, bedema.Gradonacelnik
obecao kontejnere za sekundarne sirovine.
Gasna podstanica u Kosutnjaku napravljena
na cevi kisne kanali zacije bez dozvole.
Pre izvesnog vremena gas je cureo, a to je
blizu kuca.Socijalne zgrade uKosutnjaku,vlaga
na cetvrtom spratu. Zgrade potanjaju.
Infra struktura nije predvidena za zgrade,pa su problemi.Pa sta reci?Rasudite.
Tugovacu za parkom, plazom, bedemom institutom
Zao mi je zasto narod to dozvoljava.Ne mogu
ovi ,,pametnjakovici,, da budu jaci od naroda.
Zao mi je, zao.
Narode pamet u glavuuu srusicemo ih odgovarace kad tad! SNS kancer koji unistava srbiju
Ovo sto se radi(po planu), koji se zove PGR. To bilo planski akt grada, koji bio javno istaknut, sa mogucnoscu dostave primedbi. To sto to ne pratite, to je Vas problem.Cscak nije vise „kasaba“. Da li ce biti bolji i lepsi zavidi od nas.Ko ne verujr mocze dobiti informaciju o lokaciju, za odredjen br, kp!
Nmoj svasta pricati, njihove sulude ideje su
neoborive, kao da Vi to neznate.
Grad je Unisten od novokonponovanih planova.
Kakva ruzna betonska grdosija na slici bez ikakvih arhitektonskih autenticnosti naseg podneblja. Samo jedna od mnogih koje nicu u nasem propalom gradu.