Nikola Tesla, čovek budućnosti

Muzej Nikole Tesle nizom manifestacija obeležava 160. godina od rođenja velikog srpskog naučnika. Tim povodom je u galeriji Kulturnog kongresnog centra Cankarjev dom u Ljubljani, 11. aprila, otvorena izložba “Nikola Tesla – čovek budućnosti”, čiju postavku će posetioci moći da pogledaju do 6. novembra ove godine.

Slovenački predsednik Borut Pahor i direktor Muzeja u oblisaku izlozbe

Izložbu je otvorio predsednik Republike Slovenije Borut Pahor, a osim njega govorili su i generalna direktorka Cankarjevog doma Uršula Cetinski i dr Branimir Jovanović inače autor izložbe i direktor Muzeja Nikole Tesle. Priliku da prvi obiđe izložbenu postavku, uz predsednika Pahora, imao je i ambasador Republike Srbije u Sloveniji Aleksandar Radovanović. Kao uvod u svečano otvaranje uz pomoć Teslinog transformatora izvedena je kratka muzička kompozicija.

„DUH, DELO VIZIJA“

Izložba, koja nosi podnaslov „Duh, delo, vizija“ kroz veliki broj dokumenata, fotografija i radnih modela izuma prikazuje Teslin život, različite oblasti njegovog izumiteljskog rada, ali i njegova vizionarska razmišljanja o budućnosti i održivom razvoju čovečanstva.

Razni pristupi Teslinoj ličnosti, ponekad nedovoljna naučnost i dokumentarnost u pristupu izučavanja Tesle i istorije nauke, doveli su do stvaranja brojnih mitova o Tesli.

Deo izložbene postavke

Genijalni izumitelj je još u toku života važio za čoveka koji je ovladao mnogim tajanstvenim veštinama i pronikao u mnoge tajne prirode. On taj glas koji ga je pratio nije opovrgavao, naprotiv, svojim zagonetnim izjavama datim pred kraj života, još ih je podsticao. Utisak nečeg velikog i neobjašnjivog pratio je njegovu ličnost za života, ali je ostao i posle njegove smrti, utisnut u njegovim mnogobrojnim zapisima – predavanjima, člancima i intervjuima. Deo izložbe pod nazivom „Duh“ u osnovi predstavlja hronologiju Teslinog života, prikazanu kroz prepletanje tri odlučujuća uticaja u njegovom životu: kulture i sistema vrednosti koji je stekao u porodici, obrazovanja u evropskim naučnim institucijama i američke pragmatične okoline koja mu je omogućila ne samo da ostvari svoje rane revolucionarne pronalaske, veći i da obavlja složena i skupa istraživanja.

Priča o Teslinim naučnim dostignućima počinje od prvih istraživačkih napora, dugog puta od zamisli do realizacije, do nastanka prvih indukcionih motora, sistema za proizvodnju prenos i distribuciju naizmenične struje, poduhvata u oblasti struja visokih napona i frekvencija, pionirskih koraka u oblasti radio prenosa i daljinskog upravljanja, kao i kasnijih radova iz oblasti mašinstva. Sve oblasti Teslinog rada koje su prikazane na izložbi dodatno ilustruju interaktivni modeli Teslinih izuma i makete njegovih laboratorija.

ČUDESNI IZUMI

Poseban deo izložbe posvećen je čudesnim izumima i idejama koji pokazuju da se Teslina genijalnost ne ogleda samo u dubini prodiranja u tajne prirode, već i u širini njegovih interesovanja.

Izložba nudi obilje dokumenata o slavnom naučniku

Teslino učenje o najvažnijim pitanjima čoveka i njegovog odnosa sa svetom u kome živi – nazvano Teslinom doktrinom – sintetizovano iz njegovih mnogobrojnih intervjua, članaka i predavanja može se svesti na nekoliko osnovnih teza ili čak na nekoliko ključnih reči. Te reči su: moralnost, društvenost i duhovnost, istinsko obrazovanje, pravednost i nesebičnost, istinska kultura, ideali, svetlost, lepota, samilost. Čitajući Tesline misli posetilac izložbe spoznaje da Tesla nije veliki samo zbog toga što je unapredio udobnost egzistencije običnog čoveka svojim pronalascima u oblasti elektriciteta, već i po svom misaonom naporu da razume život u najopštijoj formi, posebno život čoveka i društva u celini, i da ukaže na pravac razvoja koji vode ličnoj, porodičnoj i civilizacijskoj stabilnosti.

On je, na osnovu svojih uvida u ove probleme, pred kraj života izjavio da je razvijeni deo sveta dostigao dovoljno visok stepen udobnosti i bezbednosti egzistencije i da se treba posvetiti uređenju navika ljudi, kako bi svi podjednako uživali blagodeti civilizacije.

I najzad, svestan da težnja ka sve većim materijalnim dobrima čoveka udaljava od plemenitih ciljeva, on je preporučivao očuvanje ideala u životu: „Svako od nas mora imati ideal koji ga pokreće i zadovoljava, ali taj ideal ne sme biti materijalan. To može biti religija, umetnost, nauka, šta god deluje kao nematerijalna snaga.“

Tekst: Ljuba Đorđević     Foto: Muzej Nikole Tesle, Beograd

________________________________________________________________