Nova: Čačak ne želi da zaštiti zelenu oazu u centru grada

Suva Morava, zelena oaza u srcu Čačaka koja pruža dom brojnim zaštićenim i ugroženim divljim vrstama, trebalo bi da bude zaštićeno prirodno dobro, saglasni su sagovornici lista „Nova“, kao i Zavod za zaštitu prirode. Grad Čačak ipak misli da je bolje, bez prethodne zaštite, ovde izgraditi pešačke, biciklističke i trim staze, pasarele, vidikovci i to samo zato što Plan detaljne regulacije to predviđa.

Suva Morava predstavlja prirodno plavno područje u delu toka Zapadne Morave na teritoriji Čačka, koje pored rečnog ostrva obuhvata i priobalje glavnog korita reke. Odlikuju ga izrazite prirodne vrednosti, pre svega visoka stopa biološke raznovrsnosti na relativno ograničenom prostoru, priča za „Novu” Nikola Matović iz Svetskog fonda za prirodu WWF Adria. Prva istraživanja Suve Morave počela su pre dvadesetak godina. Udruženja „Sove na oprezu”, HabiProt i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ustanovili su da tu postoji preko 300 različitih životinjskih vrsta, a taj broj raste svakog dana.

– Na Suvoj Moravi svoj dom pronalazi čak 60 vrsta dnevnih leptira, 26 vrsta riba, sedam vrsta vodozemaca, sedam vrsta gmizavaca, 150 vrsta ptica i preko 25 vrsta sisara. Mnoge od njih su ugrožene, ali i zaštićene nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama – priča naš sagovornik.

Dodaje da Suva Morava ima i važnu ulogu u zaštiti od poplava, praveći tokom obilnijih padavina prirodnu barijeru poplavnom talasu.

– Dodatno, predstavlja prirodni prečišćivač vazduha i otpadnih voda, reguliše spoljašnju temperaturu i služi za relaksaciju i rekreaciju ljudi u prirodi. Može se reći da Suva Morava za Čačak predstavlja ono što je Veliko ratno ostrvo za Beograd, koje je prepoznato kao prirodno dobro i proglašeno predelom izuzetnih odlika još 2005. godine – kaže Matović.

Grad hteo da zaštiti Suvu Moravu pa odustao

Prva inicijativa da se područje Suve Morave zaštititi potekla je 2012. godine od Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Kasnije, kako su godine prolazile, prikupljano je sve više podataka o izuzetnosti područja, da bi 2016. gradska uprava Čačka potražila stručno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, priča za „Novu“ Pavle Radojičić iz lokalnog udruženja „Zeleni talas“.

Kada je Zavod za zaštitu prirode saopštio da ovo područje treba zaštititi, ispostavilo se da gradske vlasti za to nisu više zainteresovane.

– Na teritoriji Suve Morave veliki broj parcela je ili je bio u privatnom vlasništvu, deo u javnom. Primetno je da se u poslednje vreme vlasnička struktura na nekim parcelama menja u državnu. Naše udruženje je zbog toga od lokalne samouprave tražilo dostavljanje informacija od javnog značaja, da bi saznali kako se odustaje od proglašenja zaštićenog područja – objašnjava Radojčić.

Navodi da je kao razlog za odustajanje navedeno je da se područje nalazi u okviru Plana detaljne regulacije „Sportski centar“.

– Ovim planom, predlaže se da područje Suve Morave bude iskorišćeno za izgradnju pešačkih, biciklističkih, trim staza, letnjikovaca, manjih montažnih objekata, vidikovaca, kućica za ptice, pasarela, rasvete i sličnog mobilijara – objašnjava.

Sadržaji za rekreaciju imaju prednost

Iz kabineta gradonačelnika Čačka potvrđeno je za „Novu“ da se od zaštite Suve Morave odustalo zato što Plan detaljne regulacije predviđa izgradnju sadržaja za rekreaciju.

Na pitanje da li se grad bavio procenama da li bi i u kojoj meri urbanizacija mogla da našteti biodiverzitetu i umanji njegov ekološki značaj, dobili smo kratak pisani odgovor: „Pri izradi Plana detaljne regulacije ispoštovane su sve zakonske procedure i mišljenja državnih nadležnih institucija“.

Matović nema dilemu da će popločavanje i uređenje priobalja i ade naneti štetu prirodnim vrednostima Suve Morave i povećati rizik od poplava.

– Prenamena prostora povlači smanjenje zelenih površina i površina pod šumama nauštrb često egzotičnih biljnih vrsta. Povećanje prisustva ljudi, saobraćaja, buke, svetlosnog zagađenja kao i drugih oblika uznemiravanja može dovesti do ugrožavanja vrsta i staništa u okviru ovog područja – tvrdi Matović.

Predstavnik „Zelenog talasa“ upozorava da je ovaj prostor, svega kilometar od centra grada, već ugrožen otpadom koji dospeva u reke kao i nelegalnom eksploatacijom šljunka. Sagovornici „Nove“ su saglasni da je neophodno usaglašavanje Plana detaljne regulacije „Sportski centar“ sa izveštajem Zavoda za zaštitu prirode, kako bi Suva Morava dobila status koji zaslužuje i očuvala se kao zaštićeno prirodno dobro.

Od vilinog konjica do vodene perunike

Nikola Matović navodi da Suva Morava predstavlja dom malog crnonogog poljskog vilinog konjica koji se nalazi na crvenoj listi vilinih konjica Evrope kao ranjiva vrsta. Od ptica gnezdarica postoje vrste koje se nalaze na Bernskoj konvenciji ili su od posebnog značaja za zaštitu u Evropi, kao što su: soko lastavičar, pčelarica, vuga, čapljica.

– Mnoge vrste retkih i ugroženih slepih miševa ovde redovno love insekte poput komaraca, prirodno regulišući njihovu brojnost. Sve više podataka dobijamo i o flori ovog lokaliteta, pa tako znamo i da ovde raste žuta vodena perunika, višegodišnja biljka vlažnih staništa koja cveta od maja do jula kada vode ima dovoljno, a nalazi se na Evropskoj crvenoj listi flore – ističe.