Prethodni članak
Nova žalba na ulaganje Evropske investicione banke u izgradnju MHE u Srbiji
Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network, uz podršku svetske organizacije za zaštitu prirodu WWF, ovih dana su podneli žalbu na rad Evropske investicione banke (EIB), čija je investicija za izgradnju malih hidroelektrana Beli Kamen i Komalj prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica u Srbiji. Podnosioci žalbe smatraju da ovi projekti krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija).
Vodozahvati na Crnom Rzavu i Ribnici, Foto: Dobrica Mitrović
Oba postrojenja su međusobno povezana takozvanim bypass-om, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika Credit Agricole Srbija AD Novi Sad. Investitor je firma Zlatiborske elektrane d.o.o, registrovana u Čačku, koja je imala u planu izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj. Postrojenja se nalaze na području Parka prirode ‘’Zlatibor’’, međutim, pre njihove izgradnje nije urađena nijedna studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka. Osim toga, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području, što dokazuje i hidrobiološko istraživanje koje je WWF Adria sprovela 2020. godine.
Vodozahvati na Crnom Rzavu i Ribnici, Foto: Nataša Milivojević
– Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Takođe je bitno naglasiti da je na području između dve mašinske zgrade, 2018. godine utvrđeno prisutstvo strogo zaštićenog potočnog raka (Austropotamobius torrentium), ali tokom poslednjih istraživanja, nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području – ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.
Vodozahvati na Crnom Rzavu i Ribnici,Foto: Nataša Milivojević
Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka – posrednika, EIB nije nužno uključena u izradi ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je EIB uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta. U ovom slučaju, procena uticaja prepuštena je banci Credit Agricole Srbija, uprkos činjenici da verovatno ne poseduju stručnost u oblasti prava EU ili ekoloških i društvenih standarda EIB-a.
Vodozahvati na Crnom Rzavu i Ribnici, Foto: Dobrica Mitrović
Nije za očekivati da se EIB uključi u detaljne provere za svaki pojedinačni zajam koji se obavlja preko posrednika, ali podnosioci žalbe smatraju da je neophodno da EIB preuzme odgovornost za investicije koje zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu prema zakonu EU. U drugim oblastima, uglavnom pitanjima klimatskih promena, EIB je dokazala da može da bude lider. Ukoliko želi da zadrži kredibilitet dok proširuje svoje ambicije u nastojanju da postane razvojna banka, isto mora da uradi i sa finansijskim posrednicima.
I dok se čeka da EIB preispita svoje prakse, Ekološko udruženje Rzav, CEE Bankwatch Network i WWF Adria nastaviće da traže odgovornost za sve slične štetne projekte i investicije, kao i proceduralne propuste u izdavanju dozvola za izgradnju malih hidroelektrana.
O WWF-u:
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr.
________________________________________________________
Поштована господо, није то баш тако.
Ево вам тачно и истинито сведочење из праксе.Видим по фотографијама да то није проточна МХЕ. Одмах могу закључити да је она економски неисплатива и да само штети природи.Данас у свету се раде еколошки одрживе МХЕ са минимумом исплативости.Услов је да средња минимална ефективна снага генератора буде 60 kw,
Јер то је доња граница исплативости.
Ова банка је веома обазрива и повољна. Она даје тада давала кредите на 12 година са 1 посто камате и две године грејс периода док систем не проради и не виде се њени ефекти, шта ћете боље.
Питате се, па где је онда проблем? Проблем је што су наши политичари и људи блиски њима узели тај колач а неписмени су и зинула им ала за зарадом.
Један мали а стручан тим је још 2018 имао контакт са банком и са јеном европском фирмом да урадимо једну нулту електрану, као пилот пројекат у Западној Србији. Услови су били феноменални.
Овако, извођач радова дође обиђе речни ток. Покупи све хидролошке податке речног слива у задњих 20 година. Одмах ту на терену вам кажу да ли је исплативо или не. Ако је исплативо они ураде пројекат. До израде пројекта су све њихови трошкови. Ако се пројекат почне остваривати они узму наше стручњаке и обуче их.Поента је у томе да би ми после тога добили право на градњу будућих МХЕ, само да од њих купујемо постројења. Грађевинске радове изводе наше фирме и наши радници. Кад пројекат заврше дају гаранцију 25 година. После 12 година и враћања кредита нама остаје чиста добит.Висина кредита зависи од броја акција које би наши грађани купили. Значи што више акција купе акционари кредит од банке је мањи.
Запослених на МХЕ обично је 3 до 5 радника.
Ето то је истина.
Питате се зашто то није урађено?
Па зато што није неко одозго то хтео.Јер је наша идеја била да се МХЕ гради од стрне грађана који живе на том терену и да они буду акционари јер то је сасвим природно јер мештани ту живе.
Е драги моји то је проблем наш а не наведене банке.
Za ove kokosarske pregrade stapin je jedini lek.
todore,mislio si na dinamit.trotil(tnt)je efikasniji.
U svetli tih novih „biznismena“ koji, između ostalog, grade i ove MHE, možete li da napišete koji tekst o onom Veselinoviću i njegovom orgaku?
Svaki dan slušamo od režimskih medija kako je Đilas lopov i tajkun i kako je opljačkao Srbiju, a Veselinović i njegov drugar kupuju šta stignu širom Srbije. Juče sam čuo od drugara da je kupio neku firmu u Bajinoj Bašti.
Znamo svi da svaka vlast ima svoje tajkune, ali bi mediji koji nisu režimski trebali na svaki pomen „tajkuna prethodnog režima“ da pomene i neke od tajkuna aktuelnog režima!
praktikant filozofije
To narod odobrava. Bolje da oni objekti dobiju neku namenu nego da ih vreme gazi i da propadaju.Pazite nisam pristalica sive zone novca, ali u ovakvim uslovima oni drugog izlaza nemaju.
Evo vam očitog primera, nema Mila i njegovih tokova novca, nema plata za srnogorske državne činovnike, to ceo svet vidi i ćuti.Zato se Milo vraća.
Dolazi vreme da ko nahrani narod taj će i vladati.
To danas rade svi u svetu.