Prethodni članak
Novi oblici radničkog organizovanja
Objavljeno 17/01/2020
Portal Mašina organizuje javnu tribinu: „Novi oblici radničkog organizovanja“, u četvrtak 23. januara u 18:00 sati. Mesto održavanja tribine je Kamena sala Doma sindikata u Beogradu, Trg Nikole Pašića 5, II sprat.
Učesnice/i: Goran Lukić (Delavska svetovalnica, Ljubljana), Bora Mema (Organizata politika, Tirana), Stefan Mitrović (Samostalni sindikat poštanskih radnika, Beograd), Iva Ivšić (BRID, Zagreb); Moderacija: Marko Miletić (Mašina).
Da li je i kako moguće organizovati radnike i radnice tamo gde nema tradicionalnih sindikata?
Veliki procenat radnika i radnica nisu sindikalno organizovani iako se konstantno suočavaju sa ugrožavanjem osnovnih radnih prava i poteškoćama u zadovoljavanju egzistencijalnog minimuma. Tradicionalni sindikati priklješteni između restriktivnih zakona i zastarelih modela teško odgovaraju na promene u svetu rada. Ipak, postoje primeri uspešnog radničkog organizovanja i tamo gde je sindikatima teško da „uđu“ – inicijative koje dolaze iz aktivizma, civilnog sektora i njihove saradnje sa sindikatima – uspešno organizuju ljude u kol centrima, migrantske radnike na drumovima i gradilištima, dok se neki radnici i radnice i pored postojećih sindikata odlučuju na samoorganizovanu borbu. Novi oblici organizovanja prevazilaze svet rada i često povezuju radnike i radnice sa zajednicom ili obratno, u borbu protiv privatizacije javnih preduzeća ili usluga i za poboljšanje radnih uslova se uključuju i korisnici ili potrošači.
– Novi oblici radničkog organizovanja otvaraju nove mogućnosti za šire društveno organizovanje. A pouke koje se mogu izvući iz primera o kojima će biti reči u ovom razgovoru mogu biti od koristi kako sindikatima tako i aktivistima i aktivistkinjama iz drugih političkih organizacija. Program se održava uz podršku Olof Palme centra – poručuju organizatori tribine.
____________________________________________________________________
Радник је слободан човек са слободом мишљења и делања, нажалост такви овде не постоје. Овде постоје робови који су матични број у личној карти и којима свакодневно прети отмица детета, судски извршитељ, отказ по катком поступку без заштите и права, некаква болесчина од које му нема спаса. Поред тога свакодневно му испирају мозак преко средстава информисања на којима би позавидео и сам Гебелс. Тако главна и ударна вест како се држава секира о јавном сексуалном моралу где је ухапсила десетак жена и њиниг заштитника који су радили свој посао задовољавајући тржишне потребе за тим услугама које држава неће да легализује како би се смањио број силовања педофила и осталих злочина изазваним непостојањем истих услуга. На другој страни ти исти који се боре против легализације имају илегално своје установе које раде такве исте услуге сакривене под разним забавним и културним инстутитуцијама. И тако док на једној страни мафија дере народу кожу са леђа против које држава не покреће никакве судске механизме она се секира ко кога јебе.