Novi zakon o policiji

За Србију се већ одавно са великим знаком питања може тврдити да је правна држава, али зато уколико се усвоје предложене измене и допуне Закона о полицији, без икакве дилеме моћи ће да се свуда и на сваком месту каже да је Србија полицијска држава. 

Прилично нетранспарентно и у скраћеним роковима обављена је прошле седмице јавна расправа о нацрту Закона о унутрашњим пословима, скоро ван очију јавности. 

Институт за истраживање корупције Кареја из Панчева као организација цивилног друштва, доставио је Министарству унутрашњих послова примедбе на Нацрт закона о унутрашњим пословима (практично нови Закон о полицији). О томе је издато саопштење у коме се каже:

Непримерено кратак рок (истекао је у поноћ), условио је да доставимо само део примедби које су груписане у 15 целина и обухватају између осталог:

Дефинисање нових појмова („узбуњивач у Полицији“, „опасност од утицаја злоупотребљене политичке моћи на рад полиције“ и „утицај на оперативну независност полиције“); допуну начела „политичке неутралности“; ограничење овлашћења министра; јавност рада и дефинисање „Односа између Полиције и јавности“, редефинисање дефиниције Полиције; недвосмислено дефинисање „употребе појма „Полиција“ и забране његове употребе; утврђивање свих, а не само ризика од корупције, пре свега ризика од утицаја политичке корупције и ризика од утицаја злоупотребљене политичке моћи; као и друге примедбе. Остале примедбе доставићемо и након рока, обзиром да је за озбиљну анализу Нацрта закона, потребно време једнако изради научног рада, које законопредлагач није омогућио. Стиче се итисак да законопредлагач управо жели да избегне озбиљну анализу, те да поступак спроводи у формално-правном али не и суштинском смислу, како би приказао привид владавине права.

Неминовно је поставити питање: да ли је све, тј. Закон већ негде „договорен“, а да је сада све само питање технике да се он и усвоји „до краја године“?

Одговор на ово питање може се пронаћи анализом „Образложења“ које је законопредлагач сачинио. Видно се уочава да је реч о мањкавом документу: недостаје основни контекст у који се Нацрт закона смешта; нема описа и анализе безбедносних и других битних друштвено-политичких околности у којима се дешава, и на које треба да одговори.

У „разлозима за доношење закона“, говори се о „побољшању квалитета у обављању полицијских послова“ од 2018. године. То није разлог да се „стари“ тј. важећи закон мења. Уједно питање је и ко је уопште дао такву оцену и на основу чега. Ко је оцењивао и ко није видео готово невероватну количину криминалитета у седишту Министарства унутрашњих послова о којој говоре готово сви највиши државни представници, просто се утркујући који ће већи облик криминалиета из седишта Министарства унутрашњих послова да изнесе у јавност? Као и којим индикаторима се доказује тако озбиљна тврдња „о побољшању обављања полицијских послова“? Након које следи парадокс, потпуна промена оног што смо изхвалили!?

Синиша Јанковић, износи примедбе Института „Кареја“ на нацрт новог Закона о полицији

„Образложење“ се даље позива: „На основу свеобухватне анализе и резултата примене важећег закона.“ Када овакав став јавно изнесе Министарство унутрашњих послова, то мора да значи да постоји материјални доказ о «свеобухватној анализи» у форми писаног текста, сачињеног применом научне апаратуре како методологије истраживања друштвених појава, тако и методологије истраживања безбедностих појава.

Даље питамо: о којој «свеобухватној анализи и резултатима примене важећег закона» је реч? Који је њен тачан назив, ко је аутор те анализе, по чијем захтеву је реализована, у ком временском периоду? Да ли је јавност, а посебно стручна и јавност која је за проблематику полиције заинтересована, о томе обавештена? Где је свеобухватна анализа објављена? Да ли је било реакција на њу?

На јавној расправи одржаној у Београду председавајући господин Зоран Лазић сада (и од скоро) секретар у Министарству унутрашњих послова, усмено је објаснио да такве „свеобухватне анализе“ у писаној форми нема, већ да се анализе у Министарству унутрашњих послова раде свакодневно; вероватно у „усменој“ форми. Не желимо да верујемо да се анализе и даље раде на „Цедуљици“!

Сматрамо да Нацрт закона о унутрашњим пословима не одржава друштвену стварност, нити битно побољшава безбедност грађана, јер не уочава највећу опасност која прети владавини права: политичку корупцију и злоупотребљену политичку моћ; такође не штити на прави начин ни полицијске службенике.

Да наведене опасности постоје и да озбиљно угрожавају владавину права, ми смо као ОЦД истраживачког типа доказали реализујући два истраживачка пројекта: „Супротстављање политичкој корупцији у Србији на примеру Радне групе МУП-а за 24 спорне приватизације“ и „Владавина права (или политичке корупције) у Србији на примеру МУП-а„, а резултате истраживања објавили у две публикације, о којима је јавност у претходне две године више пута (али не и у довољној мери) обавештена.

Без обзира што је рок за достављање примедби у оквиру јавне распараве истекао, позивамо све ОЦД и целокупну српску, укључујући и научну јавност да обрати пажњу како на поједине предложене одредбе а посебно на Нацрт закона у целини, те да се успротиви доношењу предложеног Закона о унутрашњим пословима и својим конструктивним предлозима у демократској атмосфери допринесе владавини права.

______________________________________________________________________________