Novinari u lokalu ugroženiji
Dragana Bjelica, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da su novinari u lokalu ugroženiji, da je jako važno da statistika napada na novinare postoji ali i da je poptrebno motivisati ljude koji rade u medijima da te napade prijavljuju.
Na pitanje koliko je Stalna radna grupa za bezbednost novinara doprinela bezbednosti novinara, Bjelica je rekla da je ona u Stalnoj radnoj grupi u poslednje dve godine ida joj se čini da je to dobar mehanizam, “jer su novinari i predstavnici medijskih udruženja u prilici da direktno upitaju zvaničnike na visokim funkcijama u tužilaštvu i policiji šta se dešava u konkretnim
slučajevima”.
– To ne znači da mi možemo da imamo uticaj na pravosuđe koje je nezavisno, ali možemo da pratimo štza je uradila policija ili tužilaštvo u konkretnom slučaju – objašnjava.
Kaže da se Stalna radna grupa bavi “konkretnim slučajevima koji su nam prijavljeni ili smo primetili da su se dogodili jer mediji pišu o njima”.
Dodaje da je “sigurna da je i novinarima lakše da čuju povratnu informaciju, jer se veliki broj krivičnih prijava odbacuje”.
– Možemo da preispitujemo, upravo imamo jedan takav slučaj, gde smo došli do drugih informacija za kolegu koji radi u specijalizovanim novinama, koji je dobio pretnje smrću, da li je bilo osnovano odbacivanje te krivične prijave, jer smo dobili podatke koji se ne nalaze u rešenju kojom tužilaštvo odbacuje krivičnu prijavu. Mislim da se prevashodno novinari i medijski radnici obraćaju medijskim udruženjima kada imaju problem i novinarska udruženja onda detaljnije uđu u problematiku, pitaju zvanilnike, beleže u svojoj evidenciji, oglašavaju se u svojim saopštenjima…- objašnjava Bjelica mehanizam rada.
STATISTIKA
Kaže i da je njen utisaj iz dosadašnjeg rada u udruženju novinara da je jako važno da statistike napada na nobvinare postoje.
“I činjenica je da su novinari napadani. Imali smo to kada su bili protesti povodom uvođenja mera zbog pandemije virusakorone u Beogradu, kada su novinare napadali i policija, kao i učesnici u tim protestima, da su novinari odgovarali sa „jao, to mi je deo posla“, našli se u kolim hitne pomoći razbijene glave, ruke, to je deo njihovog posla. Znam da to nikada neće biti rešeno, postoji taj uvreženi stav i za to su odgovorne institucije – objašnjava.
– Nikada se neće pronaći ko je to uradio, čak i ako se pronađe. Imali smo slučaj da je kolegi s leđa razbijena glava, postignut je sporazum i taj čovek je proveo godinu dana u kućnom pritvoru – navodi Dragana Bjelica.
– Nama se čini da to nije adekvatna kazna, ali kakva je sudska praksa, izgleda da je tosistemski tako regulisano – dodaje.
– Na nama je da se borimo za sistemski strožije kazne i za to da novinari i medijski radnici nisu dužni da trpe bilo kakvo odgurivanje, gađanje flašama, polivanje vodom, itd. – podvlači Bjelica.
INFORMISANI NOVINARI
Na pitanje koliko novinari imaju informacije koji je mehanizam prijavljivanja pretnji, ugrožavanja i da li je to dovoljno, Bjelica je odgovorila kako je”sigurno da jedan deo ima to iskustvo da su im ranije pretili i da su ih napadali„.
– Jedan broj moramo da, na žalost, motivišemo, da informišemo kolege da postoji taj mehanizam kontakt tačaka. Znači, neki znaju, neki ne i mislim da novinarska udruženja treba više da idu po redakcijama i objašnjavaju da postoji taj mehanizam prijavljivanja udruženjima, koje opet prijavljuju policiji, ali to ih ne oslobađa toga da moraju da odu u policiju i tamo daju zvaničnu izjavu. To bi trebalo da ide po ubrzanijom postupku, da tužilaštvo to razmatra u roku od 48 sati i da to vodi ka nekom bržem kažnjavanju počinioca – objasnila je Bjelica.
NOVINARI U LOKALNIM MEDIJIMA IZLOŽENIJI PRITISCIMA I PRETNJAMA
Pitamo kakvo je iskustvo UNS-a, koliko novinari i medijski radnici iz lokala prijavljuju slučajeve napada i pretnji i kako se to rešava na lokalu?
Dragana Bjelica kaže da je to jedan značajan broj.
– Novinari u lokalnim medijima su izloženiji pritiscima i pretnjama, i oni se i trude da prijavljuju sve što im se događa. Moj je utisak da je sada mnogo teže raditi u lokalnim medijima nego 90-ih godina, da su to redakcije koje su usitnjenije, da tako kažem, manji je broj uposlenika, više je posla, u ekonomskom smislu su ranjiviji… – objasnila je Bjelica i dodala da se “u poslednje vreme pretnje dešavaju specijalizovanim medijima koji se bave određenom temom kada su kriminal i korupcija u pitanju”.
Izvor: JUG Press
____________________________________________