Novo vreme nosi novo breme

Ubrzani razvoj informacione tehnologije nesumnjivo predstavlja svojevrsni civilizacijski pomak, ali je sa sobom doneo i novu vrstu nasilja koje je u neprestanoj ekspanziji, naročito kada je reč o mladima. Mada se na prvi pogled može učiniti da je ova vrsta nasilja bezazlenija u odnosu na fizičko nasilje, digitalno nasilje može imati podjednako pogubne posledice, zbog čega mu se u poslednje vreme posvećuje velika pažnja.

Digitalno nasilje može da uključi poruke seksualnog nasilja, vređanja, uznemiravanja, pretnje… Internet i druge digitalne mreže stvorile su uzbudljiv, novi svet informacije i komunikacije za svakoga ko ima pristup mreži i omogućuju mladim ljudima nemerljive mogućnosti za učenje, komunikaciju, i razvoj sopstvenog pogleda na svet. Nove tehnologije pružaju deci i adolescentima nove pristupe informacijama, kulturi, komunikaciji i zabavi koje je bilo nemoguće zamisliti pre 20 godina. Na Zemlji živi 7,017,846,922 ljudi, dok 34.3 odsto populacije koristi internet, od čega društvenu mrežu Facebook aktivno koristi 1.110.000.000, što znači da je Facebook država, bio bi treća po veličini država na svetu, odmah iza Kine i Indije, i sve to ukazuje na vladavinu interneta i društvenih mreža i na nemogućnost izbegavanja upotrebe i korišćenja interneta.

Digitalno nasilje može se javiti u više različitih oblika slanje SMS poruka uvredljivog i pretećeg sadržaja (uvrede, pretnje, ružne šale i sl.); uznemiravanje telefonskim pozivima (lažno predstavljanje, ćutanje, vređanje i sl.); snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, prosleđivanje i stavljanje snimaka na internet; uznemiravanje mejlovima (uvrede, pretnje, ružne šale i sl.); uznemiravanje na socijalnim mrežama (Facebook i dr.) i na internetu (prikrivanje identiteta, lažno predstavljanje, korišćenje tuđih naloga, postavljanje fotografija i snimaka drugih osoba bez njihovog odobrenja, slanje virusa itd.); blogovi… postavljanje na yutoobe, slanje virusa…

U Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Sl. glasnik RS“, 3/2010), pod elektronskim/digitalnim nasiljem, se podrazumeva zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta, četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže… Tokom 2012. godine u srpskim osnovnim i srednjim školama realizovano je istraživanje o digitalnom nasilju2, sa ciljem da se utvrdi na koji način deca koriste digitalne tehnologije (računare, mobilne telefone…), kojim rizicima su pritom izložena i kako ih možemo zaštititi od rizika digitalnog nasilja. Istraživanje je sprovodeno u okviru programa „Škola bez nasilja“, a realizovalo ga je MPNTR i UNICEF, uz podršku Telenor fondacije, Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prema rezultatima o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija koje je objavio Republički zavod za statistiku Republike Srbije 2012. godine (podaci se odnose na 2011. godinu), 55 odsto domaćinstava poseduje računar, 21% laptop (2010. bilo je 10%), 47,5% poseduje internet priključak, 86% ljudi koristi mobilni telefon, 39% nikad nije koristilo računar, a 48% nikad nije koristilo internet. U odnosu na prethodnu godinu, broj onih koji pristupaju internetu preko mobilnog telefona se povećao sa 15,7% na 37,2%. Čak 92% populacije od 16 do 24 godina koja ima internet i ima nalog na socijalnim mrežama. U istraživanju „Digitalnog nasilja“ iz 2012. godine, učestvovale su 34 škole sa teritorije Srbije (17 OŠ i 17 SŠ), a uzorak je činilo 3.786 učenika. Prema navedenom istraživanju, preko 90% učenika koristi računar, 60% učenika ima svoj računar, a 95% starijih osovaca i srednjoškolaca koristi internet.

Rasprostranjenot koju informacione tehnologije, poput interneta i mobilnih telefona, imaju među mladima nedvosmisleno ukazuje da digitalno nasilje nikako ne treba da se potcenjuje i zanemaruje, zbog čega su Katarina Dznjić Mandić i Rada Karanac u svom istraživanju Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu ovoj vrsti nasilja posvetile izuzetnu pažnju.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.