Prethodni članak
Obeležena godišnjica ubistva Kralja Aleksandra
Nj.K.V. Princ Mihailo, gospodin Dragomir Acović, predsedavajući savetodavnih tela Krune i gospodin Predrag Marković, član Krunskog saveta, prisustvovali su danas obeležavanju 84. godišnjice ubistva Nj. V. Kralja Aleksandra I u kraljevskom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski g. Jovan služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i pomen sa sveštenstvom Eparhije šumadijske.
Po završetku Liturgije vence na Kraljev grob položili su g-din Dragomir Acović i g-din Predrag Marković u ime Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra, unuka Nj.V. Kralja Aleksandra I, predsednik opštine Topola g-din Dragan Živanović, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, Zadužbine Kralja Petra I, mnogobrojnih udruženja i građana koji su se okupili da odaju poštu voljenom Kralju.
Nj.V. Kralj Aleksandar I mučki je ubijen tokom državne posete Francuskoj, u Marselju, 9. oktobra 1934. godine. Sa njim je stradao i francuski ministar inostranih poslova g-din Luj Bartu.
Nj.V. Aleksandar I, jugoslovenski Kralj, drugi sin Kralja Petra I i Kneginje Zorke, rođen je na Cetinju 16. decembra 1888. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar II. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Petrogradu, a potom u Beogradu. Nakon smrti Kralja Petra I, on stupa na presto Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ovim činom ostvareni su ideali o ujedinjenju južnih Slovena, za koje su se zalagali njegov otac i deda. Posle smrti Kralja Petra I 16. avgusta 1921, Regent Aleksandar je postao Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. 1922. godine oženio se Princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina – Prestolonaslednik Petar i Prinčevi Tomislav i Andrej. Godine 1929. postao je kralj Jugoslavije.
_________________________________________________________________
Aleksandar I Karađorđević nije bio kralj i jednom za svagda raskrstite sa tim. Aleksandar je bio regent koji nikada nije krunisan. Jedino ko je od Karađorđevića krunisan je bio Petar I, koji se krunisao dva puta i to prvo u Beogradu jer ga niko nije obavestio da se srpski kraljevi krunišu u Žići, pa je onda krunisanje obavljeno i u Žići, što je još jedan od dokaza da je Srbija od majskog prevrata 1903. do danas najobičnija sprdnja od države.
NEOBAVESTEN tacno je sto se tice krunisanja.Ali istoriski pokazatelji govore da je 1903-1918 jedno od zlatnog doba srbije.
Jedan od dokaza je i ucesce u velikom ratu.
jedan od dokaza je razvoj dempkaratije.Kada na stolu kralja petra nekoliko dana nije stizao casopis,svi oko njega su ga lagali,kada je kralj to osetijo,naredijo je svome adjutantu da ga odvede u redakciju.Vrata redakcije je policija zablobirala.Kralj je trzijo da mu odmah dodje tuzilac i razblombira.Kada je na stolovima zatekao zabranjeno izdanje,iznenadijo se kada je na naslovnoj strani video karikaturu koja je njega prikazala negagtivno.
Naredijo je da novine odmah izadju u javnost,cinovnici zbunjeno postavise pitanje,preduhitrih sa obrazlozenjem,da u ovom momentu Srbi imaju bolje karikaturiste nego Francuska.
Gospodo moram da vas potsetim,da je pred prvi svetcki rat,odziv stanovnistva na mobilizaciju bijo najveci u novijoj svetckoj istoriji.
Dokaz moze da bude i sa velikim postovanje prema nasim precima koja je izrazila tada amerika,kada ja u istoj ravni bila i Srpska zastava.
Ej moj narode niti,znas kosi i ni stasi ni TADA NI SADA.
Istorija Obrenovica i istorija Karadjordjevica ima zajednicku fukciju.I jedna i druga su uspon i pad.
Stlo se tice regenta,on je bijo samo dobar vojnik i pkslusnik velikih sila.Ali neoprostivo je sto je sve vojvode i neposrsdnu rodbinu nasilno iskljucijo iz politike Srbije.
On je nazalost uveo latinicu i da ne nabrajam.(Siptarima od obicnog do vojnika sa cinovima davao povlastice,oni nisu morali da idu na strazy ako nisu zeleli ,da ne nabrajam).Politicki grobar srba.
Na niedno ukrcavanje srpske vojske nije se nikad ukrcao dok se nije ukrcao zadnji vojnik.
Na kajmakcalanu nema rova,nema bunkera i topa koji nie obisao.
Budalasto je uvek odbijao da nosi pancir.
Stalno je govorijo ja nosim,samo ono sto nosi srpski vojnik.
Odbijo je pancir i u Marselju.
Niko neprica da stepinac klecao pred regentom da ne razbije Jugoslavijy jer mu je bila dosla glave.
Kada pogledate istoriju velikih drzava evrope ima mnogo slicnosti.
To je najbolje opisao Sekspir.Totalitarizam kroz koji prosao Srpski narod jos nije sve istoriske pojedinosti otkrijo o sebi.
Nemojmo da jedemo ljudcki izmet,bez te dve dinastije,nebi postojali.
Oko deset puta nas ima manje od Kurda.
Zar to nije dovljan dokaz.
Nego bar malo ugledamo na nase pretke.