Obojeni program

Обојени програм

Црвена је веома занимљива боја за колерацију са осећањима, јер се налази на оба краја спектра. На једном крају имате срећу, љубaв, заљубљеност, страст. Са друге стране имате љубомору, опасност, бес и страх. Тако по Аурелију ,,душа постаје обојена бојом својих мисли“.

На Сретење су се у Србији  поларитети ове боје јасно осликавали у два различита, подједнако лепа града, Крагујевцу и Сремској Митровици. Поларизована Србија, обојена истом бојом.

Брже, јаче, боље

Свето тројство Српске напредне странке, популистички слоган ,,Брже, јаче, боље“ са идејом да Србија не сме да стане или да Србија мора да нестане, постала је политика земље, која се не може назвати државом, отуђене од народа, којој се десио народ.

Брже

,,Што је брзо, то је кусо“, народна је мудрост, наравоученије које осликава стварност коју живимо. Брзо, без употребне дозволе, отворити објекат и пресећи црвену врпцу. Брзо усвојити буџет, без расправе и заседања. Брже заборавити жртве, последице немара. Најбрже друге теме ставити у фокус и брже-боље осудити и напасти све оне који мисле и говоре другачије.

Ко брзо суди, брзо се и каје, а биће да ћете се од свега, кајати најбрже.

Јаче

Ум царује, снага кладе ваља. Владавина јачег, која се мери величином чопора, најслабија је снага. Уплашила вас је петнаестоминутна тишина када је испустила крик. Занемели људи на раскрсницама, студенти на улицама, гимназијалци, просветни радници и родитељи пред школама. Јако, јаче, најјаче, нападни, гази, вређај и све то снимај. Нападни народ, који не сме да стане и искаже тугу и поштовање, незадовољство или неслагање. Да јаче је дело него беседа, показали су студенти.

Боље

Боље је да капље, него да тече. Док је капало је у њихове џепове, потекла је крв. Сада теку реке људи путевима, булеварима, улицама…

Боље икад, него никад. Када, ако не сада. Добро да боље не може бити. Најбољима народ кличе, на најбоље власт виче.

Повика на обојену револуцију и војвођанску декларацију, продубила је поларизацију Србије. Док једни пешице, а други возом, док једни о свом, а други о трошку грађана, док једни ходају, а други путују, остали чекају коју боју дреса да обуку. А боја иста, црвена… Шака или прст, љубав или бес, понос или стид?

Једино властодршци и њихове дворске луде од срама не црвене. Власт, јер не зна за срам, а дворска луда за блам. Обојена власт, обојеним програмским шемама покушава да заустави своју пропаст. Упалио се црвени аларм, спинују, ботују, путују…

Ништа није обојено, кад обојено све је. Зато пумпај, блокирај, обустављај и не наседај, ближи им се крај.

________________________________________________________