Oči u oči sa političkom korupcijom

Želite li da saznate istinu o borbi protiv korupcije, a naročito protiv političke korupcije u Srbiji. Recimo istinu o 24 sporne privatizacije i da li je onaj ko nam je obećao da će otkriti istinu koju je vlast pre njega zataškavala, ispunio svoje obećanje?

Želite li da znate istinu o Radnoj grupi za 24 sporne privatizacije i borbi koja se vodila u periodu od septembra 2012. do oktobra 2014. godine?

Ako je vaš odgovor DA, onda će knjiga „Oči u oči sa političkom korupcijom“ biti vaš put ka istini.

– Da li i vi želite da se sa političkom korupcijom upoznate? Ako želite, pođite za mnom. Trudiću se da vam do te mere verno opišem sva dešavanja tako da osetite koa da ste njihov učesnik – napisao je Siniša Janković, autor pomenute knjige, koja je zapravo autentično kazivanje člana Radne grupe MUP-a Srbije za 24 sporne privatizacije i druge još spornije priče.

Čačanski Centar za monitoring i aktivizam (CEMA) organizovao je 15. septembra ove godine promociju knjige „Oči u oči sa političkom korupcijom“. Kao što smo već rekli autor knjige je Siniša Jankovića iz Pančeva, policijski inspektor u penziji, član nekada čuvene Radne grupe koja je otkrivala zloupotrebe u 24 sporne privatizacije. U knjizi  „čovek iz sistema“ objašnjava zbog čega je formirana Radna grupa koja je radila na slučajevima spornih privatizacija, kako je nova vlast bila samo kratkoročna bajka i koliko je prisutna politička korupcija u Srbiji. Autor je na 300 stranica opisao kratki vek jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova koja je zaslužna za hapšenje biznismena Miroslava Miškovića, bivšeg ministra Saše Dragina i mnogih drugih.

Na početnoj stranici Janković citira Vuka Karadžića: „Događaja naroda našega slabo je kad rođeni Srbin opisivao u ono vreme, kad su se događali, nego posle nekoliko stotina godina„, napisao je Vuk 1828. godine.

Nema sunje da je Karadžić bio dobar poznavalac srpskog mentaliteta poznatog po urođenom strahopoštovanju prema svakoj vlasti, strahu da se javno progovori o mahinacijama koje vlast pravi, klanjanju vođi nalik svakom stadu koje voli da ima predvodnika.

Ili možda i nije baš uvek tako.

– Prve beleške sam sačinio u vreme kada sam se prvi put suočio sa političkom korupcijom. Borio sam se sa dilemom da li sva moja saznanja treba da ostanu u sukom krugu operativaca  Radne grupe. Pitao sam se da li imam prava da pišem ovu priču, a onda sam shvatio da je to moja obaveza, bez obzira na rizik u koji se upuštam – kaže Janković.

Teško je osmeliti se, imati dovoljno hrabrosti i javno reći ono što znate.Mnogi odustaju pred prvom preprekom, pred strahom od rizika da će biti posledica. Ipak, ima i onih koji će bez kalkulisanja ići pravim putem, iako je teži. Imali smo takvih primera u poslednjih nekoliko meseci (slučaj uzbunjivača iz „Krušika“).

– U koju grupu vi spadata, u koju grupu ja spadam. Postavio sam sebi pitanje imam li pravo da za sebe zadržim ono što znam, posebno ako su to saznanja o zlu koje sistematski razjeda zdravo tkivo društva. Da sam sve zadržao za sebe, bio bih saučesnik političke korupcije, uradio bih upravo ono što zameram većini – kaže Janković.

Tako je nastala priča o Radnoj grupi za 24 sporne privatizacije i druge još spornije priče. Pisanje Jankovića postalo je poslednja odbrana istine. Ima li javnost pravo da zna ili je molžda pravo pitanje: Želi li javnost da zna?

Radna grupa imala je 15 odeljenja čiji su inspektori obavljali istrage po predmetima, a Siniša Janković radiomje u 12. odeljenju koje je istraživalo ne slučaj sporne privatizacije, već posao sa regresiranim đubrivom u pančevačkoj Azotari. Rezultat rada 12. odeljenja je oko 50 uhapšenih među kojima i ministri Oliver Dulić, Predrag Bubalo, direktor Azotare i direktori PKB-a. Sticajem okolnosti, usled političkih promena, ovo odeljenje je imalo odrešene ruke i napravilo duplo bolji rezultat nego sva ostala odeljenja u Radnoj grupi zajedno. Ali posa nije dovelo do kraja.

– Nikada nije postojala iskrena volja i namera vlasti da se obračuna sa korupcijom i političkom korupcijom – kaže Siniša Janković.

Janković kaže da pre svih građani Srbije imaju pravo da saznaju istinu, naročito oni koji su mu tokom vođenja istrage poklonili poverenje i rekli mu ono što znaju, očekujući da će on zakon sprovoditi i učiniti da pravda pobedi.

Kaže i da je svestan činjenice da su neki od njih posumnjali i u njega, nakon što su predmeti Radne grupe zataškavani, istrage zaustavljane „odozgo“ kao žrtve političke korupcije.

– Ceo radni vek proveo sam u MUP-u na poslovima ovlašćenog službenog lica, operativnog radnika ili kriminalističkog inspektora. Poslednje dve godine bio sam angažovan u Radnoj grupi UKP-a za 24 sporne privatizacije u sedištu MUP-a – kaže Janković.

Reklo bi se da ga već ova kratka radna biografija u dovoljnoj meri kvalifikuje za relevantnog svedoka i sagovornika za priču o političkoj korupciji u Srbiji danas. Naivni i slabije obavešteni građani Srbije postaviće pitanje – Postoje li korupcija i politička korupcija u našem društvu uopšte?

Svojevremeno, jedan poznati i u narodu omiljeni duhovnik iz našeg kraja, na pitanje da li u srpskom društvu postoje mito i korupcija duhovito je odgovorio:

– Ne znam ja šta su to mito i korupcija i da li to postoji u našem društvu, ali znam da mi imamo ono što se zove milodar, a to vam je da je milo onome koji daje,  a još draže onome koji prima.

A šta na ovo pitanje kaže Siniša Janković u svojoj priči o susretu sa političkom korupcijom oči u oči.

Siniša Janković

– Moje iskustvo koje sam opisao je zapravo specifično istraživanje i dokaz da politička korupcija u srpskom društvu itekako postoji. Do te mere da je postala legitiman član društva. Prihvatili smo je i prilagodili joj se. Okruženi smo sa njom od ranog jutra do kasne večeri, videli mi to ili ne videli, prihvatili ili ne prihvatili. Dominantni kriminološki fenomen upravlja našim životima, kao vedeta leprša na sve strane i igra se, bukvalno, sa svakim od nas. Nije fikcija ni fantazija i ne dešava se samo drugima niti negde daleko od nas. Ovo je živi društveni, kriminalistički i politički fenomen. Realno je i dešava se nama, sada i ovde. Toliko je realno da neki od vas to na svojoj koži osećaju manje, a neki više. Naravno ima i onih u našem društvu kojima ovo zlo ide na ruku, da se bogate, da ostvaruju svoje „poslovne uspehe“ – kaže Janković.

Dva profitera

Radna grupa raspuštena je pod izgovorom da njen rad košta državu Srbiju oko 1,2 miliona evra godišnje, mada je u trenutku raspuštanja ona već imala preko 80 miliona evra dokumentovane pljačke koju je otkrila. Policajci angažovani u Radnoj grupi pamtiće vreme provedeno u njenom radu kao primer lošeg iskustva i profesionalnog poniženja. Svi osim dvojice.

– Samo jedan član Radne grupe, inače vaš Čačanin, profesionalno je profitirao iz svog angažmana u Radnoj grupi i napredovao u poslu. Drugi „profiter“ od rada Radne grupe bio je tadašnji direktor policije Veljović, koji operativno nije ni bio član Radne grupe, ali je pokupio svu slavu njenog rada – kaže Janković.

Nemoguće je u kratkom zapisu sa promocije knjige „Oči u oči sa političkom korupcijom“ nabrojati sve interesantne i intrigantne detalje, pa uz zahvalnost Centru za monitoring i aktivizam na  prilici da se javnost u Čačku upozna sa ovoim knjigom, preporučujemo svim čitaocima portala da nabave svoj primerak, kako bi kroz autentično svedočenje spoznali šta se zaista dešava u srpskom društvu i da li je u pitanju nevini milodar ili su u pitanju beskrupulozna korupcija i politička korupcija, kao rak rane svakog društva.

Kreni, stani, odustani

– Šta se radi šefe – zvuči kao kurtoazno pitanje kojim načelnik iz MUP-a, bez nepotrebnih reči direktno stavlja do znanja zašto me zove i šta ga zanima.

– Radimo načelniče, nastavljamo provere – kažem mu znajući šta ga interesuje i dodajem: Eto sada je Alfa tim u Azotari.

– Šta kažeš! Gde si ih poslao, šališ se – zapanjen je mojim odgovorom. Obična, zakonita, dugo planirana provera u fabrici iznenadila ga je kao da smo krenuli u pretres kuće nekog ministra.

– Ma vraćaj ih odmah, jel vidiš ti šta se radi, jel hoćeš svi da najeb… – bez uvijanja skida masku načelnik i kaže da opstrukciju istrage mora da sprovede po nalogu moćnih.

_______________________________________________________________________