Odakle strankama novac
Недавна одлука Вишег јавног тужилаштва по којој нема основа за покретање кривичног поступка ни за једно дело које је Агенција за спречавање корупције навела у свом извештају који је поднела Тужилаштву, а пре свега се односи на финансирање владајуће странке у време председничких избора 2017. године, не само да је показала да је финасирање странака путем “донација” и даље у сивој зони већ је и неизлечиве оптимисте и идеалисте уверила да се институционални систем у Србији налази на најнижим могућим гранама.
Наиме мада је, како је својевремено извештавао БИРН, неколико донатора изјавило да су током избора те године добили новац од СНС-а, а потом га уплатили на рачун странке под својим именом, чиме је сакривено његово порекло, то за полицију и Тужилаштво није представљало валидан основ за покретање истраге. Тужилаштво је, пошто је скинута ознаку тајности са овог случај а, у саопштењу објављеном на сајту, навело да су особе које су радиле у јавним установама или локалним самоуправама у неколико случајева давале у ковертама новац члановима странке да га уплате на рачун странке.
Иако би се могло говорити о кршењу Закона о финансирању политичких активности, како се наводи у саопштењу, наступила је апсолутна застарелост кривичног гоњења и застарелост за покретање прекршајног поступка. Осим тога Тужилаштво је навело да се овде не може говорити о кривичном делу прања новца јер би, према судској пракси, било потребно да новац долази од кривичног дела за које постоји правоснажна судска пресуда што овде није био случај.
Мада се овај конкретан случај односи на владајућу Српску напредну странку, овакав начин финасирања политичких партија је заправо само наслеђе прошлих времена, а о чему је својевремено писао недељник Време на основу истраживања које је спровео НУНС-ов Центар за истраживачко новинарство.
Грађани, међу којима и партијски функционери, су странкама некадашње и актуелне власти – Демократској странци, Социјалистичкој партији Србије и Српској напредној странци за седам година дали око 1,5 милијарди динара вредне донације. Половину те суме, око 764 милиона, прикупио је СНС и то највише 2017. године, када су одржани председнички избори у Србији. Око 215 милиона динара странкама је стигло од донатора са пребивалиштем у мање развијеним или девастираним областима државе, показују годишњи финансијски извештај и ових странака које је анализирао ЦИНС. Ове странке су и од правних лица добиле више од 182 милиона динара. Новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) анализирали су донације физичких лица странкама које су биле или су сада окосница власти у Србији.
У периоду од 2012. до крај а 2018. године, судећи по годишњим финансијским извештај има, око 1,5 милијарди динара добиле су Српска напредна странка (СНС), Социјалистичка партија Србије (СПС) и Демократска странка (ДС). Највише новца су дали донатори из Београда – скоро трећину односно око 451 милион динара. Иако они који дарују странке углавном живе у развијенијим подручјима, донатори нешто више од 215 милиона динара имају пребивалиште у мање развијеним и девастираним подручјима широм Србије.
– Током 2012. и 2013. године, ДС је скупио више новца и од напредњака и социјалиста, међутим од 2013. године, ситуација почиње да се мења и приходи демократа од донација почињу да падају – наводи Владимир Костић у тексту под насловом СНС, СПС и ДС: За седам година грађани странкама донирали око 1,5 милијарди динара.
СНС је за ових седам година прикупио око 764 милиона динара, скоро колико ДС и СПС заједно, с тим да треба напоменути да ове две странке 2017. године, нису имале свог председничког кандидата већ су подржале друге кандидате. Новац који су прикупиле странке су могле да користе за редован рад и финансирање парламентарних, локалних, покрајинских и председничких избора. Према подацима из финансијских извештаја, новац се у већем обиму користио за финансирање изборних кампања него редовног рада странака.
СНС годинама користи сличан механизам да би финансирао своје изборне или редовне активности – хиљаде људи уплаћују идентичне износе, некада 19.000, а некада 40.000 динара.
– Анализа извештаја СНС-а, ДС-а и СПС-а показује да је медијална, односно реална средишња вредност новчаних донација по годинама највећа код социјалиста. У 2014., 2015., 2017. и 2018. години медијална вредност њихових донација била је око 200 хиљада динара. Само у 2018. години директор Јавног предузећа Србијагас, Душан Бајатовић, дао је 800 хиљада динара СПС-у.
Овде треба споменути и Вука Јеремића који се истакао по вредности прикупљених донација током председничке кандидатуре 2017. године. Група грађана Морамо боље, коју је тада предводио, у овој кампањи је прикупила више од 223 милиона динара кроз донације физичких лица, а медијална вредност донација у новцу била је 615 хиљада динара. Поред донација грађана, странке свој рад и кампању финансирају и новцем од правних лица, пре свега компанија. Тако су у периоду од 2012. до 2018. године СПС, ДС и СНС од правних лица добили укупно нешто више од 182 милиона динара. СПС је добио више од 92 милиона, ДС више од 75 милиона, а СНС око 14,5 милиона динара. Приватне фирме су за кампању Драгана Ђиласа за градоначелника Београда 2018. године донирале
58 милиона динара. Од тог износа скоро 40 милиона су унеле компаније у којима је управо он власник. Агенциј а за борбу против корупције поднела је прекршајне пријаве након ових избора, јер је износ четири прилога које су компаније дале групи грађана коју је предводио Ђилас већи од максималне вредности која може да се донира на годишњем нивоу – објашњава Костић.
Ако се овоме дода и то да осим прилога и чланарина, странке редован рад и изборне кампање финансирају и новцем из јавних извора, будући да Закон о финансирању политичких активности предвиђа да се за редован рад новац из буџета дели политичким субјектима који су освоили мандате у представничким телима сразмерно број у освојених гласова, онда није тешко закључити да бављење политиком у Србиј и представља изузетно профитабилан бизнис.
Ovaj tekst objavljen je u okviru programa „Mediji i demokratija“ u sklopu projekta „Slobodni mediji o (ne)slobodnim izborima“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
________________________________________________________________