Одговор СУБНОРА: Градски архитекта нарушио споменички комплекс Остра

Поводом оглашавања Одбора за изградњу храма у Остри под насловом „Споменик у Остри бесправно изграђен на црквеном земљишту“објављен на порталу ОзонПресс и истоветног текста објављеног у вашем листу број 688 од 17. марта 2020. године под насловом „Лажи и неистине представника СУБНОРА“ за који стоји да је то одговор Епархије Жичке, Црквена општина Мрчајевци, Одбор за градњу храма Света Петка у Остри, молимо вас да у складу са Законом о информисању, објавите текст нашег одговора на изречене увреде и изнете ( а ничим поткрепљене ) тврдње у истоветном тексту од два аутора (ако није нека грешка).

У свом говору на комеморативном скупу 5. марта 2020. године, посвећеном страдању бораца обновљеног чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић“ на Вуксановића штали у Остри 5. марта 1943. године, када је у неравноправној борби са домаћим издајницима погинуло 14 бораца а тројица су тешко рањена, председник СУБНОР-а Града Чачка Боле Лукић, НИЈЕ ИЗНЕО ни једну „неистину“ ни изрекао „лажи“ нити је поменуо Одбор за градњу храма како се то наводи у њиховом саопштењу а који иступа у име верника и мештана Остре „…љубазних и дивних домаћина…“ Напротив, говор је сажети приказ историјских дешавања, која су добро позната, а везана су за борбу у Остри 1943. године и једним делом за изградњу споменика.

„Као прво“ СПОМЕНИК ХРАБРИМА у Остри, дело архитекте Миодрага Живковића и архитекте Светислава Личине, који је пројектовао уређење простора око споменика, подигнут је 1968. године на КУПЉЕНОМ И ИСПЛАЋЕНОМ ЗЕМЉИШТУ означеном као к.п.бр.2758/1 КО Остра, површине 0.75.80 ха, чији је прехтодни власник био Белић (Милована) Радомир КОЈИ ЈЕ ТУ ПАРЦЕЛУ продао Општини Чачак на основу Уговора о купопродаји број 474/154 од 16.04.1968. године заједно са Анђелић (Сава) Станојем и Бошком као продавцима, за купопродајну цену од =26.600,00 динара за Радомиров део док је цена парцеле браће Анђелића износила =20.929,00 динара. Уговор су потписали продавци, а у име купца Општине Чачак по овлашћењу председника, Радивоје Милошевић, иначе родом из Остре. Уговор је оверен истог дана у Општинском суду у Чачку Ов бр. 463/68 и био је снабдевен обавезујућим мишљењем јавног правобраниоца Општине да је Уговор правно ваљан. Одељење за приходе је ставило клаузулу да на основу Закона овај пренос не подлеже плаћању пореза на промет непокретности. У првој тачки поменутог Уговора стоји да се означено земљиште купује од купаца „…за изградњу Спомен парка са спомеником палим борцима обновљеног чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић“ у Остри…“

Земљиште које се помиње да је „…одувек било црквено…“ су 1939. године, Крсман и Бошко Анђелић заменили за парцелу Миливоја Тодоровића, који је тако замењену парцелу дао за изградњу цркве. На исту је дотеран камен за темељ. Пошто градња цркве није отпочела, после рата се одустало од њене градње. Размењене парцеле су враћене првобитним власницима а камен је употребљен за оправку сеоских путева. Бошко и Крсман Анђелић су нудили да поклоне парцелу за споменик јер су били припадници НОП-а, али им је горепоменутим Уговором о купопродаји та парцела исплаћена.

Према томе, СПОМЕНИК ХРАБРИМА у Остри НИЈЕ ПОДИГНУТ НИ БЕСПРАВНО НИ НА ЦРКВЕНОМ ЗЕМЉИШТУ, које никада није било црквено власништво нити је то сада, већ је подигнут на законито купљеној парцели строго намењеној за изградњу спомен парка и споменика погинулим партизанским борцимау бици 1943. године у Остри, чији је ВЛАСНИК Општина Чачак постала након закључења Уговора о купопродаји број 474/154 од 16.04.1968. године.

Сходно томе НЕТАЧНИ СУ наводи Одбора за изградњу храма да су „…партизани то земљиште буквално отели за потребе споменика…“Као што је опште познато, партизанске јединице су званично расформиране 1945. године и нису постојале 1968.године, када је поменуто земљиште КУПЉЕНО а није му, као Црквеној општини Мојсиње, ДАТО У ЗАКУП – БЕСПЛАТНО. И још једно питање – како су то „…партизани отели црквено земљиште…“ када је оно Црквеној општини дато тек 2005. године и то У ЗАКУП?

„Као друго“ тачно је да су партизански борци изгинули на Вуксановића штали која се налази јужније од споменика према Мрчајевцима. Међутим, архитекте – аутори спомен комплекса су одабрали одговарајуће место за монументални споменик које у потпуности задовољава њихове уметничке и друге замисли, па је због тога и купљена садашња локација за изградњу овог велелепног ремек дела. Иначе никада није постојао „…план да се споменик подигне на месту страдања бораца…“

„Као треће“ наводимо чињенице на бази аката надлежних органа, о градњи цркве у Остри.

Почетком 2005. године иницијатива за градњу цркве у Остри добија своју конкретизацију. Најпре је ЈП „Градац“ предложио , а тадашњи председник СО Чачак расписао оглас број 463-277/2005-3-04 од 28.06.2005. године за ДОДЕЛУ У ЗАКУП осталог неизграђеног грађевинског земљишта у државној својини обухватајући између осталих и к.п.бр.2758/1 КО Остра, на којој је предвиђена изградња цркве, ИАКО ЈЕ ЗНАО да се на тој парцели налази изграђен споменик и спомен парк ??? По истеку времена за оглашавање, формирана Комисија је констатовала да је за доделу поменуте локације поднета само понуда Црквене општине Мојсиње која је на име закупа понудила =803.000,00 динара, без уплате гарантованог износа јер ју је тога ослободио Управни одбор ЈП „Градац“ својом одлуком бр.2327/1 од 11.07.2005.године, као и обавезе плаћања закупнине за поменуту парцелу и накнаде за уређивање поменутог грађевинсксог земљишта. На основу ових одлука, тадашњи председник СО Чачак, у складу са чланом 43. Одлуке о грађевинском земљишту Општине Чачак доноси решење број 463-315/2005-3-04 од 25.07.2005.године којим ДАЈЕ У ЗАКУП НА ПЕРИОД ОД 99 ГОДИНА к.п. бр. 2758/1, КО Остра површине 0.75.80 ха ради изградње православног храма, без обавезе закупца да плаћа закупнину и накнаду за уређење грађевинског земљишта. Рок за изградњу храма је био 2 године од дана правоснажности решења уз обавезу да закупац склопи уговор о закупу са ЈП „Градац“

Дана 31.08.2005. године закуподавац ЈП „Градац“ и закупац Црквена општина Мојсиње, коју заступа председник Црквеног одбораМиомир Радмилац из Остре, закључују Уговор о закупу неизграђеног грађевинског земљишта. којим су предвиђена међусобна права уговарача у поступку изградње храма у року од 2 године, а на основу акта о урбанистичким условима број 353-429/2005-3-10 од 30.06.2005. године. Поред осталог у Уговору стоји да је закуп земљишта уговорен на рок од 99 година са правом уписа у земљишне књиге, што је и учињено 17.10.2005.године а види се у листу непокретности број 1244 КО Остра издат од РГЗ СКН Чачак.

Према томе, поменута к.п.бр. 2758/1 КО Остра НИЈЕ УПИСАНА КАО СВОЈИНА Црквене општине Мојсиње већ је само ДАТА У ЗАКУП – што је за оне који знају, велика разлика.

А сада неколико реченица о градњи црквеног храма у Остри „као треће“.

Почетком септембра 2006.године почињу радови на изградњи храма у Остри, без дозволе за градњу која је предвиђена као обавезни докуменат без кога градње не мође почети. Очевици су рекли да је лично пројектант овог црквеног објекта, иначе у то време градски архитекта (Миња Радовановић, прим. редакције), лично обележавао терен за темељ и изабрао да то буде тачно на половини растојања од улазне капије споменика, на којој су исписана имена погинулих бораца и порука песника Славка Вуосављевића и самог алуминијумског споменика, пресецајући на тај начин јединствену споменичку целину и скрнавећи на најгрубљи начин ауторско дело аутора – архитеката који су пројектовали цео споменички комплекс. Очигледно се радило о намери да се оскрнави споменички комплекс пресецањем на два дела, а у каснијем да се цео комплекс доведе у питање. А да је било добре воље и поштовања прописа, православни храм је могао да буде изграђен на ширем простору спомен комплекса, без нарушавања постојећег споменичког обележја који је уписан у каталог вредних остварења споменичке културе. Уосталом, да је тражена дозвола за изградњу у поступку њеног издавања потребно је било прикупити сагласности разних инстируција које дају своје сагласности на изградњу. Знало је се да те сагласности неће моћи да буду обезбеђене, па се зато приступило градњи без дозволе, да не кажемо неки тежи израз за то.

Сазнавши за почетак градње храма на простору око споменика, СУБНОР Чачка је одмах реаговао. Тражио је од надлежних органа да се престане са градњом док се не добију дозвола за градњу и други неопходни акти, питао их да ли су издали дозволу за градњу, захтевао од инспекцијских органа обуставу изградње и враћање у пређашње стање, тражио разговор са руководством Општине и градским архитектом, тражио заштиту споменичког комплекса од Завода за заштиту споменика у Краљеву, тражио од јавног тужиоца да испита законитост рада појединих органа, замолио писним путем епископа Жичке епархије да својим ауторитетом утиче да се направи заједнички договор око изградње цркве а да се не скрнави постојећи споменик и још низ активности. У створеној ситуацији, став СУБНОР је био и тада и сада, да православни храм , ако то желе верници, треба изградити, али да се тиме не нарушава споменички комплекс већ да се нађе обострано прихватљиво решење. Због тога је и тражио помоћ од надлежних органа са циљем да се нађе најоптималније решење и да буде покривено одлукама надлежних органа. На сва наведена обраћања одговорили су:

• Грађевински инспектор општинске управе за инспекцијски надзор који доноси решење број 354-188/2006-4-09 од 07.09.2006.године којим се НАРЕЂУЈЕ инвеститору Црквеној општини Мојсиње да у року од 15 дана од дана пријема решења, локацију врати у претходно стање, тако што ће извршити затрпавање ровова за темељ објекта православног храма у Остри на к.п.бр.2758/1 КО Остра. У тачки 2. истог решења се каже да ће се ти радови извршити преко другог лица о трошку инвеститора уколико он сам то не учини, а у тачки 3. стоји да жалба не одлаже извршење.

Инвеститор није спровео издато решење и наређење инспектора и није обуставио радове.

• Одељење за урбанизам Општине Чачак уверењем број 351-568/2006-3-10 од 11.09.2006.године обавестио је СУБНОР да по доступној евиденцији општинске управе за урбанизам, одобрење за градњу цркве на простору спомен комплекса у Остри – НИЈЕ ИЗДАТО.

Остали наведени субјекти којима се СУБНОР Чачка обраћао нису нашли за сходно да одговоре.

Тадашњем председнику СО Чачак се телефонским путем обраћао и аутор споменика М. Живковић. Међутим, према његовим речима, кад би чуо ко тражи председника, прекидао је везу без обављеног разговора. Архитекта Миодраг Живковић је долазио у Остри видео стање на локацији. Био је видно потрешен оним што је урађено. Али и поред тога његово мишљење је да у сарадњи са општинским органима и уз његову помоћ треба ићи у правцу налажења решења да се постојеће стање реши уз његово учешће и стручну помоћ.

На основу изнетих података и документације недвосмислемо произилази:

• Да је православни храм у Остри изграђен без дозволе за градњу и других докумената надлежних органа;

• Да инвеститор није поступио по решењу грађевинског инспектора и спровео наређење о довођењу терена на локацији споменика у претходно стање пре почетка изградње храма;

• Да је споменички комплекс незаконитим радњама оскрнављен а ауторско дело нарушено и то од оних који би требало да поштују и спроводе позитивне прописе.

Имајући ово у виду сасвим је јасно ко пласира „неистине“ и „лажи“ око изградње храма у Остри. Готово је постало правило да онај ко не поштује чињенице обично се служи непристојним етикетама, које му с обзиром да је верник, не приличе. Али свако носи своје бреме.

„Као четврто“. Нема никакве потребе за ироничним и саркастичним опаскама које писац (или писци)износе на рачун руководства СУБНОР-а. Док су били живи а није то било тако давно, преживели борци су долазили сваког 5. марта и својим исказима преносили млађима како је било и шта се све догађало за време ове битке. Данас више нема међу живима преживелих бораца али има чланова њихових породица и других поштовалаца лика и дела оних који су дали свој живот за слободу и довољно је да се појаве једном годишње на овој комеморацији и одају пошту палим друговима. Наведите једну увреду које вам је учинило руководство СУБНОР-а Града Чачка изузев чињеница које су непобитне и које и ви знате. А ви нама спочитавате да нас има који нисмо ни војску служили, да не знамо ни пушку да носимо и томе слично. Очигледно је да нисте били на комеморацијама и да не познајете људе који тамо долазе. А да је другачије, знали би да су на комеморацију ове године дошли поред осталих, учесници најновијих ратова и официри чина мајора, пуковника и један – генерал. Знали би да су њихова војна знања из области наоружања и познавање историје много већа од ваших инсинуација и покушаја да јефтиним и провидним закључивањем покушавате да омаловажите и комеморативни скуп и његове учеснике.

На крају истичемо да садашње руководство СУБНОР-а Града Чачка инсистира код локалне самоуправе да у сарадњи са још увек живим аутором спомениика архитектом Миодрагом Живковићем НАЂЕ НАЈАДЕКВАТНИЈЕ РЕШЕЊЕ за цео простор споменичког комплекса, уважавајући чињеницу да је црква изграђена, да је треба довршити и легализовати, а цео простор око цркве и споменика архитектонски и стручно уредити, уважавајужи постојеће стање и стручна решења. То решење би уважавало несумњива права верника да имају свој храм а поштоваоци лика и дела партизанских бораца да могу несметано да долазе споменику и одају дужну пошту. Ми смо спремни за сарадњу уважавајући нашу традицију и културу као и пале жртве ослободилаца које су остале на попришту и овог села и прихватамо разговор без вређања и омаловажавања.

НАПОМЕНА: Наведена званична документа која се овде помињу заинтересовани могу видети у СУБНОР-у Града Чачка уколико су им намере искрене и часне.

ГРАДСКИ ОДБОР СУБНОР ГРАДА ЧАЧКА

Sećanje na poginule borce u Ostri

Eparhija Žička: Laži i neistine predstavnika SUBNORA